Od pada Sovjetskog Saveza i pada takozvane Gvozdene zavese, sve više post Sovjeta odlaze u inostranstvo na odmor. S velikim žaljenjem ponašaju se kao bikovi u radnji kineskog porcelana.
Kako se ponašaju? I zašto Rusi, Ukrajinci i Belorusi nastavljaju da grade loš imidž svojim zemljama nedoličnim ponašanjem preko?
Ruski turista je arogantan. Ako ste stranac i živeli ste u Rusiji ili Ukrajini neko vreme, verovatno ste primetili da ljudi nikada ne kažu “izvini” kada vam nagaze na nogu. Takođe se nikada ne izvinjavaju kada vas gurnu na ulici ili u javnom prevozu. Srećnik ste ako se na vas ne proderu umesto toga. Takvo ponašanje se ne menja kada odu u inostranstvo.
Kada živiš u nekoj zemlji određeno vreme, navikneš se na njene stanovnike, njihov mentalitet i ponašanje. Ali kada odeš u stranu zemlju i nemaš priliku da upoređuješ, tada počneš da razmišljaš o tome zašto su neki ljudi fini i prijateljski nastrojeni a drugi su neprijatni i arogantni. To se desilo meni. Dok nisam otišla iz Ukrajine, mislila sam da je arogancija norma. Kad sam počela da putujem, shvatila sam da grešim.
Još jedna osobina Rusa je hronično nezadovoljstvo. Možete preoznati ruskog turistu svuda po dosadnom i nezdaovoljnom izrazu lica. Sećam se da sam išla u Sikstinsku kapelu u Vatikanu. Bila sam impresionirana njenom lepotom, ali raspoloženje mi se pokvarilo kada sam čula: “Čoveče ovo je tako jadno, ajmo negde drugde!”, uz očigledan moskovski akcenat. Ostali koje sam upoznala u Rimu su pričali o malim sobama koje su dobili u hotelu, užasnoj italijanskoj hrani koja im je pokvarila varenje i užasnoj vrućini.
Razumem da uslovi nisu uvek najbolji. Ali kao ih ne možete promeniti – promenite svoje ponašanje. Tako kažu moji drugari iz Španije. Nažalost ruski turisti to ne rade. U Finskoj – sauna im je mnogo hladna, u Rimu im je pica prevruća. Pariz nije dovoljno romantičan. U Oslu cene su previsoke, a more nije plavo kao na Baliju. Jedna izreka koja mi pada na pamet je: “Kada neko nije zadovoljan onim što ima, neće biti zadovoljan ni bilo čime što želi.”
Druga stvar koja mi pada na pamet, a koja je jako specifična za post Sovjete u inostranstvu – ne poštuju pravila. Verovatno ste čuli našu izreku: “Ne idi u stranu crkvu sa svojim pravilima.” Nažalost Rusi to rade, a njihova pravila zapravo i nisu nikakva pravila.
Ruse je lako spaziti u avionu. Kada sleti, pilot vas zamoli da ostanete na sedištima i ne uključujete telefone dok se ne isključe lampice za pojaseve. Ima onih koji odvežu pojaseve, skoče i viču u svoje mobilne telefone čim avion dotakne zemlju. To su obično Rusi – ponašaju se kao da mogu da iskoče kroz prozore pre nego što se avion zaustavi.
Redovi su takođe dobra mesta na kojima ćete ih primetiti.Bila sam u Austriji na skijanju ove godine. Rusi su jedini među mnogim nacijama koji su zaobliazili ceo red i gurali se preko reda. Zašto? Ne znam. Volela bih da su neposlušni sa svojim vladama kao što su sa ljudima.
Videla sam znak na ruskom u stranom SPA centru: “Dragi gosti! Ulaz u teretanu je besplatan. Molimo vas ulazite jedan po jedan!” To je bio jedini znak na ruskom u celom risortu.
Zato je možda čuvena rečenica Džordža Orvela: “Svi ljudi su jednaki, ali neki (misle da su) jednakiji od drugih.” Zato pljuju tamo gde piše “ne pljuj”, puše gde je zabranjeno i pišaju gde nema toaleta.
Nastavak na sledećoj strani
Dva ekstrema, to su ti Rusi. Ova sto pisal atekst je dokaz za to.