Koliko su deca sa invaliditetom uskraćena za mnoge zabavne sadržaje, znaju samo roditelji koji takvu decu odgajaju u siromašnim zemljama poput Srbije. Mnogi objekti i institucije nemaju obezbeđene uslove za posetu ljudi sa invaliditetom, a rešavanje njihove društvene izopštenosti nije među državnim prioritetima.
Pozitivan primer dolazi nam iz Amerike gde je Gordon Hartman, otac osobe sa invaliditetom, osnovao fondaciju i zabavni park namenjen ljudima sa posebnim potrebama. On je jednoga dana bio na bazenu sa svojom porodicom, a uvidevši da ostala deca izbegavaju druženje sa njegovom ćerkom Morgan došao je na fantastičnu ideju. Morgan ima kognitivno shvatanje na nivou petogodišnjaka i jedan vid autizma.
– Morgan je divna mlada dama. Kad je upoznate, nasmešiće vam se i zagrliti vas. No, mnogo puta je nismo mogli odvesti na neka mesta – otvoreno priča njen otac.
Morganini roditelji su pitali svoje prijatelje postoji li mesto na kojem bi se njihova ćerka osećala prijatno i gde bi i drugima bilo lepo da se druže s njom. Shvatili su da takvo mesto ne postoji i zato je Gordon odlučio da ga sam napravi! Prodao je svoju firmu koja se bavila izgradnjom kuća i osnovao je neprofitnu organizaciju “The Gordon Hartman Family Foundation”, koja nastoji da pomogne ljudima sa invaliditetom. I onda je 2007. godine u San Antoniju počeo da gradi prvi tematski park dostupan svima i dao mu ime “Morgan’s Wonderland” (“Morganina zemlja čuda”).
Konsultovao se sa doktorima, terapeutima, roditeljima i ljudima sa invaliditetom oko objekata koji bi bili u sklopu parka. U parku se nalaze točak Ferris, avanturističko igralište i mini – voz, te ringišpil sa životinjama i specijalno dizajniranim kočijama za invalidska kolica koja se nalaze uz konjiće.
Posetioci su bili oduševljeni, a mnoga deca sa invaliditetom po prvi put u životu su mogla da uživaju u zabavnom parku. No, Morgan se isprva bojala vožnje na ringišpilu sa konjićima.
– Nije shvatala zbog čega konjići idu ukrug i gore – dole. Trebalo joj je tri godine da skupi hrabrosti i približi se ringišpilu. Prvo je samo stajala uz njega, a zatim bi se popela na konjića, no mi ne bismo pokretali ringišpil. Njoj je mnogo značilo da prevaziđe taj strah. Male stvari postignute u igri mogu napraviti značajnu razliku – objašnjava Gordon.
Od otvaranja 2010. godine pa do danas “Morganinu zemlju čuda” su posetili milioni ljudi širom Amerike, a ulaz je besplatan za svakog posetioca sa invaliditetom. Trećina radnika u ovom zabavnom parku su ljudi sa invaliditetom.
– Shvatio sam da je Morgan srećna zato što ima mnoge stvari koje su joj potrebne. Nisam želeo da novac bude barijera za druge ljude sa invaliditetom – priča ovaj divni čovek.
Otvaranjem ovog zabavnog parka svake godine Hartmanovi gube više od 750.000 britanskih funti, ali pokušavaju te troškove podmiriti zahvaljujući partnerima i prikupljanjem novčanih priloga. Ove godine je park proširen vodenim parkom dostupnim svima po imenu “Morgan’s Inspiration Island” (“Morganino ostrvo inspiracije”).
Hartman je na tu ideju došao kada je primetio da se tokom leta invalidska kolica jako zagreju i postanu toliko vruća da ljudi u njima ne mogu boraviti. U nekim delovima ostrva koristi se topla voda što pomaže posetiocima koji imaju probleme sa mišićima. Obezbeđena su vodootporna motorizivana invalidska kolica koja se umesto na baterije kreću zahvaljujući kompresovanom vazduhu. U sklopu ostrva je vožnja čamcem dostupna svima.
Mnoga deca sa invaliditetom su na “Morganinom ostrvu inspiracije” po prvi put u životu uživala u vodi.
– Pre neki dan mi je prišao čovek i samo me primio za ruku. Pokazao mi je svog sina i počeo da plače. Kroz suze mi je rekao da se njegov sin dosad nije mogao igrati u vodi – priča Gordon.
Tri od četiri posetilaca ovog parka nisu osobe sa invaliditetom, već zdravi ljudi i Gordon kaže da je u “Morganinoj zemlji čuda” postignuto ono što je najviše želeo.
– Video sam devojčicu u invalidskim kolicima kako prilazi zdravoj devojčici i počele su se zajedno igrati. To je bilo predivno. Ovde ljudi shvataju da iako se po nečemu razlikujemo od osoba sa invaliditetom mi smo ustvari isti – objašnjava Gordon.
Iako mu stižu stotine i stotine pisama i mejlova od ljudi iz različitih gradova sa molbom da i kod njih napravi takav park, Gordon ima druge planove. Fokusiraće se na to da u San Antoniju tinejdžerima sa invaliditetom pruži obrazovne objekte. Osim toga, nastaviće da sarađuje sa organizacijama koje pokušavaju da sagrade zabavne parkove slične “Morganinoj zemlji čuda”. U međuvremenu on i supruga redovno vode svoju Morgan u njen zabavni park.
– Ona ovde ima status rok zvezde! Mnogo ljudi želi da se slika i priča s njom i Morgan se u svemu tome sjajno snalazi – sa osmehom na licu priča Gordon i dodaje.
– Priča više nego ikad, a mnoge fizičke probleme su joj doktori rešili brojnim operacijama. Ponosni smo na nju i na to koliko je napredovala – kaže ponosni otac.
U svojoj zemlji čuda Morgan najviše voli da se igra u pesku i ljulja na ljuljaškama. Zna da je park nazvan po njoj, ali nije ni svesna koliko života je promenjeno nabolje zbog nje. Bila je i ostala najveća inspiracija svojim roditeljima, prenosi Lola magazin.
Mama je napustila bebu sa Daunovim sindromom, ali otac je ostao uz svog Mišu
Dodaj komentar