Magazin Putovanja

Ivanovići su bili u životnom škripcu i sabrali sve što imaju, danas kod njih dolaze turisti iz celog sveta

Ivan-i-Ziza
Foto: Marija Raca

Neki ljudi otkriju svoje talente i spoznaju šta sve znaju i mogu tek kad ih život natera. Žiža i Ivan Ivanović iz Gornjeg Milanovca u seoski turizam ušli su kad je zafalilo novca za školovanje deteta. Deceniju kasnije, u njihovu skromnu vilu na vrh brda dolaze Slovenci, Amerikanci, Kanađani, Nemci… Ivanovići ne nude ništa luksuzno, a ipak njihovi gosti pređu pola sveta da bi im stigli pred kapiju.

Tajna je na drugom mestu.

– Od kapije gost mi je rođak i ovaj posao možeš da radiš samo ako to zaista osećaš – kaže Žiža Ivanović.

Pre 12 godina bračni par je u posao ušao silom prilika. Žiža, po struci laborant, radila je u Sloveniji i Srbiji, pa ostala bez posla. Ivanovići su otvorili prodavnicu obuće u Gornjem Milanovcu, ali ona nije mogla da finanisira i troškove studija za ćerku.

– U životnom škripcu sabrala sam šta imam – kuću na selu i kreativnost. Rezultat je bio seoski turizam. Rodbina nas je upozoravala da “nema tu para”, ali mi je otac pomogao sa 1.500 evra i krenuli smo. Dok su drugi mislili da samo maštam, nacrtala sam sobe i počela realizaciju. To nas nije mnogo koštalo jer znam da šijem, vezem, slikam na staklu. A onda, i pre nego što je opremanje kuće bilo završeno, pokrenuli smo sajt, samo se “bacili” u nepoznato – objašnjava Žiža.

vila-Melodija-grabovica
Foto: Marija Raca

Seoska kuća Ivanovića je u milanovačkom selu Grabovica, na vrhu brda odakle puca pogled na okolinu. Zove se “Vila Melodija”. Ime joj je nadenuo još Ivanov stric, dirigent Milivoj Ivanović, koji je zdanje u tajnosti podigao da bi njim obradovao suprugu.

Trudeći se da pomogne svojim iskustvom, Žiža objašnjava da sajt privuče goste, ali onda domaćini moraju sve da učine da bi gosti postali njihova reklama. Ivanovićima nije teško da i po žegi strane goste dočekuju u narodnoj nošnji, pa pred njih iznose pogaču na kojoj su njihovi inicijali.

– Oslikam čaše iz kojih služim turiste njihovim imenima, sa datumom dolaska u Srbiju. To je jednom ljude toliko ganulo da su nam pod tacnom ostavili 200 dolara bakšiša. Nije stvar u raskoši kuće i dvorišta. Tajna su uvek nove ideje i posvećenost gostima. Oni razlikuju poslovni osmeh i onaj pravi. O ceni sa turistima razgovaram do njihovog dolaska, kada stignu na kapiju tretiram ih kao rođake. Prepoznaju to, pa se vraćaju – kaže Žiža.

pogled-s-kapije
Foto: Marija Raca

Danas agencije Ivanovićima šalju goste vrlo specifičnih zahteva. Par iz Singapura rezervisao je u “Vili Melodija” boravak tokom kojeg su želeli da nauče kako se farbaju jaja na tradicionalni način.

– Izraelac je sa suprugom Amerikankom, sa kojom živi u SAD bio kod nas da bi naučio kako na prirodan način da obrađuje zemlju na tek kupljenom imanju. Tri dana je trčao za Ivanom učeći da sadi krompir, kopa, plevi, pa za mnom da pravi kajmak. Pao je s nogu. Onda smo ga učili da igra kolo. Otišao je iscrpljen i presrećan – priča Žiža.

Ivan objašnjava da kod njih turisti dolaze jer nisu veliki kapaciteti, nema gužve. Roditelji sa malom decom samo treba da zatvore kapije i ostave mališane da se igraju u pesku ili na proplanku u snegu.

docek-turista-u-nosnji
Privatna arhiva

– Turisti nam se vraćaju iz godine u godinu. Par iz Ilinoisa bio je ovde četiri puta, sa parom iz Slovenije koji je takođe bio više puta smo se zbližili kao sa rodbinom. Imamo i goste iz Beograda koji ovde sa decom slave rođendane i viđaju se sa prijateljima jer ne stižu u svom gradu – objašnjava Ivan.

Iako deluje da ovaj par sve radi olako, nije tako. Žiža se nije oslonila samo na kretivnost, već je pohađala i obuke za seoski turizam. Zatim je gostima ponudila masažu stopala malinama, pri kojoj sitne semenke voća pritiskaju akupresurne tačke. Onda se gostu obuvaju srpske “spa papuče”, odnosno čarape od vune, čime se produžava efekat velnes seanse. Sledi etno-fitnes, igranje srpskog kola u opancima. Bitne su ideje, nekad je sve što vam treba kraj vas i ne košta mnogo – kaže Žiža.

Ne košta možda u novcu, ali košta u trudu, posebno ako se govori o hrani za goste. Ivanovići sade baštu iz koje turisti jedu povrće i zimnicu, beru pečurke, lekovito bilje za čajeve. Na stolu je voće koje deca mogu da jedu čim uberu. Za osveženje- ledeni čaj od koprive, nane i matičnjaka. Za ručak paprike punjene krompirom, tikvice sa šumskim pečurkama, piletina, pečenje, pa palačinke koje se žute zbog domaćih jaja. A na zimskom meniju su pite i kolači “iz vremeplova” koje danas domaćice malo kada prave jer se spremaju satima.

POGLEDAJTE DELIĆ NJIHOVE GASTONOMSKE PONUDE

I pored lepote prirode, dobre hrane i ljubaznosti, nije lako osvojiti gosta.

– Amerikanca zaposlenog u NASA jedva su ubedili da dođe u našu kuću jer se bojao da će ga Srbi zaklati, a uspeli smo toliko da ga oduševimo da nije hteo da ode – pričaju Žiža i Ivan.

I dok srpski turizam kolabira zbog korone, Ivanovići mogu samo da kucnu u drvo jer sada imaju goste više nego pre, mali smeštajni kapaciteti, za nekoliko ljudi, njihova su prednost.

TOP 10 nestvarnih mesta u Srbiji za koja mnogi nisu nikada čuli

Marija Raca

Marija Raca

Novinar iz unutrašnjosti. Nesuđeni psiholog. Za "zlatno doba" neprilagođena.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

PARTNERI SAJTA


132 Shares
132 Shares
Share via
Copy link