Magazin Vojvodina

„NP Fruška gora“ se setio da uskladi propise sa Uneskovim tek nakon gubitka nominacije

Foto: Luftika, ilustracija

Fruška gora predstavlja prava pluća Vojvodine i omiljeno izletište Novosađana, ali i ljudi iz čitave Srbije.

Međutim, ovaj Nacionalni park  godinama se neumoljivo uništava, pa su pored nekontrolisane seče šuma, i u zaštićenim zonama, poslednjih godina u određenim oblastima intenzivirani i građevinski radovi.

Na ovakav razvoj situacije neumorno upozorava pokret Odbranimo šume Fruške gore, gde navode upravo ove razloge kao osnovni uzrok propale nominacije bukovih šuma ove planine za Uneskovu listu svetske prirodne baštine.

Naredne godine oče

Gubitak ove prestižne nominacije prokomentarisali su i nadležni iz JP „Nacionalni park Fruška gora“, koji već naredne godine očekuju promenu situacije.

U ovom javnom preduzeću navode za Politiku da će propise uskladiti sa Uneskovim očekivanjima, kako bi bukove šume ove vojvođanske lepotice dospele na prestižnu listu.

„Prema Osnovama gazdovanja šumama, dokumentu koji je za nas svojevrsna Biblija, oplodni sek se sprovodi na površini od pet hektara, ali prema Unesku, potrebno je smanjiti ga na jedan hektar. Tako ćemo i uraditi, ali je za to potrebno izmeniti Osnove gazdovanja šumama, na osnovu kojih se donosi godišnji program upravljanja šumama“, navode iz ovog preduzeća.

Oni ističu da Unesko „nije imao primedbe“ na način gazdovanja drevnim i netaknutim bukovim šumama.

„A kako ćemo uskladiti propise sa Uneskovim kriterijumima očekujemo da će 2023. godine bukove šume dospeti na listu prirodne svetske baštine“, objašnjavaju za Politiku u ovom Nacionalnom parku.

Nominacija nije uspela zbog nedovoljno informacija o obimu i učestalosti seče

Kako su mediji ranije pisali, nominacija bukovih šuma Fruške gore za Uneskovu listu svetske baštine nije uspela zbog nedovoljno informacija o obimu i učestalosti seče.

Foto: Luftika

Komitet svetske baštine je svoju odluku obrazložio time što je potrebno pružiti još detaljnije informacije „o vrsti, obimu, učestalosti i razmeri svake seče i šumarske intervencije koja se može sprovesti u bafer (tampon) zonama nominovanih komponenti u Srbiji i njihov potencijalni uticaj na vrednost ovog dobra, zajedno sa planom za umanjenje seče u celini definisanih bafer zona“.

Za listu svetske prirodne baštine „Drevne i netaknute bukove šume“ na Fruškoj gori bili su nominovani lokaliteti „Ravne“ i „Papratski do“.

Pored seče problem su i obimni građevinski radovi

Osim seče, na koju su ekološki aktivisti često upozoravali, konkretno na lokalitetu Ravne već neko vreme traju „tajni“, ali obimni građevinski radovi.

U području koje bi trebalo da bude zaštićeno, radi se opsežna rekonstrukcija „Lekine vile“ i okoline, a sami podaci o nameni objekta su tajni, budući da će objekat pripadati nekoj od bezbednosnih službi Republike Srbije.

Aktivisti Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ upozorili su na problem devastacije ovog prostora i ocenili su da je Srbija „izgubila istorijsku priliku da naše šume postanu deo svetske baštine“.

Takođe su naveli da je ovaj obim i vrstu seče „aminovao“ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kroz svoje saglasnosti na Osnove gazdovanja šumama i na sva programska i planska dokumenta JP „NP Fruška gora“.

Inače, potvrdu Republičkog zavoda za zaštitu prirode da je odbačena nominacija za svetsku baštinu, pravni tim aktivista koji se trenutno nalaze pred sudom zbog tužbi suvlasnika Galensa, upotrebio je kao argument u odbrani, navodeći da je evidentno da je na Fruškoj gori javni interes ugrožen sečom i gradnjom.

Kako podseća 021, suvlasnici Galensa, Nebojša i Sanja Petrić, podneli su pet tužbi protiv ekoloških pokreta i pojedinačnih aktivista zbog ekološkog protesta održanog 9. oktobra prošle godine na brdu Kesten na Fruškoj gori, gde Petrići grade turističko-ugostiteljski kompleks.

Izvor: 021

Zašto je Fruška gora savršena destinacija za letnji odmor?

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

65 Shares
Share via
Copy link