Ljubav ne bira i nikada ne možemo znati kada će nas Amorova strelica pogoditi i ko će biti taj kojem ćemo pokloniti svoje srce. Jedna devojka je ipak poprilično sigurna da njen izabranik neće biti Srbin. Ona je svoje razloge za tu odluku podelila na društvenim mrežama i u momentu je izazvala brojne komentare.
Njen tekst prenosimo u celosti.
Znam da će me mnogi razapeti posle ovog teksta, ali istina boli. Ceo svoj život su me opsedali muškarci, ne zavaravam se da je to jer sam lepotica nego sam prosto išla u Tehničku školu i bilo nas je tri devojke na celom spratu, prost zakon ponude i potražnje i klinačkih hormona.
Nisam ni ja bila svetica, ali ovaj tekst nije hejt prema muškarcima, ovaj tekst je moje iskustvo.
Sve u svemu mučila sam, mučila ali vredelo je.
Radim u IT sektoru, imam nezamislivu platu za srpske uslove, preko vikenda radim i privatno, otplatila sam sama garsonjeru na špijunku i podigla kredit za pristojan stan koji ću da izdajem kako bi se rata kredita sama pokrivala.
Ostalo ulažem u poljoprivredu svojih roditelja koja izdržava ostatak moje porodice. Niko mi ništa nije dao.
Zašto ovoliki uvod? Zato što ispljuvaše neku devojku u komentarima jer neće da se uda za Srbina.
Nikad ne reci nikad, ali evo onda da kažem, možda nije nikad ali jako malo verovatno da ću se udati za nekoga odavde posebno ako je ostao u Srbiji.
Objasniću.
Master sam završila u Gracu. Bilo je naših. Prosečanom Srbinu puna usta jednakosti, poštovanja žena, ali kad čuju da je neka uspešna, sposobna, radna nije im pravo.
Od mene bi se očekivalo da radim ful tajm, a onda da dođem kući, ribam, jurim oko dece dok on zakazuje fudbal u balonu sa ortacima.
Ti Tamara jednom rukom kodiraj, drugom kuvaj. Jednom nogom cupkaj dete, drugom zatvori sebi vrata bilo kakvog uživanja u životu. Izvinite, ali ne.
U Srbiji je i dalje bitnije udovoljiti njegovim roditeljima, svojim roditeljima, komšiluku, društvenim mrežama nego sebi samima.
Čak i momci iz moje struke kada dobiju veliku platu odlepe. Pomame se. Ili ih pukne depra ili preuranjena kriza srednjih godina pa idu da bacaju pare po splavovima i nadoknađuju izolovano detinjstvo foliranjem.
Imala sam sreće u životu, ali imala sam i pameti. Zašto bih rađala decu nekome koga treba ja da izdržavam ili sa kim ne mogu izdržati?
Moje iskustvo sa svakim tipom ovde, ali svakim, je da naprosto imaju trip kada žena zarađuje više od njih. Ma koliko se ja trudila da to ne osete, sve se svodi na to.
Smeta im kada putujem po konferencijama, smeta im što plaćam da mi neko čisti stan (živiš u garsonjeri, mene bi bilo sramota da plaćam nekom da mi čisti 30 kvadrata i slične opaske), smeta im što jedem po restoranima, smeta im ovo i ono.
Smetaju sebi samima.
Ja sam zaradila sve što imam. Neću bilo kome da se pravdam. Ne moram.
Moje iskustvo je da su muškarci u Srbiji prerasla deca koja samo sede ceo dan i krive druge za svoje propuštene prilike.
Muškarci drugih zemalja sami peglaju košulje, znaju da skuvaju i operu, nije im šok života da žive sami bez majke, osamostalili su se već sa 19 godina.
I meni to prijatelji prija.
Dan kada u Srbiji ne bude bio frajer koji se širi ulicom i nosi trešu nego koji ustaje ženi u gradskom prevozu i nosi košulju koju je sam opeglao biće dan kada ću razmotriti domaćeg muškarca.
Do tada, lepi su za rekreaciju i park, ali nisu za stan. Pozdrav iz komšiluka.
Nikad nije mrdnuo iz Srbije, a svet posmatra kroz predrasude i servirane informacije
Posto si sve sama zaradila ostaje ti da do kraja zivota sama i trosis.
Nisam zlurad samo prenosim utisak..
Mislim da to nema veze sa tim odakle je neko, samo jednostavno nisi imala sreće da nađeš pravu osobu za sebe, odnosno nekog ko te prihvata takvu kakva jesi. Mada iskreno, ni ja ne volim ljude iz Srbije, pre svega zato što su isti kao ja: tvrdoglavi. Lakše je biti sa strancima, a i zanimljivije.