Magazin Putovanja

Vladimir i Gordana su za 20 godina obišli 200 sela i napravili „srpski buking“

srpski buking
Foto: Printscreen

Te 2002. u Srbiji nije bilo nijedne internet stranice o domaćem seoskom turizmu pa su Vladimir Ivanović (53) i Gordana Blagojević (45) rešili da postave na internet nekoliko ponuda registrovanih domaćinstava iz opštine Ljig, mesta u kojem žive i rade. Njihova u tom trenutku bila je zaista inovativna.

Za 20 godina uspeli su da obiđu uživo i da predstave više hiljada smeštajnih objekata iz cele Srbije, a svakog dana inspiraciju za odmor preko sajta Selo.rs, koji vode, traži oko 3.000 potencijalnih gostiju, pišu Priče sa dušom.

Na godišnjem nivou to je oko milion ljudi koji putem te popularne platforme (sve češće je nazivaju srpskim bukingom), traži smeštaj u prirodi i u selu.

– U vreme kad smo počinjali, svi tadašnji mediji pisali su o tome kako jedna mala opština u zapadnoj Šumadiji nudi domaćinski odmor na selu. Tako smo dobili zavidnu promociju i publicitet, seća se Vladimir.

– Nekoliko godina kasnije na sajtu već imamo 50 seoskih domaćinstava, a broj pružalaca usluga povećava se svake godine. Ljudi počinju da nas zovu sa idejom da ih predstavimo na sajtu, a sa tom ekspanzijom povećava se i ukupan broj dolazaka i noćenja u selima, odnosno broj posetilaca naše platforme koji ih preko nas rezervišu, objašnjava Gordana.

Poslednjih godina u trendu je pretraga smeštaja na Zlatiboru, na Tari, kraj Drine, u selima Šumadije i Vojvodine, a sve više se traži i istočna Srbija, kažu Vladimir i Gordana.

Vremenom se njihov tim širio, radili projekte i učestvovali na brojnim radionicama, seminarima i konkursima širom Evrope i sveta, a 2014. priključuje im se turizmolog i marketing menadžer Miloš Gajić (36).

On se posle završenog fakulteta i desetogodišnjeg života u Novom Sadu, vratio u rodno Valjevo sa idejom da oživi ideju o razvoju domaćeg turizma na internetu. U timu sajta Selo.rs zadužen je za organizaciju marketing kampanja i optimizaciju sajta u domenu korisničkog iskustva.

Ta vredna ekipa ističe da se dosta traže noćenja u vajatima i u brvnarama, kao i iznajmljivanje vikendica i boravak u etno-selima, a leti su neprikosnovene kuće sa bazenom u kojima ljudi odsedaju porodično. Takođe, sve više se pojavljuju smeštaji koji poštuju ekološke principe.

– Odmor ispunjen sadržajima i aktivnostima, odnosno iskustveni turizam, zatim organska hrana sa sela i specifični objekti po lokaciji i izgledu glavne su prednosti sa kojima treba računati kada govorimo o perspektivi sela, otkrivaju.

– Domaći turizam je od 2020. godine sve popularniji. Ljudi organizuju kraće odmore i provode vikende van gradova u kojima žive, a ima sve više onih koji odlučuju da letuju i zimuju u Srbiji. Vaučeri ministarstva takođe su značajno doprineli popularizaciji odmora u zemlji, saglasni su Vladimir, Gordana i Miloš.

Turisti koji vole prirodu Srbije i njena sela uglavnom dolaze iz Beograda i Novog Sada, a nakon toga sledeći na spisku gradova su Niš, Kragujevac, Kraljevo i vojvođanski gradovi.

Prema rečima osnivača tog popularnog sajta, selo je u turističkom smislu vremenom postalo širi pojam u odnosu na ono na šta smo navikli.

Saglasni su da se danas u tom pogledu govori o različitim prirodnim celinama na planinama, rekama, jezerima, odnosno područjima ruralnih obrisa, kao i da moderan turista očekuje da vlasnici smeštaja prate trendove i njegove potrebe.

Izvor: Priče sa dušom

6 najlepših etno sela Balkana u kojima stanuje duševni mir

Ekipa Luftike

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

47 Shares
Share via
Copy link