Prošlo je 30 godina od velikih devetomartovskih demonstracija u Beogradu i nereda u kojima su živote izgubili sedamnaestogodišnji Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Demonstracije pod nazivom „Miting protiv petokrake“ je predvodio Srpski pokret obnove na čelu sa Vukom Draškovićem, a cilj je bio svrgavanje tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.
Glavni zahtevi demonstranata bila je smena generalnog direktora RTS Dušana Mitevića i četiri urednika zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun SPO i drugih opozicionih stranaka. Zahtevi su u toku tog dana prošireni i zatražena je smena i ministra policije Radmila Bogdanovića. Tokom demonstracija povređeno je više od 200 ljudi, a tog dana uhapšen je i lider Vuk Drašković
Na zabranjeni miting građani su počeli da dolaze u ranim jutarnjim satima i uprkos tome što je policija pod punom opremom, blokirala prilaze Beogradu, na Trgu republike po nekim procenama okupilo se oko 100.000 ljudi. Oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija, a lideri tadašnje opozicije sklonili su se u zgradu Narodnog pozorišta, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović.
Drašković se obratio okupljenim građanima sa terase Narodnog pozorišta, dok je policija stezala obruč i pokušavala da rastera građane suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom….
– Čestitam, junaci! Rekao sam, ima mesec dana, nisu verovali boljševici da ćemo danas, kod našeg čestitoga Kneza – a naročito za koji trenutak kad krenemo da uzmemo TV Bastilju – pokazati srpsko srce i srpsku izdržljivost. Nažalost, drugoga nam puta nema. Predsednik Republike pred sobom ima dva tasa: na jednom su vaši životi, životi mnogih milicionera (jer čujem da su naši momci u okršajima zarobili automatsko oružje), na tom tasu su sloboda i čast Srbije, mir, a na drugom pet ostavki i jedan demant. Neka predsednik Republike odluči šta će, ja sam odlučio: vodiću vas na Televiziju rešen da poginem – rekao je tada Vuk Drašković.
Pitanje je samo da li je sve svoje ideale prodao već tog dana ili je to učinjeno još ranije.
Demonstrantima su se obratili i ostali lideri opozicije – Žarko Jokanović, Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Milan Paroški, Leon Koen, Milan Komnenić, Vojislav Koštunica, pisac Borislav Mihajlović Mihiz i pevač Bora Đorđević.
Dok je govorio Milan Paroški među okupljene građane bačen je suzavac, nakon čega je Drašković pozvao građane na juriš. Protest se zatim razlio po susednim trgovima i ulicama i veći deo centra Beograda je ličio na ratnu zonu. Međutim, policija kojom je komandovao Radovan Stojčić Badža uspela je da se pregrupiše i češće i žešće je napadala.
U sukobima je povređeno više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici poginuo je policajac Nedeljko Kosović. Policija je potom upotrebila i vatreno oružje i tom prilikom je ubijen sedamnaestogodišnji Branivoje Milinović. Slika devojke Dragane Milojević kako prkosno stoji ispred vodenog topa sa podignuta tri prsta kasnije je obišla svet.
Posle podne Drašković je, zajedno sa velikom grupom demonstranata, neuspešno pokušao da se probije na zasedanje Narodne skupštine. Ušao je u zgradu parlamenta, pozdravio sa prozora građane koji su betonskim kockama zasipali zgradu skupštine. Oko 20 sati kada je izlazio iz zgrade Drašković je uhapšen zajedno sa zamenikom predsednika SPO Jovanom Marjanovićem.
Među policajcima koji su uhapsili Draškovića bio je i Naser Orić, kasniji ratni komandant Srebrenice i haški optuženik. U znak protesta zbog hapšenja Draškovića opozicioni lideri započeli su štrajk glađu.
Predsednik Srbije Slobodan Milošević zatražio je iste večeri od Predsedništva Jugoslavije da razmesti jedinice JNA da bi se ugušile demonstracije. Predsednik Predsedništva Borisav Jović je telefonom kontaktirao ostale članove predsedništva i armija je, zajedno sa tenkovima i oklopnim transporterima poslata na ulice.
Slovenci i Hrvati kasnije su tvrdili da je taj potez bio neustavan. Milošević se iste večeri obratio i naciji preko televizije i mada nikoga nije pomenuo imenom, rekao je da se Srbija svim ustavnim sredstvima mora suprostaviti silama haosa i nasilja. Iste večeri zabranjen je rad i radija B-92 i NTV Studija B, koji su direktno prenosili demonstracije.
Sutradan je krenula srpska Plišana revolucija, kada su kao odgovor na državnu represiju studenti krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi. Protesti su trajali nekoliko dana, zahtevi studenata su usvojeni, a Vuk Drašković je pušten iz zatvora. Ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je tada ostavku, a smenjen je i Dušan Mitević, direktor RTS-a.
Socijalistička partija Srbije 11. marta na Ušću je organizovala veliki kontramiting „Za odbranu Republike, za ustavnost, slobodu i demokratiju“, uz kozaračko kolo i povike „Slobo, slobodo“, „Ubice, fašisti“, „Ne damo Kosovo“, „Ustaše, ustaše“, „Sudite Vuku“.
SPO obeležava godišnjice devetomartovskih demonstracija polaganjem cveća na Trgu slobode (republike), piše Danas.
Dodaj komentar