Davne 1953. godine splet sudbine doveo je do susreta dvoje mladih i ambicioznih ljudi u bosanskom gradu Tuzli. Sofija koja je tada imala 20 godina stigla je iz Vojvodine tragajući za poslom, a Mustafa iz Bijeljine našao se u Tuzli iz istih razloga.
– Tu je bila opština, i njihov predsednik opštine Tuzle kaže Devojko ti si završila školu, mogla bi ti ostati kod nas da radiš. Meni je tada bilo dvadeset godina, a prvi put sam otišla sama od roditelja. Za mene je to bilo nešto važno. Otac mi je prvi put dozvolio da idem vozom. Vaspitavao me je strogo i to mi je bilo baš važno – započela je Sofija priču za “Radio Slobodna Evropa”.
Na prvi pogled, činilo se da ništa ne može zaustaviti njihovu ljubav, ali vera je postala najveća prepreka. Sofija je pravoslavne veroispovesti, dok je Mustafa musliman iz Bosne.
Njihova ljubav bila je zabranjena, posebno od strane Sofijinih roditelja. Sofijin otac bio je protiv veze, dolazio je čak i da Sofiju vodi kući, ali Sofija se skrila kod kume kako bi izbegla to. Sofija je bila jedina Srpkinja koja je ušla u porodicu Berberovića, što je izazvalo negodovanje drugih.
– Kada smo se mi dogovorili i kada sam ja rekla roditeljima da hoću da se udam za njega, otac mi je branio. Dolazili su u Tuzlu da me vrate kući. Ali se ja sakrijem kod kume da me ne nađu.
Međutim, ljubav je bila jača od svih prepreka. Sofija i Mustafa su se voleli iskreno i od srca.
– Za moje roditelje je to bilo strašno. Prvo što u Vojvodini Muslim tada nije postojao. Postoje sve nacije, ali niko nije bio Musliman.
Situacija u njihovoj porodici postepeno se promenila, a Sofijin otac je prihvatio Mustafu, tražeći od nje da ubuduće dolazi u Vojvodinu samo s njim.
– Sofija je bila jedina Srpkinja koja je došla u porodicu Berberovića. Tada mi je jedna strina rekla “Gde baš Vlahinju da nađeš? Ja sam joj rekao da sam zavoleo Sofiju i da ćemo živeti zajedno uprkos porodicama koje se protive. Strina je davno otišla na onaj svet, a ostadosmo mi 60 godina u braku.
Godine su prolazile, a njihova ljubav je ostala neokrnjena. Sofija i Mustafa postali su roditelji sina Damira i ćerke Dajane, a ove godine slave 60 godina braka. Njihova ljubav i dalje ih spaja, iako su svedoci promena i izazova u savremenom društvu.
Iako život nije uvek bio lak, Sofija i Mustafa se suočavaju s težim vremenima i uprkos modernim tehnologijama koje okružuju mlade. Njihova ljubav je njihova snaga i podrška jedno drugom, a Sofija ne može zamisliti život bez svog Muje.
– Zagalamim ja nekad na njega, al ne znam kakav će mi život biti ako on umre pre mene – rekla je Sofija za Radio Slobodnu Evropu.
Izvor: Stil
Zovem se Emela, od majke Milene i oca Bahrudina. Nisam odabrala naciju, već ljubav
Dodaj komentar