Ljubimci Svet

Već 10 godina u Fukušimi spasava mačke: “Želim da ostanem ovde i pobrinem se za poslednju mačku. Nakon toga mogu da umrem”

Pre deset godina Sakae Kato ostao je da spasava mačke koje su napustili stanovnici kada su pobegli zbog zračenja iz obližnje nuklearne elektrane Fukušime.

On ne želi da ode.

“Želim da ostanem ovde i pobrinem se za poslednju mačku. Nakon toga mogu da umrem, bilo to dan ili sat kasnije”, rekao je iz svoje kuće u kontaminiranoj karantinskoj zoni.

Do sada je u svom dvorištu pokopao 23 mačke, čiji su najnoviji grobovi uznemireni divljim svinjama koje lutaju opustošenom zajednicom. Pazi na još 41 mačku u svom domu i još jednoj praznoj zgradi na svom imanju.

Kato hranu za mačke lutalice ostavlja u magacinu koji greje pomoću peći. Spasao je i psa Počija. Nema tekuće vode pa boce puni na obližnjem planinskom izvoru i vozi se do javnih toaleta.

Taj 57-godišnjak, nekada vlasnik malog građevinskog preduzeća, kaže da je njegovu odluku da ostane dok je 160.000 ljudi evakuisano iz tog područja delom podstakao šok koji je doživeo pronalazeći mrtve kućne ljubimce u napuštenim kućama u čijem je rušenju učestvovao.

Mačke su mu takođe dale razlog da ostane na zemljištu koje je već tri generacije u vlasništvu njegove porodice.

“Ne želim da odem, volim da živim u ovim planinama”, rekao je stojeći ispred svoje kuće koju sme da poseti, ali u njoj ne sme da spava.

Dvospratna drvena konstrukcija je u veoma lošem stanju. Trule podne daske propadaju. Prepuna je rupa kroz koje su zidni paneli i crepovi izbačeni snažnim zemljotresom kojis e dogodio prošlog meseca, pobuđujući zastrašujuća sećanja na razorni zemljotres 11. marta 2011, koji je izazvao cunami i nuklearnu katastrofu.

“Može potrajati još dve ili tri godine. Zidovi su se počeli da se naginju”, rekao je Kato.

Dekontaminacija na poljima u blizini njegove kuće signal je da će se ostalim stanovnicima uskoro omogućiti povratak.

Procenjuje da mesečno troši 7.000 dolara na svoje životinje, od čega deo za kupovinu pseće hrane za divlje svinje koje se sa sumrakom okupljaju blizu njegove kuće. Poljoprivrednici ih smatraju štetočinama, a takođe ih krive za rušenje praznih domova.

Kato je 25. februara uhapšen zbog sumnje da je oslobodio divlje svinje uhvaćene u zamkama koje je u novembru postavila japanska vlada. U vreme objavljivanja ovog članka u pritvoru je zbog ispitivanja.

Jumiko Koniši, veterinar iz Tokija koji mu pomaže, rekao je kako se lokalni volonteri brinu o mačkama na njegovom posedu, ali da je barem jedna uginula otkako je pritvoren.

Trajni strah

Otprilike 30 km jugoistočno, još uvek u zabranjenoj zoni, Hisae Unuma takođe istražuje stanje svoje kuće, koja je pre deset godina izdržala zemljotres, ali je sada blizu kolapsa nakon što je godinama odolevala vetru, kiši i snegu.

“Iznenađena sam što još uvek stoji”, rekla je 67-godišnja poljoprivrednica nedelju dana nakon zemljotresa koji je oštetio Katovu kuću. “Odatle sam mogla da vidim svoju stoku u polju”, rekla je pokazujući na dnevnu sobu, pogled koji je sada prekrio splet bambusa.

Unuma je pobegla jer je rashladni sistem u nuklearnoj elektrani “Tokyo Electric Power Co”, udaljen 2,5 km, otkazao, a njegovi reaktori su počeli da se tope.

Vlada koja je Fukušimu prihvatila kao simbol nacionalnog preporoda u jeku priprema za Olimpijske igre u Tokiju, podstiče stanovnike da se vrate u dekontaminiranu zonu.

Međutim, mnoge u tome sprečava trajni strah zbog nuklearne elektrane, radnih mesta i loše infrastrukture.

Unuma, sada poljoprivrednica u prefekturi Saitama u blizini Tokija, gde je njen suprug umro pre tri godine, neće se vratiti čak ni ako vlada sanira radioaktivno tlo na njenim poljima. Nivoi zračenja oko njene kuće skoro su 20 puta veći od onih u Tokiju, prema očitavanju dozimetra koje je sproveo Rojters.

Samo će se uklanjanjem radioaktivnih jezgara Fukušime osećati sigurno, što će biti zadatak za koji su potrebne decenije.

“Nema veze s pretnjom od zemljotresa, ti reaktori mogu da eksplodiraju ako neko samo baci alat na pogrešno mesto”, rekla je.

Pre četvoročasovne vožnje do svog novog doma Unuma je posetila Ranč nade, farmu goveda u vlasništvu Masamija Jošizave, koji je prkosio naredbi za uklanjanje ozračene stoke u znak protesta protiv vlade i kompanije “Tokyo Electric Power”. Na farmi je među 233 bika i poslednji preživeli bik iz stada od 50 grla koja je Unuma nekad imala i jedna od njenih poslednjih živih veza sa životom pre katastrofe.

Autor: Hina

Odbačena maca je test ljudskosti – ko od nje okrene glavu, okrenuće je i od ljudske muke

Tamara Obradović

Običan konzument društvenih mreža, američke literature i pomfrita.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


generic vignette (DESK luftika.rs)
26 Shares
Share via
Copy link