Umesto da kupi gotovu kuću, posekao je stabla na napuštenom ostrvu i obnovio brvnaru deo po deo, dokazujući da je moguće izgraditi čitav dom uz malo novca.
Klaus je po niskoj ceni kupio napušteno ostrvo koje je 42 godine bilo bez stanovnika, na 63. stepenu severne geografske širine u Finskoj. Sa svojom partnerkom Johanom ručno je obnovio više od jednog veka staru brvnaru i danas živi van električne mreže, bez struje i tekuće vode, suočavajući se sa zimama tokom kojih temperature padaju i do -35 stepeni, prenosi N1 Sarajevo
Deo po deo
Postoje ljudi koji kupuju stan i oni koji kupuju čitavo ostrvo. Ovaj Finac odabrao je drugo – kupio je napušteno ostrvo koje je više od četiri decenije bilo pusto i pretvorio ga u svoj dom, kao što je prikazano u dokumentarcu kanala Kirsten Dirksen. On i njegova porodica danas tamo žive potpuno samostalno.
Priča krije impresivne brojke. Prema sajtu Faircompanies, Klaus i njegova partnerka Johana obnovili su brvnaru staru više od jednog veka na napuštenom ostrvu površine 1,5 hektara. Žive van mreže na 63. stepenu severne geografske širine, gde se zimi temperature spuštaju do -35 stepeni.
Njihov poduhvat nije rezultat odricanja, već domišljatosti. Umesto da kupi gotov materijal, Klaus je posekao stabla na ostrvu i ponovo izgradio brvnaru deo po deo, pokazujući da je u Finskoj moguće izgraditi čitav dom uz malo novca i mnogo samostalnosti.
Ostrvo koje niko nije želeo
Klaus je napustio Helsinki u potrazi za drugačijim načinom života i na napuštenom ostrvu pronašao svoj životni projekat.
Kupovina je bila gotovo stvar sreće. Kako kaže, dao je „veoma nisku“ ponudu za ostrvo, a prodavac ju je odmah prihvatio. Time je, prema njegovim rečima, gotovo ispraznio bankovni račun, ali je zauzvrat dobio čitavo parče zemlje okruženo vodom.
Prodavac je imao svoje razloge. Kao jedinac, rođen je upravo na tom ostrvu 1946. godine, a prodao ga je jer nije imao naslednika. Time je završena porodična priča tog mesta i otvoren put za novi život mladog para.
Ostrvo je malo, ali dovoljno prostrano. Na svojih 1,5 hektara pruža drvo, prostor i mir – sve što je Klausu bilo potrebno da izgradi brvnaru i napravi dom van gradske infrastrukture, daleko od buke i računa.
Već je i dolazak do njega prava avantura. Leti se do ostrva stiže čamcem za pet minuta, dok se zimi, kada se jezero zaledi, dolazi motornim sankama. Upravo ta izolovanost dodatno naglašava potrebu za samostalnim načinom života.
Ostrvo napušteno 42 godine
Početni prizor bio je sumoran. Kada je Klaus kupio ostrvo, zatekao je brvnaru staru više od jednog veka, sa urušenim krovom i trulim balvanima, kao i šumu koja je tokom 42 godine potpuno preuzela čitavo imanje.
Ostali su samo tragovi prošlosti – temelji stare brvnare, tamni balvani saune iz 1946. godine i dograđeni deo s kraja 19. veka. Ruševine koje bi većina ljudi smatrala bezvrednim Klaus je video kao polazište za svoj novi dom.
Razlog napuštenosti bio je jednostavan. Kao i mnoga imanja u udaljenim delovima Finske, ostrvo je decenijama bilo prazno jer nije bilo naslednika ni zainteresovanih kupaca.
Klaus je, ipak, video priliku tamo gde su drugi videli problem. Umesto da sve sruši i počne da gradi od temelja, odlučio je da sačuva što je moguće više stare brvnare i obnovi je poštujući njenu istoriju.
Tako je projekat započeo. Sa napuštenim ostrvom u vlasništvu i ruševinom pred sobom, Klaus je zasukao rukave kako bi zaboravljeno mesto pretvorio u dom izgrađen gotovo u potpunosti od materijala pronađenih na samom ostrvu.
Brvnara izgrađena od sopstvenih stabala
Drvo je srce čitavog projekta. Klaus, koji je suvlasnik male pilane, seče stabla sa ostrva i iz okolne šume, reže trupce i ostavlja ih da se suše dve godine pre nego što ih ugradi u brvnaru.
Koristi tradicionalnu finsku tehniku obrade drveta. Svaki balvan ručno obrađuje sekirom, što traje oko sat i po po komadu i zahteva mnogo strpljenja i preciznosti.
Gotovo sve ponovo koristi. Sedam stabala sa ostrva pretvoreno je u 70 kvadratnih metara poda, krov je koštao svega 400 evra, dok su prozori i nameštaj kupljeni polovni kako bi troškovi ostali što niži.
Čak i malter dolazi iz prirode. Unutrašnji zidovi obloženi su glinom i peskom koje je Klaus sam iskopao na ostrvu. Takav materijal zatvara pukotine, reguliše vlagu i služi kao termalna masa.
Posle više godina rada brvnara je gotovo završena, pokazujući da je moguće obnoviti vek staru ruševinu koristeći lokalno drvo, polovne materijale i sopstveni rad.
Život van mreže
Energiju proizvode sami. Leti solarni paneli obezbeđuju dovoljno električne energije za frižider i indukcionu ploču, dok se baterije nalaze u jedinoj zagrejanoj prostoriji kako se ne bi smrznule.
Zimi glavnu ulogu preuzima drvo. Toplotu obezbeđuje ogromna peć teška tri tone, koju Klaus loži ujutru. Ona gori nekoliko sati, a toplotu zadržava čak dva dana.
I snabdevanje vodom prati istu filozofiju. Na ostrvu nema vodovoda, pa vodu za piće donose sa izvora ili iz grada, jezersku vodu koriste za pranje, a planiraju da iskopaju i bunar.
Ništa se ne baca. Otpadna voda odlazi u kameni upojni bunar i prirodno se filtrira kroz zemljište, a koriste isključivo prirodne sapune bez hemikalija.
Kombinacijom sunčeve energije, drveta i jezerske vode, Klaus je napravio dom koji tokom čitave godine funkcioniše bez priključka na komunalnu infrastrukturu.
Šumska hrana, med i ražani hleb
Hleb peku sami. Pošto obična pšenica ne uspeva tako daleko na severu, Klaus uzgaja raž od koje u peći na drva peče tradicionalni finski tamni hleb.
Na ostrvu imaju i pčele, a sakupljaju i čagu, lekovitu gljivu koja raste na brezama i od koje pripremaju čaj.
Čak je i frižider prirodan. Hranu čuvaju u podzemnom zemljanom podrumu, u kojem je hladno tokom čitave godine, dok se zimi ulaz u kuću pretvara u prirodnu rashladnu komoru.
Ribu često dobijaju od starijeg suseda koji ulovi više nego što mu je potrebno, pa sa njima deli štuke.
Kako živeti na -35 stepeni na ostrvu?
Zima je najveći izazov. Temperature padaju do -35 stepeni, pa brvnara mora da bude dobro izolovana i stalno zagrevana na drva.
Tokom prelaznog perioda, kada je jezero delimično zaleđeno i njime se ne može preći ni čamcem ni motornim sankama, par je privremeno odsečen od kopna.
Kuća je projektovana upravo za takve uslove. Termalna masa glinenih zidova i peć teška tri tone održavaju unutrašnjost toplom danima, dok zagrejana prostorija štiti baterije od smrzavanja.
Izazov predstavlja i mrak. Zimi su dani veoma kratki, a solarni paneli proizvode malo energije, pa se porodica tada gotovo u potpunosti oslanja na ogrevno drvo.
Ipak, upravo u tim krajnostima vide posebnu lepotu. Mesto koje je zimi zaleđeno i okovano ledom leti uživa u ponoćnom suncu – kontrastu koji ovo ostrvo čini zaista jedinstvenim.
Izvor: N1
Besplatan odmor u zemlji hiljadu jezera: Najsrećnija nacija na svetu poziva u avanturu
Dodaj komentar