Davna je 1968. godina, Đorđe Balašević ima 15 godina i bori se za – dečije igralište.
U avgustu prošle godine Istorijski arhiv Grada Novog Sada objavio je prvi, njima znani, intervju Đorđa Balaševića. U pitanju i nije baš intervju, već jedna izjava, ali je sve objavljeno u rubrici „Svakodnevni intervju“.
Dakle, 1968. godine Balašević ima 15 godina i ima svoje probleme, baš kao i Novi Sad. „Da Novi Sad nema dovoljno igrališta za decu, nije ni malo nova stvar“, piše novinar.
Ostatak teksta prenosimo u celosti:
Iz godine u godinu govori se o tom nedostatku i predlažu rešenja koja bi omogućila njegovo otklanjanje. U naselju kod nove železničke stanice situacija je ista. U delu naselja „Pavla Bakića I“, na primer, određen je prostor između zgrada za dečje igralište. Posuto je krupnim šljunkom i ne bi se moglo reći da je baš pogodno za svrhu kojoj je namenjeno.
Najčešće dečaci tu igraju fudbal. Ali, nedavno im je kućni savet zabranio sa obrazloženjem da stvaraju veliku buku i prašinu. Da čujemo šta o tome kaže jedan iz tabora „optuženih“, 15-godišnji učenik Đorđe Balašević.
„Znamo da smo ponekad smetali stanarima. Ali, trudili smo se da što manje galamimo, naročito u popodnevnim časovima odmora. Samo i stanari bi morali da znaju da nam je to jedino mesto za odmor posle škole. Upućuju nas na fudbalsko igralište preko pruge. A česti prelasci preko nekoliko koloseka predstavljaju opasnost veću od štete koju mi pravimo. Stvarno ne znamo gde ćemo se preko leta okupljati, ako stanari ne pokažu malo više razumevanja za nas najmlađe stanovnike ovog kraja, koji ima veliki broj“, kaže Đorđe Balašević.
Ostalo je već, kako se kaže, istorija. Balašević nije postao obećani fudbaler, ali je postao veliki kantautor. Njegovo lice u novinama postala je uobičajena stvar.
Izvor: 021.rs
Dodaj komentar