dragan-katanic
Kuća br. 569 na Menhetnu gde je živela kao petogodišnja devojčica, svirala klavir i pevala La palomu. Tada bi, kad su otvoreni prozori, saobraćaj stao i ljudi izlazili iz automobila da slušaju.
Magazin

Omiljeni novosadski pedijatar koji je život posvetio operskoj divi Mariji Kalas

Ime dr Dragana Katanića dobro je znano Novosađanima: on je omiljeni pedijatar, koji u ordinaciji ne nosi beli mantil jer ne želi da ga se mali pacijenti plaše, načelnik je Odeljenja za endokrinologiju i bolesti metabolizma u Dečjoj bolnici, uvaženi profesor na Medicinskom fakultetu i ekspert svetskog formata u oblasti biometeorologije, nauke koja proučava uticaj vremenskih prilika na psihofizičko stanje ljudi.

Naučni rad i lekarska praksa ne ostavljaju mnogo prostora za druge aktivnosti, ali dr Katanić je živi dokaz da, ako nešto zaista volite, čak i kada se radi o hobiju, možete dostići neslućene domete.

Kolekcija kakve nema na svetu

dragan-katanic
Ispred Grčke crkve na Menhetnu, gde je krštena Marija Kalas

Njegova strast je opera čiju je lepotu otkrio još kao gimnazijalac, no, tokom godina, svu pažnju fokusirao je na lik i delo najistaknutijeg soprana u istoriji operske muzike – Mariju Kalas.

On je jedan od najvećih svetskih kolekcionara snimaka, ploča, CD-a i kaseta s arijama koje je pevala grčko-američka diva, u njegovoj zbirci su sve knjige o njoj, napisane na grčkom, engleskom, italijanskom i francuskom jeziku, kao i mnoštvo fotografija operskih kuća gde je nastupala i zgrada i vila u kojima je stanovala.

– Naravno, sve fotografije iz svoje kolekcije napravio sam lično, obišao sam sva ta mesta koja su rasuta svuda po svetu, od Grčke, Italije i Francuske, preko SAD, do Argentine – napominje uvaženi profesor, koji bez lažne skromnosti ističe da o Mariji Kalas zna više nego bilo ko u svetu.

Nažalost, nikada nije imao priliku da je sluša uživo, jer je u vreme kada je bila u zenitu karijere bio još dečak.

Očaravajući melanholični glas

Sve je počelo od jedne emisije na Radio Beogradu, u kojoj se emitovala operska muzika, koja mu se sve više dopadala, pa je počeo da je snima preko mikrofona uključenog u magnetofon s trakama, prislanjajući ga uz radio-zvučnik.

Bile su to melodične arije karakteristične za dela italijanskih kompozitora, a iz mnoštva predivnih glasova izdvojio se baršunasti sopran Marije Kalas, čiji su život i karijera tih sedamdesetih godina, kada se novosadski tinejdžer zainteresovao za njen opus, strmoglavo jurili u propast.

– Kada sam prvi put čuo njen božanski glas, preplavio me je neki poseban osećaj koji se teško da opisati, bila je to divna mešavina zadovoljstva i ushićenja. Ono što me je dodatno zaintrigiralo bio je upravo njen životni put prepun uspona i padova, što dodaje predivan, melanholičan ton arijama koje Marija izvodi – objašnjava dr Katanić.

Fotografije sa „hodočašća“

dragan-katanic
MILANO – Na ovom mestu je bila villeta (mala villa) Marije Kalas i Meneginija, koja je posle prodaje srušena i tu napravljena zgrada. Na spomen ploči piše da je tu nekada bila kuća u kojoj je živela Marija Kalas

Narednih godina skupio je vrlo pristojnu kolekciju snimaka najveće operske dive svih vremena, no, nije se zaustavio na tome… Ideju da se više posveti njenom liku i delu dobio je kada mu je pod ruku došla knjiga “Marija Kalas, žena u pozadini legende” Arijane Stasinopulos, koju je u dahu pročitao u vozu, vraćajući se kući iz Londona sa specijalizacije iz pedijatrijske endokrinologije.

U godinama koje su sledile, obišao je veliki broj mesta koja su važna za život i karijeru neponovljive Kalas, dok njegova zbirka danas sadrži baš sve njene ploče, kasete i CD-e, kao i knjige o njoj.

Fotografije sa “hodočašća” naročito su bitan deo kolekcije i dr Katanić ih je podelio u četiri zasebne celine – Grčka, SAD, Italija i Francuska.

Pariz: Početak kraja

Grad svetlosti bio je poslednja stanica Marije Kalas, a u tih nekoliko godina, koliko je usamljena i depresivna obitavala u Parizu, slila se sva tragika njenog života.

– Posle nesrećnog raskida sa Onazisom, čija ju je ženidba sa Žaklinom Kenedi potpuno slomila, Kalas je nastupala sve ređe i sasvim se povukla iz javnog života. Poslednji put pojavila se pred publikom u Parizu, na sceni opere “Garmen”, u Belinijevom “Poligutu” – napominje naš sagovornik.

Dr Katanić je posetio tu opersku kuću, sedeo je u kraljevskoj loži i napravio nekoliko snimaka scene sa koje se Marija Kalas oprostila od pevanja. Fotografisao je i zgradu na Bulevaru Žorž Mandel, u kojoj je Kalas provela svoje poslednje dane, kao i grčku pravoslavnu crkvu u kojoj je održano opelo pre nego što je kremirana.

Urna božanstvene dive položena je na groblju Per Lašez, odakle je nedugo potom ukradena i do ni danas, četrdeset dve godine nakon njene smrti, nije otkriveno ko je počinio tu morbidnu pljačku.

– Tokom godina provedenih u pariskom stanu, Kalas je komunicirala samo s poslugom i neprestano je davala oglase tragajući za privatnim snimcima sa svojih nastupa. Želela je da obnovi uspomene na najplodnije godine svoje blistave karijere – nastavlja svoju priču dr Dragan Katanić.

dragan-katanic
TILIDA – Rodno mesto Marijine majke; kapelu je podigao Marijin deda (general), koji je lepo pevao. Na slici je i postament s njegovom bistom

Njujork (ni)je obećani grad

Porodica Kalogeropoulos, kako glasi puno prezime Kalasovih, koje su skratili po dolasku u Njujork, emigrirala je iz Grčke u Ameriku 1923. godine, neposredno pre Marijinog rođenja.

– Uspeo sam da pronađem kuću u kojoj su živeli do njene pete godine. Na njoj, kao i na mnogim zdanjima gde je Kalasova stanovala, nema spomen ploče. Zna se da se porodica kasnije preselila u grčku četvrt, gde je živela sve do razvoda oca i majke koja je posle jedne od brojnih prevara svog muža odlučila da se zajedno sa dve kćerke vrati u domovinu – kaže dr Katanić.

Golgota u Atini

Bilo je to 1937. godine, iznajmile su stan na poslednjem, petom spratu zgrade u centru Atine, u ulici Patision.

– Bio sam tamo, to zdanje se već godinama renovira, spomen ploča je odavno skinuta, a kada će je vratiti, to niko ne zna – otkriva profesor.

Marija, čiji je dar majka smatrala potencijalno unosnim izvorom prihoda, morala je svakodnevno da vežba klavir, a pred rat je upisala muzičku akademiju.

Za vreme okupacije bila je angažovana u operi i pevala je za italijanske i nemačke oficire i vojnike, pritom ju je majka terala da izlazi s njima, da se prostituiše kako bi porodici obezbedila hranu.

– Marija joj to nikada nije oprostila kao što Grci nisu oprostili njoj to što je sarađivala s okupatorom, pa je odmah posle rata, sa sto dolara u džepu, pobegla u Ameriku kod oca. U Njujork nikako nije uspevala da dobije angažman pošto je tražila da peva isključivo glavne role, što nije mogla da dobije ni u jednoj operskoj kući i zato je odlučila da se preseli u kolevku opere – Italiju.

Procvat uz bogatog mecenu

dragan-katanic
SIRMIONE-jezero Garda. Vila u kojoj je živela sa Meneginijem 10 godina, u vreme najveće slave

U Veroni je Kalasova upoznala bogatog mecenu Đovanija Batistu Meneginija, za kojeg se udala 1949. godine. On je preuzeo svu brigu o njenoj karijeri i stvorio je od nje opersku divu svetskog formata.

– Decenija koju je provela s Meneginijem bila je najblistaviji period njenog života. Pevala je u najvećim operskim kućama, publika ju je ispraćala ovacijama svuda, od Skale do Metropolitena. Par je živeo u luksuznoj vili na jezeru Garda, koja je danas pretvorena u stambenu zgradu i na njoj nema ni traga stare raskoši – kaže dr Katanić i dodaje da je susret Kalasove sa bogatim brodovlasnika Aristotelom Onazisom označio početak kraja njene karijere.

Fatalna ljubav

– Žudela je za mondenskim životom, s njim je išla od zabave do zabave, krstarili su njegovom luksuznom jahtom, više nije svirala klavir jer je imala dugačke nokte, nije disciplinovano kao ranije vežbala glas. Hladno je napustila Meneginija, nadajući se da će se udati za Onazisa koji ju je ostavio posle sedmogodišnje veze i oženio se Žaklinom Kenedi. Umro je dve godine pre Kalasove koja ga nikada nije prežalila.

Konačno muzej

Grčka je najzad odlučila da se oduži Mariji Kalas i u Atini je pre nekoliko otvoren muzej posvećen najvećoj operskoj divi svih vremena, gde se bez prekida emituju snimci arija koje je izvodila

– S upravnikom te ustanove dogovorio sam se da ustupim jedan deo svoje kolekcije, uglavnom fotografije koje će se prikazivati u vidu slajdova. To što će dobiti od mene ne postoji nigde, a ja sam, s druge strane, vrlo ponosan što će moja zbirka doprineti kvalitetnijem sadržaju muzeja i što će moći da je vide poštovaoci Marije Kalas iz celog sveta – kaže dr Dragan Katanić.

Omiljeni novosadski profesor zbog kojeg verujemo da nije sve izgubljeno

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Angelina Čakširan

Angelina Čakširan

Novinarka, reporterka koja za 40 godina karijere uvek stiže tamo gde drugi nisu ni pomišljali da može da stigne. I uvek donese najluđe priče, sa jednakom energijom i zanosom. Više puta nagrađivana. Doživotno rokenrol!

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš