Danas plače ono malo duše što je ostalo od Jugoslavije: Ovaj duet otpevaću sam

Ceo region bivše Jugoslavije oprašta se od kantautora Đorđa Balaševića, koji je preminuo juče. Reči oproštaja i tuge pored Srbije, viđene su i u Sarajevu, Zagrebu, Skoplju i drugim gradovima širom bivše države, u kojoj je Balašević bio omiljen.

Balaševićevi stihovi i snimci nastupa i pesama podeljeni su bezbroj puta na društvenim mrežama otkako je objavljeno da je poznati muzičar preminuo od posledica upale pluća.

Njegova smrt ponovo je ujedinila region, koji je nekada bio u zajedničkoj državi, čija je Balašević bio jedna od najvećih zvezda.

To je prikazao i sarajevski umetnik i ilustrator Midhat Kapetanović. On je na svom Fejsbuk profilu, uz reči “danas svijet ima malo manje boje”, podelio dirljivu ilustraciju. Na njoj su prikazani fiktivni likovi Vučko, Zagi i Pobednik, koji su simboli Sarajeva, Zagreba i Beograda.

Zagi i Pobednik plaču, dok Vučko grli belog zeca, simbol Balaševićevih stihova iz pesme “Neki novi klinci“.

Ovim tužnim povodom oglasio se i Rade Šerbedžija, a onda, govoreći o Balaševiću i trenutku kada je i on izašao na ulice Zagreba zbog njega, zaplakao u emisiji.

„Nazoveš Olju, tu muzu njegovu, izraziš joj saučešće i to je to“, počeo je Rade s knedlom u grlu tokom uključenja u Jutarnji program. „Đole vas tera da se smejete kada bi trebalo plakati i tu stoji veličina tih izuzetnih pojava u svetu, a svet je onoliki koliko mi živimo. Za moj svet je jedna od najvažnijih pojava“, rekao je Šerbedžija i nastavio:

„Ta njegova osobina da u najtežim situacijama okreće stvari, kao savremeni Čehov, smeje se i smeška našim tugama, nesrećama na jedan božanstveni način… Njegovu smrt treba slaviti kao što je on to zaslužio, da se slavi taj jedinstveni čovek koji je napisao najlepše ljubavne pesme o našim ljubavima, stihove o našim detinjstvima, rime o našim tugama i najsmešnije bećarske bekrijske stihove o našim mentalitetima“.

Šerbedžija je potom otkrio da je sinoć i on izašao na ulice Zagreba i priključio se „hiljadama ljudi koji su izašli da mu odaju počast“.

„Ideš Zagrebom i vidiš tu decu, bilo ih je na hiljade… njegovu decu, pevaju njegove pesme u sred Zagreba… stavili su veliki plakat na Ilici i na ćirilici napisali ‘bećarac’ kao što kaže on u pesmi“, rekao je glumac, a potom zaplakao.

Balaševiću, njegov Zagreb ❤️ pic.twitter.com/9CbsOPjM8R

— Josip Rečec (@josip_recec) February 19, 2021

Ovo je stih iz njegove pesme “Stih na asfaltu”, koju je snimio 2000. godine.

Zagrepčani su rekreirali stihove “Da mi je još jedared proći Ilicom, pa da bećarac našvrljam ćirilicom”.

Balašević je u Hrvatskoj opisan kao “čovek koji nikada nije izdao pubiliku” i koji nas je “naučio da ne mrzimo”.

Njemu je porodica uvek bila na prvom mestu, a iza sebe je ostavio suprugu Oliveru i troje dece. Njegova ćerka Jovana pre nekoliko godina je u emisiji “Premijera – Vikend specijal” govorila o svom ocu.

“Mene da pitaju, ja bih rekla da više nikad ne peva u Novom Sadu, zato što je publika ovde malo frigidna. Ja znam kolika je razlika u Zagrebu i ovde. Nemoj sada da mi zamere oni koji se pitaju koje smo vere i kome podilazimo”, rekla je ona tada.

“Kada je otišao negde u drugi grad, ja sam shvatila ko je zapravo Đole, kada se cela dvorana orila”, dodala je Jovana u emisiji.

Ona je potom otkrila i uz koju očevu pesmu je zaplakala.

“Kako da ne! Nemoj da se Bajaga naljuti, niko drugi ne može tako da me rastuži. Đole je stvarno tu potpuno originalan, nadam se da će u čitanke ući njegova poezija. Nikad ne bih rekla da bih plakala uz pesmu ‘Olivera’, kao što sam plakala u Novom Sadu. To me je potpuno rasturilo”, ispričala je Balaševićeva ćerka.

O sebi je Đole umeo da kaže:

„Rođen sam 1953. godine (Bik) u Novom Sadu, u gradu kroz koji protiče Dunav… U Evropi formalno…

Išao sam u gimnaziju, ali nisam maturirao. Studirao sam geografiju, ali nisam diplomirao…

Sve u svemu nije baš sjajno, ali je ipak korisnije nego da sam u međuvremenu doktorirao marksizam, kao neki moji ambiciozniji vršnjaci.

Vojnu obavezu sam regulisao, u celosti, nisam osuđivan, ni krivično gonjen, i nisam bio član Saveza komunista.

Nosilac sam najvećih društvenih priznanja, od kojih nemam ni najmanje lične koristi.

Ubrajaju me u prvih pet kantautora u našim zemljama, ali u našim zemljama ima taman toliko kantautora da, kako god okreneš, moraš biti među prvih, i jedinih pet…“

Laku noć, dame i gospodo
Eto i ova predstava je završena
Nadam se da ste uživali u njoj
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas
Sve ove godine
Nadam se da ćemo se još videti
U nekom drugom gradu, na nekoj drugoj predstavi
U nekom drugom cirkusu…

Novosađani su se putem društvenih mreža dogovorili da večeras u 20h izađu na balkone i još jednom odaju poslednji pozdrav voljenom Đorđu Balaševiću.