Upamćena je kao žena puna entuzijazma, čelične snage volje i nesalomivog duha. Neiscrpna energija nije je napustila ni u najtežim životnim trenucima. Od borbe nije odustala do samog kraja.
Teška i podmukla bolest je ugasila njen život – ali nikada životni duh i želju da živi. Ovo je priča o poslednjim danima novosadske novinarke Aleksandre Lončarski.
– Od preranog Saškinog odlaska prošlo je pet godina. Borila se kao lavica do poslednjeg trenutka, kraj jednostavno nije bio opcija koju je prihvatala. O smrti nije bilo govora čak ni kada je, potpuno malaksala, ležala pokušavajući da pronađe položaj kojim bi bar na trenutak ublažila užasne bolove. Uz nju, i mi smo se nadali čudu, koje se, nažalost, nije desilo, započinje svoju tužnu priču gospođa Jadranka, majka Aleksandre Lončarski, poznate novosadske novinarke koja je nekoliko meseci pre svog četrdesetog rođendana, umrla od posledica kancera jetre, bolesti koja je nedavno pokosila Igora Pervića, odnela legendarnog Dejvida Bouvija, Zorana Radmilovića, slavnog Borhesa…
Opasni kancerogen
No, za razliku od većine onih kojima se dijagnostikuje maligni tumor jetre, Saška je živela više nego zdravo. Majka Jadranka podozreva da je glavni krivac za bolest aflatoksin iz mleka koje je njena kćerka kao tinejdžerka pila u ogromnim količinama.
– Umela je da naiskap isprazni ceo tetrapak, pila je po tri litre dnevno, a devedesetih godina nije se kontrolisao nivo aflatoksina u mleku. Naučno je dokazano da je ta supstanca jedan od najsnažnijih prirodnih kancerogena, a napada upravo jetru – ističe ona.
Kobna neumerenost
Mladalačka neumerenost trajala je samo nekoliko godina, ali opasna materija nataložila se u organizmu. Saška je u međuvremenu promenila životne navike, postala je veganka, tek ponekad, uz obroke koje je majstorski pripremala, popila bi čašu-dve vina. Nije pušila, bila je fizički aktivna, a kada je postala majka, zdrav životni stil postao je imperativ. Ćerki Marti, kojoj je u vreme kada se Saška razbolela bilo samo dve godine, i četiri godine starijoj Vanji, kreativna, duhovita mama bila je centar sveta.
Plemenita, tanana duša
– Mnogo je radila, bila je vrlo posvećena poslu. Ali, nije zapostavljala decu zbog karijere, sve slobodno vreme provodila je s njima, trudila se da kvalitetno provedu zajedničke trenutke. Moja Saška bila je tanana, osetljiva duša, uvek spremna da pomogne prijatelju u nevolji. Tako je svojevremeno u naš dom dovela drugara s fakulteta, izbeglicu iz Bosne, koji je kod nas živeo nekoliko godina. Bilo je to u ona teška, ratna vremena, delila je s njim svaki zalogaj, prikupljala za njega garderobu, pronalazila oboma poslove kako bi zaradili za džeparac, priča gospođa Lončarski i s tugom prelistava isečke iz časopisa za koje je radila njena kćerka.
Sjajna karijera
Saškini tekstovi bili su prava poslastica za čitaoce “Danasa” , “Dnevnika” “Joya”, “Lepote i zdravlja” i mnogih drugih novina. Bila je deo “Exitovog” PR tima, svim srcem se zalagala za afirmaciju dobre muzike. U vreme dok je radila kao urednica popularnog magazina “Bravo”, tiraž je dostizao vrtoglave visine, a svoje znanje i umeće nesebično je prenosila polaznicima Novinarske škole “Color Press Grupe”.
Rutinski pregled
– Nikada se nije žalila na umor, niti na bilo kakvu tegobu, bol, teskobu. Bila je u odličnoj kondiciji, puna elana, stalno u pokretu, ništa nije nagoveštavalo užas koji se desio tog kobnog decembra 2012. godine, seća se nesrećna majka.
Njena Saška se vraćala kolima s posla, kada je na nju iz sporedne ulice naleteo nepažljivi vozač. Udarac je bio snažan, ali osim što se ugruvala, vidljivih povreda nije bilo. Lekari Hitne pomoći odvezli su je do Urgentnog centra na rutinski pregled, kako bi se proverilo ima li unutrašnjeg krvarenja.
Jezivo otrkiće
Doktor koji ju je pregledao ultrazvukom, odjednom se uozbiljio. Ustanovio je da Saškina jetra krvari, ali to nije bio glavni razlog njegove zabrinutosti. Na monitoru se jasno videla velika tumorska masa koja je gotovo prekrila vitalni organ i bile su neophodne dodatne analize i pregledi kako bi se utvrdila priroda oboljenja.
Košmar i nada
– Nalazi nisu bili dobri, ali postojala je nada da se radi o benignoj promeni i svi smo bili ubeđeni da će se na operaciji, koja je hitno zakazana, pokazati da se radi o dobroćudnom tumoru. Na to je upućivala njegova veličina, ali i činjenica da Saška nije imala nikakvih tegoba – seća se gospođa Jadranka, čiju je kćerku jedinicu posle nekoliko dana operisao poznati novosadski hirurg prof. dr Miroslav Ilić koji je odmah naglasio da zbog veličine tumora transplantacija ne dolazi u obzir.
U Božjim rukama
– Kada je izašao iz sale, po izrazu njegovog lica shvatila sam da vesti nisu dobre. Rekao je da su u toku operacije poslali isečak na analizu koja je definitivno potvrdila da se radi o malignom tumoru jetre, hepatocelularnom karcinomu. Dodao je da će se to još jednom proveriti, ali da je siguran u dijagnozu. Odstranio joj je veliki deo jetre, sve što je bilo zahvaćeno tumorom, ali napomenuo je da to ne znači da je zloćudni proces zaustavljen jer postoji verovatnoća da malignih ćelija ima i u naoko zdravom tkivu. ‘Sve je sada u Božjim rukama’, kazao je. Preostalo nam je da čekamo, pratimo i nadamo se, pošto se rak jetre ne leči ni citostaticima ni zračenjem – objašnjava gospođa Lončarski.
Prvobitni šok i velika odluka
Aleksandra je otkrila od čega boluje tek posle dve nedelje, pred izlazak iz bolnice, i majci je veoma zamerila što je to sakrila od nje. Razumljivo, saznanje o tome da ju je napala smrtonosna bolest bilo je za nju ogroman šok.
– Saška ne bi bila Saška da se nije brzo pribrala. Odlučila je da se bori i odmah je prešla je na restriktivnu dijetu koju joj je odredio lekar. Dva meseca jela je samo šargarepu, brokoli i pirinač, pila je samo čistu vodu i sok od narandže bez pulpe, ali to je nije sprečilo da se već četiri nedelje nakon operacije vrati na posao, čak je išla na službeni put u Milano – kaže Jadranka.
(ne)Očekivani oporavak
Prva kontrola kod hirurga pokazala je da je sa Saškinom jetrom sve u redu, što je potvrdila i magnetna rezonanca, delovalo je kao da se u mračnom tunelu pojavio tračak svetla. Toliko se dobro osećala da je tog leta otišla na kampovanje u Grčku, gde je dve nedelje uživala kupajući se sa svojim devojčicama.
– Rešila je da ojača imunitet medicinskim gljivama. Uzimala je kordiceps i reiši, koji su joj zaista činili dobro, ali su ovi preparati užasno skupi pa je posle nekoliko meseci morala da prekine terapiju, prebira po bolnim sećanjima Saškina mama.
Grom iz vedra neba
Remisija bolesti trajala je punih godinu dana, a onda su stigli rezultati snimanja na magnetnoj rezonanci, koji su bili kao grom iz vedra neba. Na regenerisanoj jetri pojavile su se metastaze, pa je Saška morala na novu operaciju.
Dr Ilić je predložio da se uradi radiofrekventna ablacija – ciljano uništavanje malignog tkiva. Saška je ovu intervenciju vrlo teško podnela, izgubila je mnogo krvi, a u pomoć su priskočile kolege iz Color Press Grupe koje su se listom prijavile kao davaoci.
Samo je klonula
– I ovoga puta se uspešno oporavila, rezultati i snimci pokazali su da su zloćudne promene nestale. Odlučila je da pređe na makrobiotičku ishranu koja joj je veoma prijala, osećala se sve bolje pa je tog leta, poslednjeg u svom životu, otišla na odmor u Sloveniju, na Bled, gde je svakog dana vozila bicikl. Jednog dana samo je klonula, ali nije htela da prekine letovanje, čak je insistirala da se iz Slovenije spuste do mora. Ni tamo joj nije bilo dobro a na snimcima magnetne rezonance kojoj se podvrgnula po povratku, bilo je jasno i zašto – jetra joj je ponovo bila puna metastaza – priča Jadranka Lončarski.
Do poslednjeg daha
Nije se predavala, u ishranu je uvela kozju surutku i sir, vratila se na posao i radila kao da je sve u redu. Dr Ilić je još jednom pokušao s ciljanom terapijom, ali bolest je, uprkos svim pokušajima sjajnog hirurga, nezaustavljivo napredovala.
– Poslednji snimci na magnetu ugasili su svaku nadu. Zloćudno tkivo bukvalno je “pojelo” jetru, metastaze su zahvatile srce, trbušna duplja bila je puna vode. Moja Saška sve teže je disala, ali i dalje se nije mirila sa sudbinom. Počela je da uzima ulje kanabisa, selen i hrom, odbijala je da koristi lekove protiv bolova jer je znala da štetno deluju na jetru. Još uvek je verovala da će pobediti, ali odlučila je da više ne odlazi na posao. Ležala je sklupčana na krevetu trpeći užasan bol, a onda bi se pridigla, sela u kola i odvezla se na medicinsku masažu. I tako sve do nekoliko dana pred smrt, kada ju je telo sasvim izdalo. Više nije mogla da ustane, ali ni tada nije prihvatala pomisao na skori odlazak, očajnički je želela da ostane sa svojim devojčicama – opisuje ožalošćena majka poslednje trenutke svog jedinog deteta.
Tog lepog majskog dana, Jadranka je sedela pored kreveta svoje Aleksandre koja je bila u dubokoj komi. Oči su joj bile otvorene a niz obraz je klizila suza. Bio je to poslednji pozdrav životu koji je toliko volela.
Sandra je izvadila 13 tumora iz tela, a njena herojska priča je beskrajna inspiracija
…tužno do bola???