Doktor iz Novog Sada je apsolutni car i vraća nam veru u bele mantile

Doktor Dragan Dankuc je čovek koji je svima u Srbiji vratio poljuljano poverenje u zdravstvene radnike. Dankuc je inače upravnik Klinike za bolesti uha, grla i nosa Kliničkog centra Vojvodine, a u fokus javnosti došao je kada je čovek čijoj majki je ovaj doktor pomogao podelio priču o njegovom gestu na Fejsbuku.

Zasluga što je sada i šira javnost saznala za poznatog vojvođanskog lekara pripada Borisu Bjeloviću (44) iz Vrbasa koji je na svom Fejsbuk profilu objavio priču o slučaju njegove majke koja u ovoj bolnici operisana, prenosi Blic.

Borisova majka Marija (73) došla je na Kliniku za ORL na operaciju sinusa i morala je tamo da ostane tri dana zato što se ta hirurška intervencija radi pod totalnom anestezijom, a baš u to vreme Boris je morao da otputuje u Republiku Srpsku.

Sa majkom se tako dogovorio da je samo odveze u bolnicu i nastavi putovanje, na čemu je i ona sama insistirala.

Susret u hodniku

Mariju je potom na hodniku susreo čovek u belom mantilu, uzeo je njenu torbu i poveo je kod doktorke koja je trebalo da izvrši intervenciju.

– Majka je mislila da je medicinski tehničar. Kada su stigli do ordinacije kratko se obratio svojoj koleginici: ‘Doktorka, nema smisla da ova starija žena čeka u hodniku. Da li vas mogu zamoliti da je odmah primite i smestite?’. Doktorka je odmah primila majku i bila je takođe veoma ljubazna, a majci je bilo čudno kako jedan običan tehničar može tako da nastupi kod doktorke – prepričava Boris mamine dogodovštine.

Ističe da je taj fini čovek naknadno više puta posećivao njegovu majku, pitao je da li joj nešto treba, a kada se probudila posle operacije dočekao je sa osmehom da joj kaže da je sve odlično prošlo i da ne brine.

– I naredna dva dana je stalno posećivao, pričali su o svemu. Kada je došlo vreme da napusti kliniku, ponovo je čekala na hodniku sa torbom, jer sam ja kasnio zbog snega na putu. Isti divni čovek je opet prišao majci i saznavši da ja kasnim ponudio joj da ostane tu još jedan dan, da odmori, i da meni poruči da ne brinem i vozim polako zbog snega – punog srca priča Boris.

Marija tek tada konačno saznaje da je to prof. dr Dragan Dankuc, upravnik te Klinike.

Medicina je satkana od ljubavi, znanja i požrtvovanja

Blic je pozvao prof. dr Dankuca i on nam je skromno potvrdio da se sve tako desilo, ali da to ne smatra ničim posebnim i da bi to trebalo da bude normalna stvar, da tu nema šta da se kaže niti piše.

– Objasnio sam Mariji da imam majku koja je otprilike njenih godina i rekao sam joj kratko: ‘Voleo bih da se svi ophode prema njoj kao ja prema pacijentima. I znam da će biti tako ukoliko to zaslužim – rekao nam je prof. dr Dankuc koji je inače i profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Društva lekara Vojvodine.

Podsetimo, prof. dr Dankuc je 2017. godine proglašen za počasnog građanina Sremskih Karlovaca zbog doprinosa medicini i nauci tokom godina.

Poznat kao humanista

On je čak počeo da volontira u Domu zdravlja u tom mestu, a sada nam je otkrio da planira sa još nekoliko kolega da proširi delovanje.

– Ambulanta u Sremskim Karlovcima je potpuno uređena, ima nekoliko lekara opšte medicine, pedijatra i stomatologa, ali nema drugih specijalnosti iz ostalih grana medicine. Ja treba da obnovim ugovor o volontiranju i odlučio sam da u dogovoru sa nekoliko kolega, vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima tamošnjem Domu zdravlja i građanima obezbedimo da im budu dostupne sve subspecijalnosti i mi ćemo sve to raditi volonterski – najavio je prof. dr Dankuc.

Na to što je trenutno broj jedan tema u Srbji kaže samo jedno:

– Lekari moraju stalno biti prisutni sa svojim pacijentima. Novac nije najbitniji u medicini. U medicini je najbitnija struka i poštovanje svojih pacijenata – kaže prof. dr Dankuc.

On još dodaje da ovakvi potezi, u šta spada i volontiranje, mogu da pomognu i dobar su primer jer je medicina “umetnost satkana od ljubavi, znanja i požrtvovanja”.

Zašto je, pobogu, heroina srpskog zdravstva prozvana „licemerkom“?