Mnoge bolesti danas se javljaju usled “lošeg” načina života, ali i nekih spoljnih faktora. Stres, preterana konzumacija alkohola i pušenje mogu da dovedu po pojave ozbiljnih stanja gde praktično organizam počinje na “napada” sam sebe. To su autoimune bolesti, a jedna od rasprostranjenijih je lupus.
Dijagnoza – Lupus
Svoje iskustvo sa ovom teškom bolešću u emisiji “Ordinacija” na RTS, opisala je supruga proslavljenog košarkaša Dejana Tomaševića – Jelena.
Prvi simptomi bolesti javili su se pre deset godina i bili su vrlo neupadljivi, kaže ova mama četvoro dece, pišu Novosti.
– Primetila sam mesec dana nakon četvrtog porođaja da mi otiče jedan prst, pa sutradan drugi. Obratili smo se lekarima koji su uradili sve potrebne analize i otkrili su da imam lupus. Tada sam i prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom – priča Jelena i dodaje da se sve to dešavalo dok su Živeli u Španiji.
Malo potom je Dejan potpisao ugovor u Grčkoj, preselili su se u Atinu i tu je zatražila drugo mišljenje. Nažalost, dijagnoza je bila potvrđena.
– Doktor mi je objasnio da bez obzira na to što imam 36 godina, moje telo je staro 75. Na moju štetu su otkrili i da sam uz lupus dobila i jednu prateću bolest koja se zove reumatoidni artritis – kaže i dodaje da je potom usledio dolazak u Beograd i lečenje.
O tom periodu i neočekivanoj Jeleninoj dijagnozi, proslavljeni košarkaš kaže da je bio veoma stresan – preseljenja, rođenje sina Matije… Ali ona je sve uvek stoički podnosila.
– Jelena, ako je i imala neke zdravstvene probleme, nikada se nije žalila. Uvek sam ja bio u centru pažnje. Po prvi put sada ona ne može da preuzme obaveze, jer ima temperaturu, što se dešavalo prvih šest meseci. Njen najveći kvalitet je, što i pored svih tih problema, nije dozvoljavala da mi to na neki način osetimo. Posle smo saznali da se trudila da se osami kad joj je baš teško, da ode i isplače se, pozove sestre i podeli tu muku, ali se trudila da mi to u kući ne primetimo – kaže Tomašević.
Kakvi su simptomi bolesti i zašto je toliko “teška” ?
– Prvo je počela temperatura, koju su pratili otoci. Na primer, otekne mi deo ruke, bude užasno zategnuto, zacrveni se, ne može ruka da se pomera ni u jednom pravcu. Posle 5-7 dana otok splasne, koža se vrati u poravnjanje da možemo nešto da uradimo. Kad kažemo da ne možemo ništa da radimo, to znači da niste u stanju da se umijete, da se obučete, okupate, a pogotovo ako imate bebu u kući – ne možete da je zagrlite, da se igrate sa njom… To je mnogo bolnije. Tada više ne boli telo, tada bole um i duh. Najviše duša – priča Jelena.
– Voleo bih da kažem da sam ja tad preuzeo te obaveze, posebno oko Matije, ali nisam. Ipak je ona pored svih bolova presvlačila bebu, hranila, dojila… – iskren je Dejan.
O tome koliko je važna podrška i ljubav supruga, kako bi se izborila sa svime, Jelena je objasnila:
– Dejan i ja smo napravili fantastičnu konekciju, mi smo bukavlno konektovani u jednu čistu ljubav. Kada kraj sebe imate nekoga takvog, onda tačno znate gde ćete da izađete, šta ćete da radite u budućnosti… Tako smo mi isplanirali da imamo više dece. Nikada nismo pričali da imamo jedno dete. Neki od nas su hteli petoro – kaže i dodaje da je lupus sve poremetio:
– Lupus me je jako poremetio tako da nisam mogla da rodim Dejanu još jedno dete iako je jako želeo i peto. Onda smo se dogovorili da on bude moje peto dete – ispričala je sa bolnim osmehom na licu.
– Sve je išlo tako fenomenalno, ali to je ono što te vrati dva, tri čak deset koraka unazad i pitaš se: ‘Kako sad ovo, kako se živi sa ovim?’. Zašto me boli ovaj lakat, sutra kuk, prekosutra karlica, a onda sve. Taj dan kada me boli sve, tada ne mogu ništa – priča i napominje da je njihov najstariji sin Kića, koji je tad imao 17 godina, preuzeo obaveze oko dece.
A onda počinje bes. Istinsko suočavanje sa bolešću i svime šta ona nosi.
– Počinjem da razmišljam šta se dešava, šta će biti… Raste bes. Zato što možda neću biti tu na Manjinoj svadbi. Možda neću biti živa kad Matija pođe u školu, neću biti sa Kićom kad završi fakultet. Prosto, samo se te negativne energije lepe, dolaze… Samo su mi one prividno tu. A onda kada usledi taj plač, taj zagrljaj, kad osetiš tu ljubav onda kažeš sebi: ‘Ma, možeš ti to’. Imaš sa kim i imaš zbog koga – otkriva Jelena u ovoj ispovesti koja je potresla sve u studiju.
Ona je sada dobro, pored zvanične terapije okrenula se i duhovnom isceljenju, što joj je sve zajedno uz ogromnu ljubav i podršku porodice pomoglo da prebrodi ovaj krizni period.
Ožiljci ove 3 devojke su podsetnici da je život kratak
Dodaj komentar