Koje vitamine ko sme i kada da uzima?

Nutricionisti mnogo diskutuju o vitaminima i suplementima. Pojedini su u potpunosti protiv njihove upotrebe i tvrde da sve potrebno možemo dobiti pravilnom ishranom. Drugi zagovaraju teoriju da je nemoguće sve potrebne sastojke uneti samo kroz hranu i da su suplementi nužni.

Međutim, novo istraživanje otkriva da, uprkos uvreženom mišljenju, omega-3 suplementi ne sprečavaju srčani udar, da kapsule vitamina C više štete nego što koriste. Dakle, jasno je da nije sve baš onako kako se čini.

Evo šta kažu nutricionisti o najvažnijim suplementima, koje bi i koliko često trebalo uzimati.

Vitamin D

Eksperti kažu da je ovaj vitamin zaista neophodan. Dobijamo ga usled izloženosti suncu i veoma je teško apsorbovati ga samo iz hrane.

„Odrasima se preporučuje (kao i trudnicama i dojiljama) i deci starijoj od jedne godine da uzimaju suplement koji sadrži 10mcg vitamina D, posebno tokom zime, kako bi se sprečio manjak tog vitamina“, objašnjava dijetetičarka Helen Bond.

Stariji od 65 godina trebalo bi da razmotre uzimanje tog vitamina tokom cele godine, jer su oni izloženi većem riziku od manjka vitamina D, a pritom i manje vremena provode na suncu.

Gvožđe

Ovo je veoma važno, posebno kod mladih žena koje imaju obilne menstruacije, kod vegana i vegetarijanaca, objašnjava Bondova.

Istraživanja pokazuju da nešto manje od 30 odsto žena ima manjak gvožđa u organizmu, a kada je reč o devojčicama, čak više od polovine nema dovoljno gvožđa.

Nedostatak gvožđa može da dovede do anemije, da rezultira umorom, kratkim dahom i bledošću. Može i da oslabi imuni sistem.

Vitamin B12

Posebno je važan za vegane jer se B12 uglavnom nalazi u proizvodima životinjskog porekla, poput crvenog mesa.

„Vitamin B12 je veoma važan za zdravlje, za nervni i imuni sisterm jer je potreban da bi se stvarala crvena krvna zrnca“, kaže Bondova.

Kalcijum

Iako se kalcijum nalazi u mlečnim proizvodima i lisnatom povrću, osobama koje brine gustina kustiju trebalo bi da uzimaju i suplemente jer je kalcijum ključan za zdravlje kostiju.

Nizak nivo kalcijuma u organizmu, poznat kao hipokalcemija može da izazove spazam mišića, grčeve i u težim slučajevima, napade.

Folna kiselina

Posebno je važna kod trudnica, naglašava nutricionista Rijanon Lamber.

„Sve žene koje razmišljaju o tome da imaju bebu bi trebalo da uzimaju ovaj suplement, kao što bi i svaka trudnica trebalo da uzima suplement folne kiseline do 12. nedelje trudnoće“, kaže ona.

Folna kiselina sprečava neke defekte na rođenju, poput spine bifide (rascep kičmenog stuba).

Vitamini A i C

Nutricionisti načelno savetuju odraslima da ove vitamine unose kroz hranu – vitamin A se, na primer, nalazi u šargarepi i slatkom krompiru, a vitam C u kiviju i crvenoj paprici – ali, kod dece je situacija drugačija.

„Deci uzrasta od šest meseci do pet godina koja unose manje od 500 mililitara mlečne formule dnevno, preporučuje se da unose svakodnevno suplemente vitamina A, C i D“, objašnjava Bondova. „To posebno važi za period kada uče da jedu nove namirnice ili ako su izbirljivi“.