Britanski glumac Džon Čalis podneo je zahtev za dobijanje državljanstva Srbije, otkrio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. On je na svom Fejsbuk profilu objasnio pozadinu fotografije na kojoj se nalazi glumac ispred mercedesa na čijim tablicama piše „Srbia“.
Fotografija je po rečima Vesića nastala kada je Džon, koji u legendarnoj seriji tumači lik Bojsija, prošle nedelje podneo zahtev za srpskim državljanstvom u našoj ambasadi u Londonu. Vesić se pohvalio da je na njega spala čast da u ime Grada Beograda potpiše preporuku da Džon Čalis postane državljanin Srbije.
– Nije bilo lako pobrojati na jednoj stranici šta je Bojsi učinio na promociji Srbije i Beograda, posebno u Velikoj Britaniji gde je veoma poznat i popularan. Predsednica Vlade Republike Ana Brnabić podržala je ideju da Bojsi postane srpski državljanin – napisao je Vesić i posebno zahvalio Lazaru Vukoviću, Srbinu odraslom u Londonu, koji je „najzaslužniji što Bojsi toliko voli Beograd i Srbiju“.
Vesić je dodao da se ovaj zahtev već nalazi u Beogradu i da će Vlada uskoro izglasati predlog.
– Lep je osećaj kada znate da uspešni i popularni ljudi kao što je Džon Čalis žele da budu državljani Srbije. Srećan sam jer Bojsi postaje i zvanično Beograđanin. Stanovnik našeg grada suštinski je postao kada je snimio film ’Bojsi u Beogradu’. Bojsi dobrodošao kući. Beograd pobeđuje! – napisao je Vesić na Fejsbuku.
Čuvena serija jedna je od najboljih ikada emitovanih na nekoj od televizija, a zanimljivo je kako je prihvaćena među našim narodom. Tokom devedesetih godina ljudi su se lako poistovetili sa junacima Mućki, sa njihovim „valjanjem svakakve robe“, neprevaziđenim humorom, kao i nadom da će „u ovo doba, iduće godine, biti milioneri“.
Serija originalnog naziva „Only fools and horses“ u bukvalnom prevodu znači „Samo budale i konji“. Nekako je suviše simbolike u ovolikoj povezanosti koju smo osetili, s obzirom da se kao i u kafani „Ragina glava“ ni u našem veselom kolektivu ništa nije promenilo prethodnih decenija.
Goran Vesić koji likuje nad ovom vešću, po svom liku kojeg tumači na poziciji zamenika gradonačelnika Beograda, najviše nalikuje Miki Pirsu po svim bajkovitim istinama koje nam već decenijama prepričava, prvo iz obora, odnosno tabora Demokratske stranke, a onda intenzivnije iz naprednjačke fotelje. Mućke su definitivno ostavile neizbrisiv trag na naše društvo, na sve nas koji smo ništa drugo do budale i konji.
Ne mogu da ne pomenem Del Boja i njegove grandiozne zamisli i projekte, kao i nabavku svakakvih aparata i uređaja koje kasnije uvaljuje naivnim kupcima. Nekako se sve komično namešta sa „polucrnom“ nabavkom respiratora od strane predsednika Srbije, Beogradom na vodi, a i nekako me zanima kako bi se Del snašao da je serija snimana i u ovom ludom periodu pandemije. Sigurno bi dogurao do mesta savetnika predsednika ili ministra finansija umesto Siniše Malog.
Toliko se paralela može povući između Srbije i Mućki da je to, kako naša tradicija i nalaže, tragikomično i zabrinjavajuće. Ali ne može se osporiti da je zanimljivo i živopisno.
Zapravo je čitava ekipa serije zaslužila počasno priznanje od našeg naroda, jer nam je u najmračnije doba podarila suze, ali Bogu hvala smehom i fazonima koji se i dalje rado prepričavaju. Brojne generacije odrasle su baš na ovoj seriji i često se ta fikcija mešala sa našom stvarnošću. Koliko god da se političari „očešu“ i okoriste od jedne ovakve ličnosti, zaista ne možemo da ne poželimo Bojsiju dobar provod prilikom svakog narednog dolaska u Srbiju.
Sad bi mogao, kao svaki patriota, da se svoju popularnost i uticaj, ma koliki on bio, založi za čistiji vazduh, slobodne reke, ali i obuzdavanje namera Rio Tinta u Srbiji. To je dužnost svakog stanovnika ove države koji zaista voli ovu zemlju. Onda će velikim slovima biti upisan i kao zaslužni građanin.
Dodaj komentar