Posle 100 godina: Dabar uživa u Dunavu na novosadskom Kamenjaru (VIDEO)

Stanovnici vikend naselja Kamenjar u Novom Sadu primetili su dabra na obali Dunava. On je uživao u vodi na svega nekoliko metara od terase jedne vikendice.

– Neobično je zaista. Decenijama imamo vikendicu i nismo nikada videli dabra kako uživa ispod naše terase. Čuli smo da ih ima ovde, ali do sada ih nismo primetili – rekao je za Luftiku vlasnik vikendice ispred čije terase je usnimljen dabar.

On je dodao i da je iznenađen njegovom veličinom.

– Sigurno ima oko 20-ak kilograma. To je odrastao dabar, a pretpostavljamo da je u blizini i njegov par, i ko zna, možda i mladunci – dodao je naš sagovornik.

 

Snimak dabra na Dunavu u Novom Sadu je jedna od najlepših prirodnjačkih i ekoloških vesti u Srbiji u poslednje vreme.

– To je sjajna vest za Srbiju. Dabar je kod nas istrebljen početkom 20. veka. U smislu biodiverziteta naše zemlje, on je više nego dobrodošao – rekla je za Luftiku dr. Jadranka Delić, stručnjak za zaštitu prirode, oblast sisari, pri Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Zahvaljujući reintrodukciji ove vrste, koja je izvršena na Zasavici pre petnaestak godina, dabrovi su ponovo prisutni u Srbiji.

– Oni su počeli da se šire severno i južno i sada naseljavaju veliki broj tokova. Međutim, reintrodukcija na Zasavici nije jedini razlog za naseljavanje dabrova u Vojvodini. Lovci su nas obavestili da su ih primetili na severu pokrajine. Te jedinke su sasvim sigurno stigle iz susedne Mađarske, a ima i onih koji su stigli iz Hrvatske – rekla je dr. Delić.

Prema njenim rečima do istrebljenja je došlo isključivo uticajem čoveka.

– Istrebljeni su najviše zbog lova. Dabrovo krzno je na ceni. Vrlo je traženo. Pored krzna, lovili su ih i zbog masti, za koju se veruje da je lekovita i da ima pozitivan uticaj na pluća i disajne organe. Kada ih nisu lovili zbog koristi, dabrove su pošetkom 20. veka ubijali jer su smatrani štetočinama – ispričala je dr. Jadranka.

Pitali smo da li sada postoji rizik od negativnoj uticaja dabrova.

– Njima je ovde lepo. Nemaju predatora, nisu ugroženi, a na raspolaganju im je veliki broj tokova. Treba očekivati da će se brzo širiti i naseljavati, ali to će biti kontrolisano. Postoje institucije koje o tome vode računa. Pre svega dr. Ćirović sa Biološkog fakulteta, koji je i radio na reintrodukciji. Oni prate brojnost vrste – rekla je doktorka i dodala kako je ipak bilo nekoliko pritužbi od ljudi u okolini Zasavice.

– Na nekoliko privatnih parcela u okolini Zasavice dabrovi su porušili stabla, tako da su se vlasnici bunili – rekla je ona i dodala kako rizika od prenaseljavanja i eventualne štete još uvek nema.

Sagovornica Luftike ističe da nema razloga da se bojimo dabrova.

– Strah je neracionalan. Dabrovi su jako plašljive životinje i neće napadati ljude, pa čak ni u odbrani. Pobeći će čim vide čoveka – rekla je dr. Delić sa Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Dabar je vodena i kopnena životinjska vrsta i najveći glodar severne hemisfere. Masivne i zdepaste je građe, izvrstan plivač i ronilac što mu omogućava građa tela.

Jedini je predstavnik svoga roda. Zbijeno telo mu je pokriveno gustim crvenkasto-smeđim krznom,sa stomačne strane dlaka je svetlija. Ima kratke noge sa po pet prstiju, koji su na zadnjim nogama spojeni plovnom kožicom.

Rep mu je snažan, odozgo spljošten kao veslo, bez dlake i pokriven ljuskama. Na glavi iz masnog krzna vire male, okrugle uši. Dužinom tela doseže 90 centimetara, rep mu je dug oko 35 centimetara, a on je težak oko 35 kilograma.

Iz skrovišta iskopanog u obali ili sagrađenog od granja i stabala sa izlazom ispod površine vode, izlazi uglavnom preko noći. Veoma je oprezna i plašljiva životinja. Na tlu je spor i trom, pa najveći deo života provede u vodi.

Odlično pliva i roni. Živi sam ili u manjim grupama.

Ostatak Panonskog mora – naše more ne zaboravljamo