Zaboravljena srpska jela – ukusni recepti koji su nekada bili omiljeni

U prošlosti se tačno znalo šta se jede u zavisnosti od dana u nedelji i godišnjeg doba. Pre Drugog svetskog rata, velika, debela knjiga “Kuvar”, puna raznovrsnih recepata, bila je kao Biblija za domaćice. Dobijale su ga devojke koje su se spremale za udaju, i bio je čuvan za ćerke kao deo nasledstva.

U skoro svim kućama, jelovnik je bio sličan. Nije bilo frižidera i zamrzivača, a ni previše izbora. Mnoga srpska jela iz prošlosti se i danas rado jedu, kao što je slatko od dunje ali po nekim novim i modifikovanim receptima, dok su pojedini, kao što je kljukusa stari recept, koji su nekada bili omiljeni, danas zaboravljeni.

Naše bake, prabake i čukunbake nisu imale ni dovoljno posuda i aparata, ni proizvoda za pravljenje različitih jela. U periodu kada su napravljene prve palačinke na primer, koje su danas jedna od omiljenih poslastica daleke prošlosti, naši preci su se služili samo mlekom, brašnom i jajima, bez ikakvih dodataka, pa su nekadašnje palačinke bile mešavina današnjeg omleta, pogačica i palačinki.

U nastavku teksta saznajte koja su to zaboravljena srpska jela i koji ukusni recepti su nekada bili omiljeni, a danas se gotovo ni u jednom meniju ne mogu pronaći, osim možda u bakinoj kuhinji ili nekom srpskom selu.

Nedeljni ručak uz supu i ajmokac

Nekada su se ručkovi kuvali za dva dana, pa se tako ručak od nedelje jeo i ponedeljkom. Supa sa domaćim rezancima i knedlama bila je kao sinonim za nedeljno popodne. Poslednji dan u nedelji je bio rezervisan za porodično okupljanje i odmor u porodičnom domu.

Nedeljni ručak je bio omiljen, i s nestrpljenjem očekivan i među najmlađima i među starijom gospodom. Domaća supa se pravila sa mnogo povrća i mesa, najćešće pilećeg, što je i danas običaj koji se održao od davnina. Međutim, ono što su naši preci obožavali danas se retko u kojem domaćinstvu može jesti – ajmokac.

Ajmokac je sos od belog luka i piletine skuvane u domaćoj supi. Naime, ovaj sos je uz rinflajš, odnosno povrće iz supe, u kombinaciji sa paradajz sosom, predstavljao kombinaciju ukusa koja je svakome bila omiljena. Danas je u pojedinim domaćinstvima u selima ili na periferiji srpskih gradova u Vojvodini, pored brojnih pravih vojvođanskih specijaliteta, moguće jesti slične soseve, uključujući i ajmokac napravljen na neki moderniji način.

Koh – omiljena poslastica naše prošlosti

Nekada nije postojao veliki izbor slatkiša kao što je danas slučaj, pa su se deca najviše radovala kohu, patišpanju natopljenom u mleku. Ovaj starinski sočni kolač je ukusan, osvežavajuć i lagan dezert, a nekada se rado jeo i za doručak i za užinu.

Kako u prošlosti nije postojao ni preveliki izbor proizvoda, koh je bio najjednostavnija poslastica koja je podrazumevala griz, mleko, jaja, šećer, brašno i različite dodatke po želji, koje je svako domaćinstvo posedovalo u svakom trenutku.

Danas, retko koje malo dete zna šta je zapravo koh, a još manji broj dece je nekada probalo ovu poslasticu iz naše prošlosti. Ovaj dezert se vrlo jednostavno sprema, pa ukoliko niste imali prilike da ga probate kao dete, možda je sada pravo vreme da uz dobar recept za koh iznenadite sebe i svoje najdraže.

Tradicionalno narodno jelo – cicvara

Cicvara je narodno jelo, koje su naši preci spremali skoro svakodnevno. Zadnjih decenija je ovo jelo veoma zapostavljeno, uprkos tome što je vrlo zdravo i kalorično. Cicvara se uglavnom spremala za doručak, ali je to jelo koje je moglo i može da se jede u bilo koje doba dana.

Cicvara je bila rado spreman specijalitet u svakom domaćinstvu, jer se u nju stavljalo ono što se tog trenutka nalazilo u kući. Osnovni sastojci su mleko, brašno i sir, uz dodatak kajmaka. Etnološki podaci navode da se cicvara kuva odvajkada u krajevima koje su naseljavali i koje naseljavaju Srbi.

Najstariji recepti za spremanje ovog ukusnog jela su zapisivani još u manastirskim knjigama. Od kada je kukuruz počeo da osvaja Evropu, kukuruzno brašno je preuzelo ulogu glavnog sastojka cicvare, koju danas možete jesti samo ukoliko posetite srpska sela ili se odvažite da je sami napraviti.

Kosovska filija sa kajmakom – ukusna pita naše prošlosti

Filija je stari kosovski specijalitet, koji se pripremao ispod sača. Ovo zaboravljeno jelo je vrsta pite, koja se služila uglavnom za doručak uz jogurt ili domaće kiselo mleko. Ukusan recept za kosovsku filiju je bio omiljen na jugu zemlje, odakle i potiče.

Za spremanje je potrebno brašno, voda, jaja, so, kao i kajmak kojim se testo filuje. Smesa za dobijanje ove pite je poprilično slična smesi za palačinke, samo malo gušća. Sama priprema podrazumeva malo više vremena zbog pečenja, ali dobijeni proizvod je vredan svakog truda. Stoga, iako se danas preferiraju zdrava, ukusna i brzo pripremljena jela, kosovska filija je specijalitet koji je vredan svakog utrošenog minuta na spremanje.

Iako je kosovska filija sa kajmakom rado pravljeno jelo u našoj prošlosti, danas je gotovo nemoguće pronaći restoran u kojem se može probati ovaj specijalitet. Ali, uz malo volje i želje, možete sami spremiti jednu od omiljenih pita koju su naši preci obožavali.

Potaž kao najzdravija čorba prošlosti

Tanjir toplog potaža od povrća služio je u prošlosti kao lek za prehladu. Naime, potaž od bilo kog povrća je pun vitamina i korisnih minerala, što su znali i naši preci koji su bebe i malu decu hranili i lečili toplim potažom.

Danas su na mesto potaža došle raznorazne supe iz kesice, koje nesumnjivo imaju mnogo manje hranljivih materija. Za pripremu potaža, potrebna je jedna vrsta povrća od kojeg će se praviti sam potaž, a svaki se pravi slično ili gotovo isto.

Potaž je nesumnjivo bitno obeležje gastronomije naše prošlosti. Danas postoje pojedini restorani i domaćinstva koja su u svoj meni vratili zdrav, domaći potaž, pa ukoliko do sada niste probali tanjir zdravlja, možda je upravo sada pravo vreme da to promenite.

Pojedina domaćinstva i dalje čuvaju tradicionalnu srpsku kuhinju, ali uprkos tome stara jela nasih baka polako padaju u zaborav. Jedna od najčešćih grešaka koje pravimo u kuhinji je kuvanje samo već dobro poznatih jela, bez eksperimentisanja. Zato pitajte bake i mame za stare recepte zaboravljenih srpskih jela i iskusite prave ukuse naše prošlosti!

Kome je kurkuma lek, a kome je zabranjena?