Postoje neke građevine u Novom Sadu, koje svojim izgledom i značajem i Novosađanima, ali i turistima predstavljaju gotovo simbole, ono po čemu se naš grad, tokom vremena, počeo prepoznavati. Da li znate ko je zaslužan za neke naše zgrade?
Đerđ Molnar
Malo koji Novosađanin nije čuo za ovog arhitektu, koji je zaslužan za Gradsku kuću. Osim ove građevine, Molnar je izgradio i veliki broj kuća, Reformatorsku crkvu u Šafarikovoj ulici, Katoličku crkvu, i mnoge druge zgrade, uključujući i prvu zgradu pozorišta.
Gradska kuća urađena je u neorenesansnom stilu, i završena je krajem 19. veka, a predstavlja i jedan od simbola Novog Sada i turističku atrakciju.
Franc Voruda
Manje poznati arhitekta Franc Voruda koji je radio po Češkoj, Austriji, Hrvatskoj, ostavio je traga i u Novom Sadu. Naime, 1895. godine završena je zgrada Centralnog kreditnog biroa, na uglu Miletićeve i Grčkoškolske ulice.
To je bila najznačajnija finansijska ustanova Srba u Austrougarskoj monarhiji, a ujedno i najznačajniji Vorudin rad u Novom Sadu. Kupola ove zgrade ukrašena je bronzanim kipom Merkura, koji je rad vajara Đorđa Jovanovića.
Trideset godina kasnije, zgrada je nadograđena po Vorudinim projektima.
Top 5 najružnijih zgrada u Novom Sadu
Vladimir Nikolić
Jedan od najboljih srpskih arhitetekata Vladimir Nikolić ima svoja dela i u Novom Sadu. Izgradio je pozorište Dunđerskog, koje je nažalost izgorelo 1928. godine, ali zato druge njegove zgrade i danas krase ulice Novog Sada. Njegov rad je Vladičanski dvor, koji je završen 1901. godine u kombinaciji različitih stilova, a pre njega završio je i Srpsku veliku gimnaziju, koja se danas zove gimnazija Jovan Jovanović Zmaj.
Dragiša Brašovan
Najznačajniji srpski arhitekta u periodu između dva rata, Dragiša Brašovan je zaslužan za izgradnju Dunavske Banovine, završene 1940. godine, budući da je po njegovim planovima počela izgradnja ove zgrade, u to doba jedne od najvećih građevina u zemlji.
Palata je građena u internacionalnom stilu zrele moderne, a banski dvor je manjih je proporcija i stilski bliži arhitekturi država totalitarnih režima.
Lazar Dunđerski
Pripadnik široke veleposedničke porodice, Lazar Dunđerski je projektovao dva gradska objekta, tri zgrade Fabrike seruma na Rumenačkom putu i zgradu Produktivne berze, koja je danas Galerija Matice srpske i jedna od najlepših zgrada u Novom Sadu.
Opredelio se za moderan stil, a kasnije je učestvovao na različitim konkursima, i projektovao privatne zgrade i vile za svoje prijatelje i poznanike. Pred kraj života projektovao je jednostavne objekte za Srpsku pravoslavnu crkvu i zgradu Lovačkog doma.
Izvor: graditeljins.wordpress.com
A gde je Djordje Tabakovic, on je izgradio skoro pola grada?
Djordje Tabaković – „Za samo desetak godina aktivnog projektantskog delovanja Tabaković će samo u Novom Sadu projektovati i izvesti preko pedeset građevina različitih namena, privatne kuće i vile, višespratne stambene zgrade, javne i kulturne ustanove, fabrike i mnogobrojne manje graditeljske poduhvate. “
Njega ste izostavili ? Pa stvarno…
Da dodam… „U Novom Sadu Tabaković je, između ostalog, projektovao i izveo: hotel „Park“ i zgradu Crvenog krsta (1930), kuću porodice Vermeš u Futoškoj ulici i Dom novosadske trgovačke omladine (1931), Klajnovu palatu i zgradu dr Jovanovića u ulici I. Ognjanovića (1932), zgradu dnevnog lista „Jugoslovenski dnevnik“ u ulici J. Đorđevića i zgradu društva „Kora hleba“ u ulici S. Marinković (1933), veliku Tanurdžićevu palatu (1934), slikovitu kuću Deđanskih u Radničkoj ulici (1934), Sokolski dom, danas Pozorište mladih (1935), Dečije sklonište u Pionirskoj ulici (1936), stambenu zgradu Trgovačke obrtne banke, u blizini Radničkog doma (1938), hotel „Rex“ kao dogradnju Tanurdžićeve palate (1939), Šegrtski dom (1940) i mnoge druge. Po Tabakovićevim projektima u Zrenjaninu su podignuti Dečiji dom (1935) i Berza rada (1939), u Subotici Berzu rada (1935), u Kikindi Đački i Sokolski dom i dr. Za Srpsku pravoslavnu crkvu projektovao je više manjih hramova u Stajićevu, Horgošu, Ruskom Selu, Vojvodi Stepi i Banatskom Aleksandrovcu, a u Sremskim Karlovcima Patrijaršijsku biblioteku (1938). „
Da dodam , iz Okotobra 1932 godine poticu planovi jednog od prvih modernisticki koncipiranih objekata – trospratna stambeno-poslovna zgrada Makse Ilijevica na Trgu Ferenca Fehera 1. Objekat je zavrsen i useljen u Junu 1934. godine a preduzimacke radove je izvelo, tih godina aktivno, novosadsko gradjevinsko preduzece „Melak i Pervaz“. Objekat je doziveo stanovite promene „u hodu“ koje se posebno odnose na ugaoni deo i njegove male polukruzne balkone neprirodno vezane za korpus objekta. Stambene jedinice u ovom objektu Tabakovic je postavio u duhu svojih prethodnih zamisli, uz ulicu su dnevnei spavace sobe dok su prema dvoristu okrenuti servisni delovi stana. Objektom i danas, posle povecanja spratnosti, dominiraju masivni okulusi, smesteni u osama na ugaonim rizalitu.