Magazin

Vladika Černovički usvojio 400 odbačene i teško bolesne dece i postao živi svetac

vladika longin

Vladika Longin Černovički, iguman manastira u Bančensku, u Ukrajini, od devedesetih godina usvaja svu decu odbačenu od roditelja.

Od skoro četristo mališana koji su zahvaljujući njemu imali radosno detinjstvo i koji su bili spašeni od ulice, hladnoće i sveta kriminala, četrdeset su od rođenja zaraženi virusom HIV-a, a oko stotinu je rođeno sa invaliditetom ili razvojnim smetnjama.

Budući da je dosta njih moralo zbog raznih okolnosti da ima u dokumentima ime roditelja, on lično je usvojio dvesta pedeset i troje dece, i svi ga zovu „tata“. A oni koji su pozavršavali škole i fakultete i zasnovali svoje porodice se i dalje vraćaju u manastir i pomažu mu oko nove braće i sestara.

vladika
Vladika sa devojčicom bez ruku, koju je zatekao napuštenu u dečijoj kući jer je niko nije želeo

Rođen je u selu Petruševka, avgusta 1965. godine. Živeo je sam sa majkom i kada mu je bilo 11 godina počeo je da radi na farmi krava, a ubrzo mu je i mati umrla. Godine 1984. oženio se Lilijom (u monaštvu Solomija), sa kojom je dobio troje dece.

Porodica je imala kravu, a višak mleka je Mihail nosio u sirotište. Kada je video uslove u kojima žive deca, 27-godišnji sveštenik je dvoje poveo sa sobom. Posle nekog vremena otac Mihail je upoznao trogodišnjeg Vanju, koji je bolovao od cerebralne paralize i ubedio suprugu da i njega usvoje. Malo-pomalo i usvojene dece je bilo toliko da to više nije moglo da stane na dokumenta.

Sam vladika, između ostalog, kaže: „Nebo se raduje ako neko donese radost siročadi. Monah ne odlazi iz svog monaškog života, ali i on mora i drugima davati dobro. Događalo se da ljudi dođu na službu, pitajući gde je otac Longin. A ja sa decom igram fudbal. A šta da radim? „Tata, hajde da igramo fudbal! Kako to možete odbiti? Mislim da će mi Gospod oprostiti ovaj greh, ako je to greh. Bez milosrđa niko neće biti spasen. Niko.“

Kada dođe među mališane, oni se utrkuju da ga zagrle i poljube, a pošto ih je previše, Longin legne na pod, a oni – preko njega.

Sada otac Longin gradi selo za svoje odrasle usvojenike, jer kaže da je ostaviti decu na pola puta – veliki greh.

Čovek Božiji i živi svetac u svakom mogućem pogledu.

Izvor: Planeta zanimljivosti, Novosti

Čitajte Luftiku na Google vestima

Ceo život je radio kao stolar, nosio iste farmerke i poslao na koledž 33 nepoznate osobe

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
496 Shares
496 Shares
Share via
Copy link