Priča o delfinu koji je tražio pomoć i krvavom masakru 1.500 nedužnih bića

Delfini se međusobno dozivaju imenima, koja pamte i do 20 godina, a u pitanju je osobina koja je inače svojstvena isključivo ljudima. Visoko su inteligentni i imaju razvijenu sofisticiranu formu komunikacije među sobom, a uz malu pomoć tehnologije, možemo ih naučiti i da se obrate nama.

Delfini su počeli da pokazuju veliko interesovanje za nas. Spontano su počeli da oponašaju našu vokalizaciju i pokrete, a takođe su nas pozivali u svoje igre.

Sada već pokojni, svetski poznati italijanski ronilac Enzo po čijem je neverovatnom životu snimljen kultni fim „Big Blue“, imao je mnogo gotovo neverovatnih iskustava, a jedan od najzanimljivijih susreta koje je imao dok je ronio, i koji se godinama prepričava po društvenim mrežama je onaj kada je dobio neobičan poziv za pomoć. od – delfina.

Čuveni italijanski ronilac Enzo Maiorca spremao se da zaroni u zalivu Sirakuza razgovarajući sa ćerkom Rozanom koja je bila na brodu. Taman kada je krenuo da zaroni, osetio je da ga je nešto blago udarilo po leđima. Okrenuo se i video delfina. Tada je shvatio da životinja ne želi da se igra sa njim već da pokušava da mu nešto objasni. Delfin je zaronio u vodu a Enzo je krenuo za njim.

Na dubini od oko 12 metara, zarobljena u napuštenu ribarsku mrežu , nalazila se ženka delfina. Enzo je odmah kontaktirao ćerku i rekao da zaroni i donese mu nož. Ubrzo, njih dvoje su uspeli da je oslobode.

Zapetljanog delfina na površinu su izvukli Enzo, njegova ćerka i mužijak delfina koji je ljude i pozvao u pomoć. Ona se, kada je na kraju isplivala na površinu, oglasila zaplakavši, kako je sam Enzo svedočio, gotovo ljudskim zvukom. Iznenadili su se kada su videli da je delfin trudan. Mama delfin se, odmah po izlasku na površinu, porodila.

Mužijak je počeo da kruži oko njih, zastao je ispred Enza, dodirnuo mu obraz, poput poljupca, u znak zahvalnosti.

Enzo svoju priču završava rečima: Dok čovek ne počne da poštuje i priča jezikom sveta životinja, neće znati svoju ulogu na Zemlji“

Da mi kao vrsta nismo još uvek shvatili svu mudrost i dobrotu ovih divnih i misterioznih bića govori i priča od nedelje, kada se, na Farskim ostrvima, dogodio u istoriji nezabeležen pokolj jata od oko 1.500 delfina.

Jato belih delfina u nedelju je uterano u najveći fjord na teritoriji severnog Atlantika. Čamcima su ih potisnuli u plitke vode na plaži Skalabotnur u Ejsturoju, gde su ubijani noževima. Trupla su izvučena na obalu i podeljena meštanima za ishranu. Snimci i fotografije lova prikazuju delfine kako se batrgaju u vodama pocrvenelim od krvi dok stotine ljudi gledaju s plaže.

On Sunday night a super-pod of 1428 Atlantic White-Sided Dolphins was driven for many hours and for around 45 km by speed boats and jet-skis into the shallow water at Skálabotnur beach in the Danish Faroe Islands, where every single one of them was killed. https://t.co/uo2fAPhCDq

— Sea Shepherd (@seashepherd) September 14, 2021

Poznat kao mlevenje (ili Grindadrap kako ga zovu lokalci), lov na morske sisare – pre svega kitove – tradicija je koja se već stotinama godina praktikuje na udaljenim Farskim Ostrvima. Vlada Farskih Ostrva navodi da se u proseku godišnje ulovi oko 600 kitova.

Pristalice kažu da je lov na kitove održiv način prikupljanja hrane iz prirode i važan deo njihovog kulturnog identiteta. Aktivisti za prava životinja godinama se protive, smatrajući klanje okrutnim i nepotrebnim.

Lov u nedelju nije bio drugačiji, jer su međunarodne grupe za zaštitu životinja pozvale lovce da osude masakr. Ali razmere ubijanja na plaži Skalabotnur šokirale su mnoge meštane i čak izazvali kritike nekih koji su uključeni u tu praksu. U intervjuu za BBC, predsedavajući Farskog udruženja kitolovaca Olavur Sjurdarberg priznao je da je ubijanje bilo preterano.

Preterano?!? Ovo se zove masakr. Pokolj. Da te bude stid što si čovek.