Magazin Vojvodina

Najcrnja eko tačka Evrope nalazi se u Vojvodini, života nema, a smrad je neizdrživ (FOTO)

Veliki bački kanal
Foto: Marko Beric / Panthermedia / Profimedia

Maćehinski odnos prema prirodi i stavljanje ekonomije ispred ekologije uveliko dolazi na naplatu.

Investitorski kapital odneo je pobedu nad prirodnim lepotama Srbije, tako da je vazduh koji dišemo postao enormno zagađen, a vodotokovima nam pliva fekalni otpad.

Ono malo drveća što je ostalo po gradovima trudimo se da zamenimo betonom, ne vodeći računa o životnoj sredini, već isključivo o punjenju džepova klike bliske vlasti.

Kad jednom do kraja uništimo prirodu, ni sav novac ovog sveta nam neće pomoći da je obnovimo, a buduća pokoljenja će verovatno umesto vazduha udisati ugalj, a umesto vode piti ulje.

Jedan od najvećih ekoloških problema u ovom delu Evrope

Da je ekološka situacija u zemlji zaista alarmantna, pokazuju procene Norveškog instituta za istraživanje voda.

Ova institucija je kanal Vrbas-Bezdan, poznatiji kao Veliki bački kanal, proglasila za najzagađeniji je vodotok u Evropi, koji je u rangu sa fekalnim vodama.

Kanal je deo kanalske mreže hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, dugačak je 118 kilometara, a deonica kod Vrbasa i Srbobrana, zbog višedecenijskog industrijskog i komunalnog zagađenja, spada među najveće ekološke probleme u ovom delu Evrope, piše Nova.

Ovaj vodeni tok je zbog zagađenja proglašen „crnom ekološkom tačkom Evrope“ u kom se pre tri godine, zbog otrova ispuštenog iz šećerane u Crvenki, dogodio pomor od preko tri tone ribe.

Plovidba je nemoguća, a stanovništvo beži iz okoline kanala zbog smrada

Pre dve godine, ekološki aktivista Dragan Kurjački iz Srbobrana, objavio je alarmantni snimak ispuštanja otpada direktno u Veliki bački kanal u ovom mestu, od kojih je voda postala potpuno crvena.

Naveo je da je verovatno u pitanju insekticid kojim lokalna fabrika „Best Seed Producer“, koja radi doradu i pakovanje semena ratarskih kultura, štiti seme.

Kanal je u najvećoj meri zagađen teškim metalima, ugljovodonicima i patogenim organizmima.

Zbog sedimentacije, dubina vode na određenim delovima kanala iznosi samo 30–40 centimetara. Plovidba je nemoguća, a vodotok je u značajnoj meri smanjen.

Istraživanjima je utvrđeno da se na deonici od šest kilometara u centru Vrbasa nalazi oko 400 hiljada kubnih metara mulja kontaminiranog teškim metalima.

Smatra se da su vode koje pripadaju ovom kanalu u rangu sa fekalnim vodama.

Zbog nepodnošljivih mirisa stanovništvo beži iz okoline ovog nekada plovnog kanala.

Opravdana sumnja da je zagađenje krivac za brojna oboljenja meštana

Zagađenje je direktni uzročnik stradanja živog sveta u kanalu, zaustavljanja vodotoka zbog ogromne količine mulja a u izradi je i studija uticaja zagađenja kanala na zdravlje Vrbašana.

Postoje opravdane sumnje da je zagađenje direktni krivac za brojna oboljenja, posebno građana koji stanuju blizu kanala koji protiče kroz centar grada.

Zbog prevelikog zagađenja koje je u većoj meri počelo šezdesetih godina prošlog veka, zovu ga i „otvoreni kolektor za otpadne vode“ sa okolnih farmi svinja, iz prehrambene industrije i samih naselja poput Crvenke, Kule i Vrbasa.

Projekat čišćenja stao pre 3 godine, kanal kao otvorena septička jama

Zagađujuće materije se iz Velikog bačkog kanala prenose u Tisu, a naučno je dokazano i da azot i fosfor iz njegove vode Dunavom stižu do Crnog mora.

Projekat čišćenja Velikog bačkog kanala duž najzagađenijih šest kilometara kod Vrbasa, vredan 30 miliona evra, stao je pre tri godine.

Dok istraživanja rađena na PMF-u pokazuju da na mulju, koji čeka vađenje, biljke ne mogu da rastu, a stanovnici Vrbasa se pitaju da li će nakon pola veka dočekati da u kanalu ponovo vide čistu vodu, pokrajinske institucije na pitanja kada će sve biti nastavljeno ne odgovaraju.

– Kad počnu letnje temperature iznad 30 stepeni u kanalu se zbog nataloženih otrova dešavaju hemijske reakcije, sa mosta se vidi kao da u loncu vri neko mastilo. Kad krenu isparenja stvaraju se mehurići koji lete i prskaju po obali i travi koju ljudi kose i daju kravama, kozama, čije mleko koristimo. Ja to nisam ispitivao ali sam video – priča za Novu Ferenc Utaši (68) čija kuća se nalazi u Vrbasu u ulici koja se završava kod kanala.

Na pitanje da li i ovog leta tako izgleda odgovara:

– Normalno, to je kod nas normalno, to tako funkcioniše. To je kao otvorena septička jama. Kad je promena vremena, kad vazduh počne da cirkuliše nosi neprijatne mirise na sve strane. Nekada je mirnije, nekada je baš alarmantno.

Izvor: Nova

Po(r)uka mladima od generacije koja ne razume ekološki pokret

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

101 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap