U samo nekoliko decenija situacija u školstvu potpuno je izmenjena. Primer iz Koreje odličan je primer i za naš urušeni sistem kako bi se nešto preduzelo pre nego što zaista bude prekasno.
Južnokorejska nastavnica Li Min-So 5. juna je u svoj dnevnik upisala kako je obuzeo strah kada je ušla u svoju učionicu: “Osećam pritisak u grudima. Imam osećaj kao da ću negde pasti”.
Dve nedelje kasnije, ovu 23-godišnjakinju, kolege su pronaše mrtvu u ormaru u njenoj učionici, kada je izvršila samoubistvo.
Tragedija je izazvala talas besa nastavnika osnovnih škola širom zemlje. Desetine hiljada profesora započelo je štrajk, tražeći bolju zaštitu na radu – kažu da ih često uznemiravaju prepotentni roditelji, koji ih svakodnevno zovu, čak i vikendom.
Rođak tragično preminule Li, Park Du-Jong, suzdržava se da ne brzine u plač dok sređuje njen omanji, poluprazan stan, u kojem trenutno živi samo njena zlatna ribica. Njen krevet je nenamešten, a pored njega stoji gomila crteža koje su joj naslikali učenici. Ispod crteža, hrpa knjiga na temu – kako se nositi sa depresijom.
Roditelji je neprestano zvali
Park kaže da je njegova rođaka predavala nešto više od godinu dana, ispunjavajući svoj san iz detinjstva – obožavala je decu. Tako je u danima nakon smrti rođake, Park preuzeo ulogu detektiva – počeo je da kopa po njenim dnevnicima i tekstualnim porukama.
Otkrio je kako je u mesecima pre samoubistva Min-So bila „bombardovana“ pritužbama roditelja. Nedavno je jedan od njenih učenika olovkom razrezao glavu drugom detetu, zbog čega su je roditelji neprestano zvali, okrivljujući je za incident.
U proteklih šest nedelja, desetine hiljada nastavnika se okupilo u Seulu, tvrdeći da se sada plaše da ih nazovu zlostavljačima dece i da nisu u stanju da disciplinuju svoje učenike.
On 5 June, Lee Min-so described in her diary the fear that overtook her body as she entered her classroom to teach: “My chest feels too tight. I feel like I’m going to fall somewhe…#opemsuoradio #manhyiapalace https://t.co/nCUu8XcPVS
— Opemsuo Radio (@OpemsuoRadio) September 4, 2023
Besni nastavnici optužuju roditelje za iskorišćavanje Zakona o zaštiti dece prema kojem, nastavnicima koji su optuženi za zlostavljanje dece, automatski sledi suspenzija, što često vodi i otkazu.
Jedna učiteljica je dobila pritužbu nakon što je odbila zahtev roditelja da svako jutro budi njihovo dete telefonskim pozivom. Druga učiteljica je prijavljena za emocionalno zlostavljanje nakon što je dečaku koji je makazama posekao svog drugara iz razreda, skinula nalepnice za nagradu.
Na jednom protestu, 28-godišnja učiteljica Kim Jin-Seo rekla je da je imala samoubilačke misli i da joj je potrebno tri meseca odmora zbog dve žalbe koje je dobila od roditelja. U jednom slučaju je zamolila učenika koji je pravio nered na času da odvoji pet minuta i da se smiri, dok je drugog prijavila roditeljima zbog svađe. U oba slučaja, škola ju je primorala da se izvini.
Öğretmen intiharı Güney Kore’de ebeveynlerin zorbalığını ortaya çıkarıyor: 5 Haziran’da Lee Min-so* günlüğünde, öğretmeye sınıfına girdiğinde bedenini sarıp sarmalayan korkuyu şöyle tarif etti: “Göğsüm çok daralıyor. Bir yere düşecek gibi hissediyorum.… https://t.co/VwVIbaqjA9 pic.twitter.com/kzXKL1Kxbt
— Önce Vatan Gazetesi (@OnceVatanGazete) September 4, 2023
Kim je rekla da je došla do toga da se nije osećala bezbedno na svom poslu.
Ovu „kulturu“ podstiče hiperkonkurentno društvo Južne Koreje, gde skoro sve zavisi od akademskog uspeha. Studenti se od malih nogu žestoko takmiče za najbolje ocene, da bi jednog dana ušli na najbolje univerzitete. Van nastave, roditelji šalju svoju decu na privatne časove, koji traju od pet do 22 sata.
Profesor Kim Bong-Je, koji obučava buduće nastavnike na Nacionalnom univerzitetu za obrazovanje u Seulu, rekao je da je za trenutno stanje u školama kriva i rastuća nejednakost.
Tradicionalno, Koreja je imala veoma jaku kulturu poštovanja nastavnika, objasnio je, ali zbog brzog ekonomskog rasta u zemlji, mnogi roditelji su sada visoko obrazovani što znači da često sa visine gledaju na nastavnike.
Još jedan nastavnik, Kvon, rekao je za BBC da je za deset godina koliko predaje, dva puta uzeo bolovanje ne bi li se izborio sa depresijom i napadima panike koji su izazvali roditelji i učenici.
Do pre četiri godine, takve učenike ste mogli da pošaljete napolje ili u poslednju klupu, ali onda su roditelji počeli da tuže nastavnike za zlostavljanje dece. Kvon se nedavno preselio u školu u siromašnijoj četvrti i potvrdio da je ponašanje roditelja u bogatijim krajevima zemlje „mnogo gore“.
Južnokorejska vlada je u februaru, pod pritiskom da se pozabavi pitanjem „zlostavljanja“, najavila da će zapisi o maltretiranju učenika biti upisani u njihove univerzitetske prijave. Iako se nadaju da će podstaći učenike da ne maltretiraju jedni druge, ovo je dodatno podstaklo i brige roditelja, zbog čega oni vrše pritisak na nastavnike ne bi li se izbrisale prijave o maltretiranju.
Većina nastavnika razmišlja o napuštanju profesije
Šin Min-Hjang, koja vodi organizaciju „Solidarnost za zaštitu ljudskih prava učenika i roditelja“, kazala je da je jedan roditelj, koji nije želeo da bude imenovan, rekao da je zabrinut, jer su pritužbe izmakle kontroli.
„Pokazao nam je sadržaj grupnog ćaskanja, u kojem su roditelji jedni druge ohrabrivali da maltretiraju učiteljicu zbog odluke koju je donela“, rekla je ona.
Prema istraživanju koje je sprovedeno ove godine, manje od četvrtine nastavnika – 24 odsto, bilo je zadovoljno svojim poslom, što je pad u odnosu na 68 odsto, 2006. godine, kada je istraživanje počelo. Protekle godine, većina je rekla kako razmišlja o napuštanju profesije.
Vlada je izdala nove smernice za nastavnike, u kojima se navodi da će nastavnici moći da uklone učenike sa nastave ukoliko je to potrebno. Tu se navodi da roditelji moraju unapred da dogovore sa nastavnicima datum i vreme sastanaka, a nastavnici mogu da odbiju ukoliko bi taj termin bio van njihovog radnog vremena.
Južnokorejski ministar obrazovanja Li Ju-Ho rekao je da se nada da će ove mere „vratiti škole na ono što bi trebalo da budu“.
Ali, pojedinci smatraju da ceo obrazovni sistem Južne Koreje treba da se reformiše, prenosi Nova.rs.
Kako potražiti pomoć
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju.
Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
Poznati doktor Rajović o problemu zavisnosti dece od ekrana: “Krivica je na roditeljima”
Dodaj komentar