Magazin Srbija

Zašto se menja Ustav, čemu referendum i ko je zakucao poslednji ekser u kovčeg nezavisnog pravosuđa?

PROTESTI
Foto: BETAPHOTO/EMIL VAS/EV

U Skupštini Srbije je izglasan Predlog o promeni Ustava koji se odnosi na izbor sudija i tužilaca. Koliko mi kao društvo ne shvatamo značaj nezavisnog pravosuđa govori i to da dobar deo srpske javnosti nema pojma o čemu se ovde radi. Da stvar bude gora, po ovom pitanju ćemo se najverovatnije na jesen izjašnjavati na referendumu.

Kakav sad referendum i o čemu?

Kako bismo zaradili još neku zvedicu u EU, moramo da izmenimo tekst Ustava i smanjimo direktan politički uticaj partija na izbor sudija i tužilaca. Njih u najvećem delu bira parlament. Ovakav postupak se radi pažljivo, bez vremenskih ograničenja i zahteva rad stručnjaka, koji nisu obojeni pratijskim ratnim bojama. Međutim, prema revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23, koje se odnosi na vladavinu prava, rok za sprovođenje referenduma na ovu temu je kraj godine. Čitava stvar je ušla u crveno pa naša vlast planira da proces za koji su potrebne i godine spakuje u par meseci.

Društvo sudija Srbije je dopisom ukazalo parlamentu, da nije najbolje vreme za promenu Ustava i da nijedan rok ne treba da ima prioritet nad sadržinom i inkluzivnim procesom. Postupak je počeo 2017. godine, razvlačio se, ali je sada rešeno da se o najvišem pravnom aktu za čas izdogovara.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine, sa istorijski najmanjom izlaznošću, od oko jedva 50% građana sa pravom glasa, SNS je osvojio 63% glasova. To znači da SNS ima podršku od oko dva miliona glasača i da u pralamentu sede predstavnici većine koja je izašla na izbore, a koja je tek trećina ukupnog broja birača upisanih u birački spisak u Srbiji.

Ovakav rezultat se može nazvati krahom višepartijskog sistema u Srbiji.

U ime naroda u parlamentu govore glasnogovornici naprednjaka, ne birajući rečnik dok su im teme pažlijvo brušene. Red hvalospeva o vođi, red uvreda na račun onih koji mu ne idu niz dlaku. Zašto su uopšte, u ime naroda postavljeni i šta treba da rade osim da troše novac iz budžeta za gorivo, ovoj naprednoj parlamentarnoj većini uopšte nije jasno.

Ovakvim parlamentarcima je na dnevni red došao i Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, najvažnijeg pravnog akta jedne zemlje.

Srbija je Ustav donela 2006. godine, koji ni tada nije najsrećnije napisan. Kritikovani smo od strane Venecijanske komisije zbog preterane uloge parlamenta u imenovanju u pravosuđu i ukazano nam je na opasnost da političke partije vrše pritisak na pravosuđe.

Sudija Majić gostujući na televiziji N1 rekao je da postoji politički uticaj na pravosuđe i da to nije nikakva tajna.

-To da politički uticaj postoji uopšte nije tajna i to su predstavnici aktuelne vlasti priznali kada su krenuli u ovaj proces – rekao je Majić.

Majić je tom prilikom nagasio da je osnovni problem nezavisnog pravosuđa to kako će se ljudi u pravosuđu birati ,ukazujući na problem da je sve kod nas i dalje personalno.

Majić smatra da je glavni fokus vlasti kako da se ne dogodi da im sudija ponovo postane neko ko će praviti probleme i ko će govoriti o tome da pravosuđe nije nezavisno.

Nema sumnje da postoji problem sa legitimitetom parlamenta, koji je jednopartijski i u kome se na svakoj raspravi najmanje govori o temi rasprave, a fokus stavlja na pripremljene uvlakačke recitacije. Od ukupno deset sudija u Visokom savetu sudstva skupština će birati pet.

Da bude jasnije, u nadležnosti VSS je, između ostalog, da bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, kao i izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i predsednika suda, da daje mišljenja o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona.

Ovakav jednopartijski i jednoglasni parlament će prema novom predlogu birati pet sudija Visokog saveta sudstva među istaknutim pravnicima.

-Samo zamislite šta znači biti istaknuti pravnik u domaćim uslovima, bez bilo kakvih kriterijuma. Jedni kriterijum je da ima deset godina radnog staža. Zamislite istaknute novinare koje bi birala Skupština Srbije. Istaknuti pravnici, termin koji kod nas nažalost ne znači ništa. Da smo mi neko ozbiljno društvo to bi značilo puno. To bi zaista bili ljudi sa ozbiljnim referencama, sa puno napisanih radova, sa predavanjima u zemlji i inostranstvu, prepoznati. Međutim, ovde su to ljudi koji o sudijama govore najgore moguće. To su istaknuti pravnici u Visokom savetu sudstva – rekao je Majić.

Tekst koji je usvojen je loš, smatraju stručnjaci i ako se ne izmeni od depolitizacije pravosuđa nema ništa. I prošli put kada smo imali Ustavne izmene, 2/3 sudija je otpuštena, bez razloga.

Problem leži i u tome što jedan broj sudija i tužilaca ne želi nezavisnost zato što je to deo naše kulture rekao je zamenik Republičkog javnog Tužioca, Goran Ilić, gostujući na N1.

– Mi danas kada bi usvojili najbolji mogući tekst Ustava, srpsko pravosuđe ne bi bilo nezavisno. Postoji jednostavno tradicija poslušnosti kod jednog broja sudija i tužilaca i za to će biti potrebno, vreme, obrazovanje…Put do nezavisnog pravosuđa je dug ali je prvi korak da napravimo dobar normativni okvir – rekao je zamenik Republičkog javnog Tužioca, Goran Ilić.

Kakav je tekst? Nikakav!

– Skupština je raspravljala, a potom se izjašnjavala o jednom fantomskom tekstu, koji je bio naslovljen kao Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, ali u njemu osim navođenja članova koje treba menjati, kao i obrazloženja zašto su potrebne promene Ustava, sama rešenja kako bi te promene trebale da izgledaju ne postoje – ocenio je profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši sudija Ustavnog suda Srbije Svetozar Čiplić, za Danas.

Sudija Majić kađe da je i Ana Brnabić svesna da bi bilo jako loše da se ovako loš tekst usvoji.

– Ja mislim da polako sazreva, čak i u ovoj našoj političkoj vlasti, koja je sve preuzela, uverenje da bi bilo jako loše da se nametne ovakav tekst i to kroz jednopartijsku skupštinu – ocenio je Miodrag Majić.

Gde je zapelo?

Stvar oko evropskih integracija je u priličnoj meri zapela, te moramo brže bolje Evropi pokazati visoke standarde u pravosuđu. Ana Brnabić, kada je reč o najvišim standardima sudsta poziva se na rezerešenu predstavnicu prekršanjog suda i predsednika opštine Palilula što je u najmanju ruku, vređanje inteligencije svih nas. Afere Krušik, Jovanjica, Vulinve tetke… lista je preduga, ostale su nevidljive za tužilaštvo koje kako Brnabić kaže- ispunjava najviše evropske standarde.

Sudija Majić je u gostovanju na N1 podsetio, da mi gotovo nijednu ozbiljnu aferu, krupne koruptivne slučajeve dirketno povezane sa vlašću, počev od Savamale preko Krušika, uopšte nismo ni blizu procesuirali i dodaje da postoji blokada te institucije.

Osuđeni smo na Zagorku Dolovac, ako uopšte znate ko je osoba. Javni tužilac koji je toliko činio vlasti da sa ovim pravilima igre u pravosuđu, slobodno može da spava u toj fotelji do kraja radnog veka. Zaslužila je.

Podsećam, izborni su nam obezbedili da u Skupštini Srbije , podobni i nestručni sada uzmu i pravdu u svoje ruke, a pravda ume da bude i slepa i sporo dostižna. Da li će ova izmena Ustava biti pogrebna povorka za nezavisno pravosuđe, saznaćemo vrlo brzo, zahvaljujući Ivici Dačiću koji je obećao referendum u zakonskom roku od 60 dana.

Sve u ime naroda!

Zagorka ispuzala iz mišje rupe zbog komisije za novi mandat pa odmah otpuzala natrag

 

124 Shares
124 Shares
Share via
Copy link