Pandemija koronavirusa zaustavila je industrijske aktivnosti u većem delu planete i barem privremeno smanjila nivo zagađenosti vazduha širom sveta, pokazuju satelitski snimci Evropske svemirske agencije, piše Guardian.
Jedan od stručnjaka kaže da ova nagla promena predstavlja “najveći eksperiment ikada u pogledu smanjenja industrijskih emisija”.
Informacije sa satelita Sentinel-5P pokazuju da su tokom proteklih šest nedelja nivoi azot-dioksida (NO2) u najvećim industrijskim gradovima znatno niži nego u istom periodu prošle godine.
Azot-dioksid nastaje sagorevanjem automobilskog goriva i tokom većine industrijskih procesa i smatra se da vrlo nepovoljno utiče na osobe sa respiratornim problemima.
Azot-dioksid ne izaziva efekat staklene bašte, ali nastaje prilikom istih industrijskih aktivnosti koje su odgovorne za najveći deo svetskih emisija ugljenika, a koje izazivaju globalno zagrevanje.
Paul Monks je profesor na Univerzitetu u Lesteru i nada se da će svet iz ovoga izvući važnu pouku.
“Trenutno vidimo kako bi mogla da izgleda budućnost, ako se preorjentišemo na industriju sa niskom udelom ugljenika. Ne želim da umanjujem tragediju izgubljenih života, ali ova situacija daje nadu. U budućnosti nas čekaju mnogo strašnije stvari, a sada imamo jasan dokaz da ih možemo preduprediti.”
Smanjenje zagađenja vazduha moglo bi doneti neke zdravstvene beneficije, ali svakako neće nadoknaditi gubitak života usled koronavirusa.
“Vrlo je izgledno da će smanjenje zagađenosti vazduha prijati astmatičarima, a u isto vreme i usporiti širenje virusa. Visoko zagađen vazduh pogoduje širenju bolesti, s obzirom da napada i slabi imunitet. Poljoprivreda bi takođe mogla da ima koristi od svega ovoga, jer zagađenje usporava rast biljaka”, dodaje Monk.
Svetska zdravstvena organizacija trenutno sporovodi istraživanja koliki udeo zagađenje vazduha ima u širenju koronavirusa i čini ga agresivnijim.
Očekivano, najveći pad zagađenosti vazduha beleži se u kineskom gradu Vuhanu, koji je od kraja januara stavljen pod potpuni karantin.
Ovaj grad broji 11 miliona stanovnika, sa ogromnom automobilskom i kompjuterskom industrijom. Prema snimcima NASA-e, nivo azot-dioksida u istočnoj i centralnoj Kini je za oko 30% niži od uobičajenog.
Nivo NO2 značajno je opao i u Južnoj Koreji, koja se dugo mučila sa veoma visokim emisijama iz brojnih elektrana na ugalj u toj zemlji, kao i zbog obližnjih kineskih industrijskih postrojenja.
Promene u severnoj Italiji su posebno vidljive, s obzirom da je dim iz industrijskih postrojenja u velikoj meri ostajao zarobljen među Alpima, što je ovaj region činilo najzagađenijim u čitavoj zapadnoj Evropi.
Od kada je 9. marta čitava Italija zatvorena, nivo NO2 u Milanu i drugim delovima severne Italije opao je za više od 40%. Do sada su se dešavale jedino dnevne oscilacije usled vremenskih uslova, ali nikada pad zagađenosti nije trajao ovoliko dugo.
Razlog za ovo je značajno usporavanje industrijskih aktivnosti, kao i smanjenje drumskog saobraćaja, koji je odgovoran za najveći deo emisije NO2 u Evropi.
Slične rezultate sateliti su zabeležili i u drugim evropskim gradovima.
Iako je Velika Britanija u zakašnjenju od najmanje nedelju dana sa preventivnim merama u odnosu na ostatak Evrope, i London beleži drastično smanjenje zagađenja vazduha.
“Da li će nas ova tragična situacija navesti da porazmislimo u kolikoj meri su nam automobili neophodni, te da li nam olakšavaju ili ugrožavaju živote”, zapitao se na kraju Monk.
Ništa više neće biti kao pre: Kako će izgledati naš život posle korone?
Dodaj komentar