Ove nedelje ceo net se čudio jednom zadatku za osnovca i reakciji učiteljice koja nije imala mnogo razumevanja za drugačiji način razmišljanja.
Na fotografiji se vidi da se od učenika očekuje da slovima napiše „sledeće brojeve“, što je dete i doslovno shvatilo, pa je pored 19 napisao dvadeset, pored 58 pedesetdevet i tako do kraja zadatka. Učiteljica je sve to preškrabala crvenom hemijskom i još stavila znak pitanja pored.
Ovu fotografiju je postavila sestra dečaka, uz napomenu da su mu jedva objasnili gde je greška.
Fotografija je ubrzo postala viral, uz napomene iz kojih smo mogli da zaključimo šta je sve loše u našem obrazovnom sistemu.
Zadatke za osnovce ne mogu da reše ni inženjeri
Mnogi korisnici društvenih mreža koji su podelili ovu fotorgafiju prokomentarisali su da ovo nije izlovan slučaj i da su zadaci iz matematike često nejasno napisani.
Zaista, kada osnovcu napišete sledeće brojeve on može da zaključi da se to odnosi na brojeve koji idu posle onih koji su napisani. Za učenika tog uzrasta može biti prekomplikovano da shvati koja sve značenja može da ima reč „sledeći“.
Ideja kako je zadatak trebao da bude napisan, a jasan, bilo je mnogo, a najjednostavnije rešenje bilo je: napiši slovima brojeve.
Međutim, mnogi su istakli da su neki zadaci za osnovce napisani tako da ne mogu da ih reše ni tri inžinjera koji sede zajedno. Svaki od tih inžinjera ima drugačiju ideju o tome šta se u zadatku traži.
I tu dolazimo do prvog velikog problema našeg sistema. Zadaci treba da budu napisani tako da teraju decu na razmišljanje, ali ne treba da budu sastavljeni tako da ih kući rešavaju mame, tate i komšije inžinjeri.
I to ćete danas čuti za većinu predmeta… Sednu mama, tata i kuma kojoj je dobro išao sprski, pa rade detetu domaći.
Šta smo dobili sa zadacima koji je sastavljao tim stručnjaka, ako će kod kuće da ga rešava detetov tim za domaće zadatke?
Pasivno agresivna učiteljica i razmišljanje u zascrtanim okvirima
Najviše reakcija, ipak, izazvala je učiteljica koja nije uzela ni u razmatranje mogućnost da prizna zadatak, ili barem da dopiše objašnjenje.
Njena crvena hemijska sa preškrabanim rešenjima naznačava da si već dobrano izašao iz okvira. Znak pitanja kao da kaže „Je l’ ti to mene za***vaš?!“.
Skoro da možete da osetite ljutnju koju je dečak izazvao u njoj takvim načinom razmišljanja. Bez ikakvih objašnjenja, samo odsečni znakovi interpuknkcije, kao alarmi da si prešao liniju, da si se previše usudio, da budališ.
Šta je rezultat toga?
Dete koje odlazi kući potpuno zbunjeno, jer ne razume zašto mu zadatak nije tačan i zašto mu je ostao upitnik na testu. Ne samo da nije bilo objašnjena na papiru, nego se ni na času posle nije diskutovalo o tome.
Škola deci svakako treba da da znanje, ali treba da ih podstaknu i da misle. Ovaj dečak je samo poštovao pravila i pažljivo je pročitao šta piše. Ne treba da ode posramljen i zbunjen kući, već možda treba napomenuti izdavaču da bi zadatke trebalo srećnije formulisati.
Kalupi nikad nisu dobri kada je reč o misaonim procesima.
Škole nam, ipak, jesu potrebne
Kada se desi ovakva situacija javnost kod nas obično ode u drugu krajnost. Učiteljica u ovom slučaju nije na ponos sistemu, ali nam je sistem svakako potreban.
Mnogi su delili ovu fotgrafiju uz napomenu da veliki naučnici nisu trebali školu. Da je eto i Bil Gejts napustio formalno obrazovanje i naravno da sistem melje tolike male genijalce, koji bi ko zna šta postigli samo da nisu bili izloženi zaglupljivanju u školi.
U Srbiji trenutno imamo oko 165 hiljada ljudi koji su „zaobišli sistem“, odnosno nisu išli u školu. Niko od njih nije postao novi Tesla, svi su uglavnom ostali nepismeni. I to je velika opasnost za jedno društvo.
Verovati da smo mnogo pametniji bez škole i da u vreme interneta nema potrebe terati decu da uče, rade domaći i pišu kontrolni je novi pravac razmišljanja koji se sve češće može videti na internetu, a ovakvi primeri samo hrane ovakve teorije.
Kada čujete Miroljuba Petrovića koji zastupa teoriju da dete ne treba da ide u školu može da bude smešno, ali kada vidite da jedan roditelj deli ovako nešto uz stav da mu škola zaglupljuje dete to više nije smešno.
Naše obrazovanje trenutno ima mnogo rupa i treba štošta popraviti, kao što se vidi i na primeru ovog zadataka. Ali nemojte nijednog trenutka misliti da internet može da nam opismeni decu.
Jer između Bil Gejtsa i 165 hiljada nepismenih, zapitajmo se kome je naše dete bliže, ali iskreno odgovorite sebi.
Baš zato ovaj sistem kakav-takav moramo da spašavamo, čuvamo i unapređujemo, jer od toga zavisi hoće li buduće generacije umeti da pišu i misle.
Školovanje nas čini bezličnim i istim, a naši profesori su roboti
Dodaj komentar