Goran Vesić započeo je rekonstrukcije saobraćajnica i pešačkih zona u gotovo svim delovima grada, a za sada nije poznato koji projekat je u potpunosti sproveden do kraja. Skadarlija je prokopana po ko zna koji put i izgleda kao da je 6. april ’41. godine, a ne vek kasnije. Divljanjem investitora i izgradnjom čitavih blokova naselja u Beogradu, kačenjem na zastarelu infrastrukturu saobraćaja, vodovodnih i kanalizacionih cevi, često dolazi do havarija, pucanja i višednevnih radova.
Pronaći parking postaje izazov dana, situacija je ista u svim delovima grada. Broj stanovnika se najmanje utrostručio, svaka kuća gotovo da ima po barem jedan automobil, a širina kolovoznih traka ostala je na nivou iz pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.
Jedna od tih rekonstukcija zbog stvaranja saobraćajnih čepova po gradu, nedavno je započeta na potezu od Banjice i „pet solitera“ do Trošarine. Ulica Crnotravska, a naročito Save Maškovića, više od deceniju predstavlja horor i čisto gubljenje onog najvrednijeg resursa koje imamo, a to je vreme. Vesić odlučuje da je kucnuo čas za proširenje, a na tom putu isprečilo mu se, a ko drugi, do zelenilo i drveće.
Iako je činjenica da se proširenje ne može izvršiti bez uklanjanja stabala, građani smatraju da je trebalo širiti samo Save Maškovića, jer je to alarmantna tačka, a na tom potezu se taman moglo i proširiti na konto betona, a ne drveća.
Snimak je objavljen na fejsbuk stranama Ne davimo Beograd i Eko straže.
– ’Ja samo radim svoj posao’ reče vozač bagera, poput onog što je trpao Jevreje u vagone. Crnotravska ulica i suptilno čupanje celog drvoreda bagerom, jer pobogu – rekonstrukcija. I dok nam oni rekonstruišu živote, za sledeću generaciju ostaće – šta? Jadna naša Banjola – objavila je Eko straža na svom Fejsbuk profilu.
Neohodno je saditi novo drveće, čuvati staro i voditi računa o zdravom životnom prostoru. Kao i u svakoj oblasti, ne postoji poverenje u struku i njeno mišljenje. U ovom slučaju niko ne veruje da je drveće bilo prestaro i trulo, zrelo za seču, već se pre svega misli da iza svega stoji neki tajni dil, korupcija i dodatna zarada. Nepoverenje stvara haos, a dokle mislimo da u haosu možemo izdržati veliko je pitanje.
Poznato je da Vesić nije naročiti zagovornik pošumljavanja Beograda, obnavljanja pluća grada, već naprotiv, betoniranja, betoniranja i samo betoniranja dok nas sve ne ubetonira u svoj napredni Beograd kiča i šunda.
Beograđani će uskoro imati priliku da prespavaju i ponovo odćute na izborima, da potvrde podršku koju daju Vesiću i njegovim suludim idejama, njegovoj beton kampanji. Pa, izvol’te.
Dragan Đilas, nekadašnji gradonačelnik Beograda, takođe se ogrešio o drveće i simbole ovog grada. Svi pamtimo te potresne scene pre desetak godina, ali Vesić, Vučić, Vulin i ostali su toliko prešli sve granice zdravog uma da će narod, očajan, ponovo pre gledati Đilasa, Jeremića i tu ekipu, koja nema nikakvo realno uporište u biračkom telu, samo da ove napredne njuške više skloni sa televizora i svakodnevice.
Uvek smo birali manje zlo, nikada za nekoga. Iako se možda i desilo da bude za, ubrzo se ispostavja koliko smo bili naivni, iskoršćeni i glupi već decenijama unazad.
Naše slabo pamćenje koštalo nas je toliko puta. Naša razdvojenost i neslaganje oko osnovnih vrednosnih principa onemogućava nas da stvarno uznapredujemo kao zajednica. Valjda smo svi svesni da bez drveća i prirode ne možemo. Bez vode i čistih reka. Bez šuma i livada.
Možda je ipak betončina u kombinaciji sa staklom izvor života, samo mene još niko nije obavestio. Kvadratura u “elitnom” kraju i parking mesta pre parkova i igrališta za decu. Nije vreme za sarkazam, već za pamet. Pamtite građani i građanke. Nemojte smetnuti s uma da su vas svi prevarili, ali je činjenica da prag tolerancije i pristojnosti crveno-crne koalicije odavno više ne postoji, davno je pređen i vreme je za promene.
Glasajte po sopstvenom razumu, osećaju i nahođenju. Samo nemojte ostati nemi, ravnodušni i sa strane poput sisica, dok nam se Beograd pretvara u nakazu, a Srbija u deponiju.
Ruši se još jedan simbol boemskog duha Beograda – bagerima na kafanu iz 1878. godine
Kakav crni posao, pa nije posao bagera da lomi drveće, čak i ako treba da bude uklonjeno. Ovog janog čoveka treba da zašiti inspekcija rada, drvored neka druga inspekcija?
Ima li kakav saobraćajni inžinjer ili bar pejzažni arhitekt da kaže da je moglo drukčije, bilo ko stručan… osim zabrinutih građana?
Živim u BG-u i par drveta naspram saobraćajnog horora na Banjici je tek trivijalna stvar koju možemo vrlo lako da rešimo brojnijom sadnjom novih stabala.