Nekako smo navikli da širom Srbije gledamo tužne slike uništenja prirode, kao da važi nepisano pravilo – gde vidiš drvo, ti ga poseci i sve izbetoniraj, a reku ili jezero zagadi do neprepoznatljivosti.
Tako je ovih dana na Fejsbuku Eko straže osvanula fotografija Zlatarskog jezera, tačnije jednog njegovog rukavca, koji je sasvim presušio, a i na drugim društvenim mrežama proširile su se slike na kojima se vidi njegovo korito.
Reč je o veštačkom jezeru, koje je nastalo pre 60-tak godina, kada je napravljena brana u Kokinom brodu.
Kokin Brod, Zlatarsko jezero danas.
Uništitelji 😡📷 preuzeto sa fb pic.twitter.com/H7A3aCGU57
— Milica Aleksic (@AleksicMilicaa) September 29, 2022
Kako je svojevremeno pisao N1, problem opadanja nivoa vode u akumulacionim jezerima javio se kao rezultat povećane proizvodnje električne energije.
– Do opadanja ovog nivoa vode uticala je proizvodnja struje. Da nema potreba za proizvodnjom struje, nivo jezera ne bi ni opao. Sigurno je da je to glavni razlog – izjavio je svojevremeno Novak Pejović, upravnik Ribarskog područja rezervata “Uvac”.
„Dok ne napravimo pustinju nećemo stati“
Međutim, Zlatarsko jezero je važilo za jedno od najlepših u Srbiji i predstavljalo omiljenu destinaciju brojnih izletnika, pa nije ni čudo što su pomenute fotografije izazvale žestoku polemiku na društvenim mrežama.
„Prva sledeća bitka – za hranu. Ultimativna – za vodu. Postoje stvorenja koja su preživela 3 do 5 velikih planetarnih izumiranja. Homo sapiens (do sada) nije nijedno. Ko želi da se kladi na to kakve su nam šanse?“, „Ovo je sahrana Srbije“, „Voda ce biti najskuplji proizvod na svetu“,
„Dok ne napravimo neku adekvatnu pustinju, nećemo stati. Da se vlasnici osećaju kao kod kuće“, „Ekološka katastrofa“, „Ovi na vlasti čega god su se dohvatili uništili su. Šta ovom ludom narodu još treba“ – oštri su bili korisnici Fejsbuka u osudi trenutne situacije.
„Prazni se kad treba, a ne da se mi kupamo“
Međutim, bilo je onih koji su imali i drugačije mišljenje.
„Da budemo realni, i nije baš presušilo. Ovo je jedan kraj koji napaja jezero, a koji je prirodno na malo većoj nadmorskoj visini, pa je logično da će prvi da ostane na suvom. Iza dve krivine izlazi se na jezero koje, jeste nisko, ali i dalje je jezero…
Napravljeno je za to – da se prazni kada treba, a ne da se mi kupamo. To je samo plus. Nevezano za to što je energetski sistem došao u situaciju da mora da drži sve na minimumu i gleda u nebo umesto u lignit…“, objasnio je jedan korisnik društvenih mreža.
Energetska, a ne ekološka kriza
Drugi su naponjali da nije reč o ekološkoj, već o energetskoj krizi.
Zaključili su da se radi o veštačkom jezeru koje, ima svrhu da proizvodi električnu energiju i da štiti od poplava, tako da u ovom slučaju treba da brinemo da li ćemo imati dovoljno struje, kao i o uništenju sistema termoelektrana i ugljenokopa.
„Šta je strašno? To što se vratilo prirodno stanje pre nego je čovek podigao branu ili to što će biti frka za struju ako se ne napuni do zime? Da li pomislite na ovo kada uključite klimu?“, glasio je jedan od komentara.
Kakav god zaključak bio, činjenično stanje ukazuje da je moguće da Srbija ostaje bez jednog od najlepših izlešta, a da ćemo se za struju po svoj prilici žestoko snalaziti tokom tekuće energetske krize.
Zima je na pragu, pa ko preživi – pričaće…
Izvori: Nova, N1, Facebook / Eko Straža
Dodaj komentar