Beograd Kolumne

Bagerom lomi drveće i ponavlja poznatu mantru – Ja samo radim svoj posao (VIDEO)

Goran Vesić započeo je rekonstrukcije saobraćajnica i pešačkih zona u gotovo svim delovima grada, a za sada nije poznato koji projekat je u potpunosti sproveden do kraja. Skadarlija je prokopana po ko zna koji put i izgleda kao da je 6. april ’41. godine, a ne vek kasnije. Divljanjem investitora i izgradnjom čitavih blokova naselja u Beogradu, kačenjem na zastarelu infrastrukturu saobraćaja, vodovodnih i kanalizacionih cevi, često dolazi do havarija, pucanja i višednevnih radova.

Pronaći parking postaje izazov dana, situacija je ista u svim delovima grada. Broj stanovnika se najmanje utrostručio, svaka kuća gotovo da ima po barem jedan automobil, a širina kolovoznih traka ostala je na nivou iz pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Jedna od tih rekonstukcija zbog stvaranja saobraćajnih čepova po gradu, nedavno je započeta na potezu od Banjice i „pet solitera“ do Trošarine. Ulica Crnotravska, a naročito Save Maškovića, više od deceniju predstavlja horor i čisto gubljenje onog najvrednijeg resursa koje imamo, a to je vreme. Vesić odlučuje da je kucnuo čas za proširenje, a na tom putu isprečilo mu se, a ko drugi, do zelenilo i drveće.

Iako je činjenica da se proširenje ne može izvršiti bez uklanjanja stabala, građani smatraju da je trebalo širiti samo Save Maškovića, jer je to alarmantna tačka, a na tom potezu se taman moglo i proširiti na konto betona, a ne drveća.

Snimak je objavljen na fejsbuk stranama Ne davimo Beograd i Eko straže.

– ’Ja samo radim svoj posao’ reče vozač bagera, poput onog što je trpao Jevreje u vagone. Crnotravska ulica i suptilno čupanje celog drvoreda bagerom, jer pobogu – rekonstrukcija. I dok nam oni rekonstruišu živote, za sledeću generaciju ostaće – šta? Jadna naša Banjola – objavila je Eko straža na svom Fejsbuk profilu.

Neohodno je saditi novo drveće, čuvati staro i voditi računa o zdravom životnom prostoru. Kao i u svakoj oblasti, ne postoji poverenje u struku i njeno mišljenje. U ovom slučaju niko ne veruje da je drveće bilo prestaro i trulo, zrelo za seču, već se pre svega misli da iza svega stoji neki tajni dil, korupcija i dodatna zarada. Nepoverenje stvara haos, a dokle mislimo da u haosu možemo izdržati veliko je pitanje.

Poznato je da Vesić nije naročiti zagovornik pošumljavanja Beograda, obnavljanja pluća grada, već naprotiv, betoniranja, betoniranja i samo betoniranja dok nas sve ne ubetonira u svoj napredni Beograd kiča i šunda.

Beograđani će uskoro imati priliku da prespavaju i ponovo odćute na izborima, da potvrde podršku koju daju Vesiću i njegovim suludim idejama, njegovoj beton kampanji. Pa, izvol’te.

Dragan Đilas, nekadašnji gradonačelnik Beograda, takođe se ogrešio o drveće i simbole ovog grada. Svi pamtimo te potresne scene pre desetak godina, ali Vesić, Vučić, Vulin i ostali su toliko prešli sve granice zdravog uma da će narod, očajan, ponovo pre gledati Đilasa, Jeremića i tu ekipu, koja nema nikakvo realno uporište u biračkom telu, samo da ove napredne njuške više skloni sa televizora i svakodnevice.

Uvek smo birali manje zlo, nikada za nekoga. Iako se možda i desilo da bude za, ubrzo se ispostavja koliko smo bili naivni, iskoršćeni i glupi već decenijama unazad.

Naše slabo pamćenje koštalo nas je toliko puta. Naša razdvojenost i neslaganje oko osnovnih vrednosnih principa onemogućava nas da stvarno uznapredujemo kao zajednica. Valjda smo svi svesni da bez drveća i prirode ne možemo. Bez vode i čistih reka. Bez šuma i livada.

Možda je ipak betončina u kombinaciji sa staklom izvor života, samo mene još niko nije obavestio. Kvadratura u “elitnom” kraju i parking mesta pre parkova i igrališta za decu. Nije vreme za sarkazam, već za pamet. Pamtite građani i građanke. Nemojte smetnuti s uma da su vas svi prevarili, ali je činjenica da prag tolerancije i pristojnosti crveno-crne koalicije odavno više ne postoji, davno je pređen i vreme je za promene.

Glasajte po sopstvenom razumu, osećaju i nahođenju. Samo nemojte ostati nemi, ravnodušni i sa strane poput sisica, dok nam se Beograd pretvara u nakazu, a Srbija u deponiju.

Ruši se još jedan simbol boemskog duha Beograda – bagerima na kafanu iz 1878. godine

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Kakav crni posao, pa nije posao bagera da lomi drveće, čak i ako treba da bude uklonjeno. Ovog janog čoveka treba da zašiti inspekcija rada, drvored neka druga inspekcija?

  • Ima li kakav saobraćajni inžinjer ili bar pejzažni arhitekt da kaže da je moglo drukčije, bilo ko stručan… osim zabrinutih građana?
    Živim u BG-u i par drveta naspram saobraćajnog horora na Banjici je tek trivijalna stvar koju možemo vrlo lako da rešimo brojnijom sadnjom novih stabala.

81 Shares
Share via
Copy link