Nakon što je osporena kandidatura bivšeg Okružnog tužioca u Novom Sadu Miodraga Malog, ali i odbačena prijava druge kandidatkinje Svetlane Tekić, koja je pored Zagorke Dolovac konkurisala za poziciju republičkog javnog tužioca, po svemu sudeći, izbor se sveo na jednu osobu.
To bi trebalo da znači da je Dolovac uspešno, ali još uvek nezvanično, izabrana za republičkog javnog tužioca.
Kako je Danasu rečeno u Državnom veću tužilaca, Komisija za utvrđivanje blagovremenosti i potpunosti podnetih prijava na konkurs za izbor kandidata za republičkog javnog tužioca je u toku postupka razmatranja utvrdila da prijave koje su podneli Svetlana Tekić iz Beograda i Miodrag Mali iz Novog Sada, ne ispunjavaju uslove za kandidovanje koji su predviđeni Poslovnikom o radu Državnog veća tužilaca, s obzirom da podnosioci nisu dostavili Veću konkursnu dokumentaciju koja je propisana kao obavezna, shodno čl. 50 Poslovnika.
Sa druge strame, tužilac Stanislav Dukić, koji je takođe podneo prijavu za republičkog javnog tužioca, međutim, od nje je naprasno odustao. Protiv Dukića je svojevremeno bio pokrenut disciplinski postupak.
Inače, ovo znači i da je gotovo izvesno da će Dolovac ponovo biti izabrana pomenutu funkciju, piše Nova.
Podsetimo, Dolovac je na mesto republičkog javnog tužioca izabrana 2009, a zatim reizabrana 2015. godine, a njene mandate obeležile su brojne afere poput „Krušika“, „Jovanjice“, „Savamale“, slučaja pada grupe Veljka Belivuka, ali i mnogo druge.
O neprisutnosti Dolovčeve govorili su brojni političari u Srbiji. Tako je potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP), Marinika Tepić, prijavila maja prošle godine Interpolu „nestanak“ republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac.
Inače, Dolovac ja u fotelju Republičkog tužioca zasela nakon skandalozne reforme pravosuđa iz 2009, kada su brojne sudije i javni tužioci isterani iz službe, da bi nakon dve godine, odlukom Ustavnog suda bili vraćeni na posao. Iako je u početku bila označena kao kadar Demokratske stranke u vreme mandata Borisa Tadića, promena vlasti dve godine kasnije naterala je Dolovac da promeni i sopstveni kurs. Svoju odanost aktuelnom režimu svakodnevno je dokazivala otvorenim ignorisanjem svih afera, kriminala, zloupotreba, pa čak i prošlogodišnjeg nasilja nad demonstrantima.
Ovaj izbor je politički proces
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, rekla je da je izbor republičkog javnog tužioca u suštini politički process.
– Državno veće tužilaca sprovodi proceduru selekcije kandidata, ali se nakon toga ime kandidata predlaže Vladi Srbije, koja može, a i ne mora da ime tog kandidata prosledi Narodnoj skupštini na usvajanje. Kada se ta procedura uzme u obzir, jasno je da kandidat koji nema političku podršku ne može biti izabran za republičkog tužioca – navodi Komlen Nikolić, dodajući da Udruženje tužilaca godinama unazad ukazuje na taj proceduralni nedostatak.
Kako ističe, sama činjenica da se republički tužilac bira glasovima narodnih poslanika ne predstavlja najveću manu tog procesa. Znatno problematičnije je, dodaje, ono što prethodi tom izboru.
– U uporednoj praksi postoji dosta primera gde glavnog tužioca biraju predstavnici izvršne ili zakonodavne vlasti. To je nesporno najvažnija osoba u tužilačkoj organizaciji. Republički javni tužilac je jedna od najvažnijih osoba u društvu i nije neobično da svoj legitimitet dobije kroz takvu proceduru izbora. Međutim, proces koji prethodi tom izboru mora da bude depolitizovan i zasnovan na objektivnim kriterijumima. Samo takav proces, na koji struka ima upliv, može da iznedri osobu koja bi mogla da stekne poverenje društva. Bojim se da mi takav proces trenutno nemamo i da kandidat bez političke podrške ne bi mogao da računa na fer proces. Ono što ne postoji u uporednoj praksi je da jedna osoba bude 18 godina na funkciji vrhovnog tužioca- ističe Komlen Nikolić.
Proces izbora republičkog tužica za sada neodoljivo podseća na nedavno okončan proces izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda. I tada se na konkurs za predsednika najvišeg suda u zemlji javila samo Jasmina Vasović, koja je na kraju i izabrana.
Ova dva primera za Vidu Petrović Škero iz Centra za pravosudna istraživanja očigledan su dokaz da u pravosuđu postoji duboko nepoverenje prema sistemu.
– I u pravosuđu, kao i u svim drugim sistemima, postoje ambiciozni ljudi koji bi voleli da se nađu na čelu institucija. Međutim, niko od potencijalnih kandidata očigledno nije verovao da je moguć izbor bilo koga ko nije prethodno dobio javnu podršku predstavnika izvršne vlasti. Dodatno, niko od sudija i tužilaca ne želi da se „nepoželjnom kandidaturom“ izloži tretmanu i svojevrsnom linču kojem je izložen svako ko nije po volji vlasti. Uostalom, aktuelna predsednica Republičkog tužilaštva je istovremeno i predsednica Državnog veća tužilaca, tela koje odlučuje o izboru i napredovanju tužilaca, što je još jedan motiv da se obeshrabre potencijalni kandidati- navodi Petrović Škero.
Osim što po sili zakona republički tužilac postaje predsednik Državnog veća tužilaca, ova pozicija nosi i značajna ovlašćenja.
Zakon o javnom tužilaštvu, između ostalog, navodi da je svaki javni tužilac podređen republičkom tužiocu.
Osoba na ovoj funkciji može da izda obavezno uputstvo za postupanje svakom tužiocu u zemlji, kao i da ostvari uvid u svaki predmet.
Pritom za razliku od obaveznih uputstava drugih rukovodioca tužilaštva, na instrukciju Republičkog tužioca nije moguće uložiti prigovor. Republički tužilac takođe izdaje i opšta obavezna uputstva za postupanje svih javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.
Upravo zbog ovih širokih ovlašćenja i mogućnosti da utiče na same istrage aktuelna republička tužiteljka bila je predmet brojnih kritika prethodnih godina.
Njoj je najčešće zamerana inertnost tužilaštva da se bavi istragama krivičnih dela za koja su postojale indicije da su uključeni predstavnici vlasti. Zamerano joj je i odsustvo reakcije na otvorene pritiske predstavnika vlasti na tužilaštvo, ali i na javno iznošenje poverljivih podataka iz istrage.
Takođe, Dolovac je često kritikovana i zbog odbijanja da se pojavljuje u javnosti i pred medijima.
Dodaj komentar