Magazin Novi Sad

Dečak s posebnim potrebama putuje do škole 2 sata i nema pravo na ortopedske cipele

ortopedske cipele
Foto: Privatna arhiva

Sedamnaestogodišnji A.G. iz Kulpina, najsrećniji je kada dva puta nedeljno odlazi u Novi Sadu, kako bi pohađao školu. To je vrlo neobično za taj uzrast, ali A.G. je dete sa posebnim potrebama i škola „Dr Milan Petrović“ je njegov prozor u svet. Tamo su mu drugari, nastavnici, prijatno okruženje, aktivnosti prilagođene njegovim potrebama i mogućnostima. Sve ono što je deci s posebnim potrebama neophodno da napreduju. Išao bi on i češće, ali nema prevoz, pa sa personalnom asistentkinjom mora da ide autobusom. Sve mu to otežavaju i prolemi sa kretanjem koje ima.

– Autobus iz Kulpina kreće u 7:45, a stiže u NS nešto posle 9 časova. Sada zbog radova na putu, autobus ide zaobilaznim putem. Kada dođemo na stanicu u Novi Sad, onda idemo na gradski bus. Da bismo sačekali bus br. 8, treba sa stanice da pešačimo oko 500 m, što je detetu koje ima ortopedskih problema, opterećenje. U školu stižemo oko 9:30, što znači da mu put od kuće do škole traje skoro dva sata – priča za „Luftiku“ Lidija, personalna asistentkinja.

Za ovog tinejdžera Lidija ima samo reči hvale. Uprkos svim problemima koje ima, vrlo je socijalan, sarađuje i ništa mu nije teško.

–  Dete je divno, uživa u školi sa svojim drugarima. Tokom puta me stalno zapitkuje o nečemu što vidi na ulici i sve komentarše sa oduševljenjem: „Ja vidi ljudi, jao kako je lepo“. Vidi se da mu nedostaje društvo. U školi lepo reaguje, ima tamo drugare, nastavnike, svi ga znaju, raduje se druženju koje veoma pozitivno utiče na njegov socijalni život – priča naša sagovornica.

Ulazak u bus
Foto: Privatna arhiva

Ostali bez prevoza

Dečakova majka LJ.G. za „Luftiku“ kaže da prethodne dve godine nije bilo problema sa prevozom, jer je njen sin išao sa još jednim dečakom i njegovim asistentom koji je vozio auto. Ove godine su različita smena, pa ne mogu da se uklope.

– Nažalost ove godine smo ostali bez prevoza, a personalnog asistenta nam je našla humanitarna organizacija. Opštna Bački Petrovac nam redovno plaća putne troškove i mi smo im zahvalni na tome, ali dete zbog komplikacija oko prevoza može da ide samo dva puta puta sedmično u školu. Najbolje bi bilo kada bi se našao još neko da idu zajedno autom  – priča LJ.G.

Tuđa nega 100 evra, a ortopedske cipele 200

To nisu jedini problemi sa kojima se susreće ova majka deteta sa posebnim potrebama.

– Iako je dete koje ne smemo samo da ostavimo u kući, a kamo li šta drugo, na ime tuđe nege dobijamo minimalnih 12.000 dinara. Njegove ortopedske cipele koštaju 200 evra, i uvek mu je falila neka šifra da ih dobije besplatno – priča LJ.G. koja čak i na ime bolovanja za dete može da dobije redovnih nedelju dan kao i sve druge majke.

Nadamo se da će se za ovo dete iznaći neko rešenje i da će jednom čovek biti važniji od šifre.

Violeta je pored dvoje svoje dece usvojila 2 deteta sa posebnim potrebama i pokazala snagu ljubavi

Helena Duković

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

638 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap