U kući u kojoj sada Filip živi, niko pre njega nije živeo od 1995. godine, kada je njegov pradeda zbog duboke starosti i bolesti morao da napusti imanje. U Ojkovicu kod Nove Varoši, na obroncima Zlatara dolazili su članovi porodice da se nekoliko puta godišnje okupe, kako seoska kuća ne bi pala u zaborav i pustoš.
Vođen novom preduzetničkom idejom i željom da se bavi turizmom na Zlataru, u proleće 2021. godine na porodičnom imanju Filip Matović (29) pravi kamping odmorište i seli se u ovo novovaroško selo.
Kako u svakoj lepoj priči uvek ima „slučajnosti“, tako je i ovoj. Filipov navrdeda se zvao Filip, a zaseok u kojem on sada živi oduvek nosi ime Filipov breg!
U Priči sa dušom ovaj diplomirani ekonomista otkriva da više voli planine od mora i da je tu ljubav stekao u ranom detinjstvu, jer je odrastao na Rajcu.
Osnovnu i srednju školu završio je u Gornjem Milanovcu, a dva fakulteta u Beogradu, odakle se posle osam godina života preselio u Ojkovicu.
– U ovoj brvnari, koju imamo od pamtiveka, rodio se moj deda Milenko, majčin otac, kao i njegovih preostalih sedmoro braće i sestara. Deda je u Ojkovici završio osnovnu školu, pa je od srednje nastavio školovanje u Beogradu i kasnije zbog posla prešao u Prislonicu. U Ojkovicu sam dolazio kao dečak, a sve više pred kraj srednje škole i naročito za vreme studija, sa društvom vikendima – kaže Filip.
– Ko god je došao ovde, saopštio bi mi da mesto ima posebnu energiju i da treba da pokrenem nešto – seća se Filip, koji je krajem 2020. odlučio da postane preduzetnik u turizmu.
– Kada je u Srbiju došla pandemija početkom prošle godine, sve češće sam počeo da razmišljam o promeni načina života. Poslove koje sam tada radio bili su onlajn, pa sam pomislio zašto bih plaćao stan u Beogradu kad sve to mogu da odradim iz sela? – kaže Filip.
– Stavio sam prst na čelo i rekao sebi da je vreme da pokrenem nešto svoje – da bude interesantno ljudima, da bude nešto što ja volim, a i profitabilno. Tako je nastalo kamping odmorište Filipov breg, udaljeno od Beograda oko 240 kilometara – kaže Filip.
Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.150 metara, na livadi dugačkoj 410 metara, na obroncima Zlatara, planini sa najviše sunčanih dana u godini.
– Cela livada je u sunčanoj strani, pa se ujutru vidi izlazak, a uveče i zalazak sunca, koji je veličanstven. Smeštajni kapacitet za prvu sezonu je 20 kamp parcela za šatore, raspoređenih u tri reda na 50 ari. Nisam želeo gungulu i žurke, već sam napravio mesto za odmor – priča Filip.
– Kamperi koji imaju svoje šatore mogu da ih postave kod nas i da plate noćenje po osobi, a oni koji nemaju opremu mogu da ih iznajme kompletno opremljene: sa dušekom na naduvavanje, jastucima, džezvom, plinskim rešoom, roštiljem, talandarom i kotlićem – objašnjava Filip.
Ispod kamp parcela nalazi se sanitarni objekat sa WC i tuš kabinama, umivaonicima i spoljnom česmom za pranje sudova.
Interneta za sada nema, jer kako kaže Filip, kod njega je „wi- fi detoks zona, gde ljudi samo treba da uživaju u čarima prirode“.
Sve je želeo da radi po propisima, pa je i firmu registrovao pre nego što je zvanično počela turistička sezona.
Dok se raspitivao odakle da krene, u opštini Nova Varoš je saznao da cela teritorija sela pripada Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ i da je gradnja objekata od 2007. godine zabranjena, ali ne i bavljenje turizmom. Tada se opredelio za kampovanje i krenuo u realizaciju.
– Dobio sam na nekoliko strana ispisan detaljan izveštaj, to jest Informacije o lokaciji parcele (koja je zona zaštite prirode i zona sanitarne zaštite), odnosno šta sve sme i ne sme da se radi i na koji način je treba urediti. Kao ekonomista po struci, sve sam detaljno izkalkulisao, stavio na papir i rešio da počnem sa šatorima – objašnjava Filip.
– Stupio sam u kontakt sa Kamping asocijacijom Srbije, a predsednik Vladimir Đumić mi je dosta pomogao i dao mi savete. Kada mi je rekao da je najvažnije da imam prilaz asfaltnim putem, dovedenu struju i vodu, da na livadi nema rastinja i da poseduje blagi pad ka jezeru kako šatori jedan drugom ne bi zaklanjali pogled, znao sam da je to – to. Nakon što je video snimak sa jednog od druženja na bregu dok spremam gulaš u kotliću sa društvom, njegova prva reakcija bila je ‘Druže, šta si čekao sve ove godine?! Ti nisi svestan šta imaš. Kamperi bi dušu dali za ovo’ – kaže Filip.
Svestan da se Srbija kao turistička destinacija nalazi među top 10 zemalja za kampovanje u Evropi, Filip će se od naredne sezone usmeriti ka inostranim gostima.
Želeo bi da se za Ojkovicu i Filipov breg pročuje najpre među kamperima u zapadnoj Evropi, jer su oni najvećim procentom ljubitelji ovog vida turizma.
Ove godine će ugošćavati domaće turiste, a prema anketama koje radi, najzainteresovaniji su ljudi od 25 do 34 godine.
– Od prvog do poslednjeg šatora, kako se probude ujutru, svi će videti jezero i taj pogled, kako sam ga nazvao „od milion dinara“. Sa donje polovine livade (ispod kamp parcela – koja je ostala netaknuta) postoji staza kroz šumu dužine jedan kilometar (u obliku latiničnog slova Z) kojom gosti mogu sići do jezera. Tamo mogu da se kupaju, sunčaju ili veslaju – priča Filip.
– Radim na promociji aktivnog turizma, povezao sam se sa dosta lokalaca, pa gostima nudimo i vožnju bicikla, treking i orijentiring ture, vožnju kajacima, čamcima, katamaranom, kvadovima i offroad ture džipovima, a radim i na pripremi i logistici paraglajding tandem letova – rekao je za Priče sa dušom.
Pošto se iz Beograda preselio u Ojkovicu, Filip je ujedno i direktor novoosnovane firme, upravnik kampa i jedini radnik.
Sve sam radi, dočekuje goste, pomaže im oko smeštaja, upoznaje ih sa okolinom.
– Moj pokojni deda je ovde imao mnogo dobru reputaciju, pa su se mnogi meštani obradovali kada sam došao u selo.Umrežio sam se sa komšijama, tako da gosti kampa mogu bez problema da nabave sve za jelo: od kajmaka i sira, jaja, rakije, suvog mesa, kobasica i do pečenog jagnjeta ako požele – kaže on.
– U Kokinom brodu su tri odlična restorana, tri odlično opremljena marketa i jedna mesara, tako da nema potrebe ništa nositi od kuće – osim vreće za spavanje i dobrog rasploženja – kaže Filip.
Preduzetnički poduhvat koji je napravio naišao je uglavnom na pohvale i podršku, pogotovo od porodice i najbližih prijatelja.
Bilo je i onih poznanika koji su se prvo čudili ideji „da se olako napusti Beograd i ode u selo u kom nikad nije živeo“, ali su turistički koncept i ideju ipak podržali.
Filip Matović planira da radi do polovine oktobra, u zavisnosti od vremenskih (ne)prilika. A sudeći po vrućinama koje su uveliko stigle, biće dosta interesenata za odmor u prirodi, u hladu Zlatara, sa prelepim pogledom na jezero.
Izvor: www.pricesadusom.com
Beograđanka iz centra otišla na selo da rilja, sadi i peče rakiju u 74. godini
Dodaj komentar