Srbija

Zagorka Dolovac postoji! Odradi izbore za republičkog javnog tužioca pa je mirna 6 godina

zagorka dolovac
Foto: Srđan Ilić

Na konkurs za izbor novog republičkog javnog tužioca javila se samo aktuelna republička tužiteljka Zagorka Dolovac. U slučaju da ona na kraju i bude izabrana, Dolovčevoj bi to bio treći mandat na poziciji RJT-a, pošto je tu funkciju obavljala od 2010. godine.

To što se samo jedna kandidatkinja javila na oglas za izbor republičkog javnog tužioca ne pokazuje odsustvo ambicije kod tužilaca, smatra Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije. Manjak zainteresovanih, prema njenim rečima, pre ukazuje da javni tužioci i zamenici javnih tužilaca razumeju prirodu procesa i proceduru izbora. Takođe su, dodaje, svesni odgovornosti funkcije republičkog javnog tužioca i očekivanja društva da se nešto promeni.

– U suštini, to je politički proces. Državno veće tužilaca sprovodi proceduru selekcije kandidata, ali se nakon toga ime kandidata predlaže Vladi Srbije, koja može a i ne mora da ime tog kandidata prosledi Narodnoj skupštini na usvajanje. Kada se ta procedura uzme u obzir, jasno je da kandidat koji nema političku podršku ne može biti izabran za republičkog tužioca, navodi Komlen Nikolić, dodajući da Udruženje tužilaca godinama unazad ukazuje na taj proceduralni nedostatak.

Kako ističe, sama činjenica da se republički tužilac bira glasovima narodnih poslanika ne predstavlja najveću manu tog procesa. Znatno problematičnije je, dodaje, ono što prethodi tom izboru.

– U uporednoj praksi postoji dosta primera gde glavnog tužioca biraju predstavnici izvršne ili zakonodavne vlasti. To je nesporno najvažnija osoba u tužilačkoj organizaciji. Republički javni tužilac je jedna od najvažnijih osoba u društvu i nije neobično da svoj legitimitet dobije kroz takvu proceduru izbora. Međutim, proces koji prethodi tom izboru mora da bude depolitizovan i zasnovan na objektivnim kriterijumima. Samo takav proces, na koji struka ima upliv, može da iznedri osobu koja bi mogla da stekne poverenje društva. Bojim se da mi takav proces trenutno nemamo i da kandidat bez političke podrške ne bi mogao da računa na fer proces. Ono što ne postoji u uporednoj praksi je da jedna osoba bude 18 godina na funkciji vrhovnog tužioca- ističe Komlen Nikolić.

Proces izbora republičkog tužica za sada neodoljivo podseća na nedavno okončan proces izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda. I tada se na konkurs za predsednika najvišeg suda u zemlji javila samo Jasmina Vasović, koja je na kraju i izabrana.

Ova dva primera za Vidu Petrović Škero iz Centra za pravosudna istraživanja očigledan su dokaz da u pravosuđu postoji duboko nepoverenje prema sistemu.

– I u pravosuđu, kao i u svim drugim sistemima, postoje ambiciozni ljudi koji bi voleli da se nađu na čelu institucija. Međutim, niko od potencijalnih kandidata očigledno nije verovao da je moguć izbor bilo koga ko nije prethodno dobio javnu podršku predstavnika izvršne vlasti. Dodatno, niko od sudija i tužilaca ne želi da se „nepoželjnom kandidaturom“ izloži tretmanu i svojevrsnom linču kojem je izložen svako ko nije po volji vlasti. Uostalom, aktuelna predsednica Republičkog tužilaštva je istovremeno i predsednica Državnog veća tužilaca, tela koje odlučuje o izboru i napredovanju tužilaca, što je još jedan motiv da se obeshrabre potencijalni kandidati- navodi Petrović Škero.

Osim što po sili zakona republički tužilac postaje predsednik Državnog veća tužilaca, ova pozicija nosi i značajna ovlašćenja.

Zakon o javnom tužilaštvu, između ostalog, navodi da je svaki javni tužilac podređen republičkom tužiocu.

Osoba na ovoj funkciji može da izda obavezno uputstvo za postupanje svakom tužiocu u zemlji, kao i da ostvari uvid u svaki predmet.

Pritom za razliku od obaveznih uputstava drugih rukovodioca tužilaštva, na instrukciju Republičkog tužioca nije moguće uložiti prigovor. Republički tužilac takođe izdaje i opšta obavezna uputstva za postupanje svih javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

Upravo zbog ovih širokih ovlašćenja i mogućnosti da utiče na same istrage aktuelna republička tužiteljka bila je predmet brojnih kritika prethodnih godina.

Njoj je najčešće zamerana inertnost tužilaštva da se bavi istragama krivičnih dela za koja su postojale indicije da su uključeni predstavnici vlasti. Zamerano joj je i odsustvo reakcije na otvorene pritiske predstavnika vlasti na tužilaštvo, ali i na javno iznošenje poverljivih podataka iz istrage.

Takođe, Dolovac je često kritikovana i zbog odbijanja da se pojavljuje u javnosti i pred medijima.

Izvor: Danas.rs

Marinika Tepić prijavila Interpolu nestanak republičke javne tužiteljke Dolovac

Share via
Copy link