Mentalitet krda, šoping i 3 ‘iljade Vučića dovoljno za imunitet krda

Obećao preCednik onomad po tri hiljade dinara svima koji se budu vakcinisali do kraja maja.

Nije važno koja vakcina, nije bitno ni da l’ si primio jednu dozu ili dve, bitno je da odeš da te fina teta/seka/bata ubodu, i dobiješ parice.

Nije čak više važno ni da se prijaviš za vakcinaciju, ni da to obaviš na propisanom mestu – domu zdravlja ili unapred određenom vakcinalnom punktu.

Ma ne, ništa više nije važno osim da se vakcinišeš, i čika Alek će ti, od džeparca što mu je valjda dala mama, a ne od tvojih, odnosno državnih para, kad prođe maj, tamo oko petnaestog juna, uplatiti na račun cele tri ‘iljade dinara. Pa da imaš za 60 vekni ‘leba. Ili za jedno 15-20 litara zejtina.
Za dva kesenčeta namirnica iz marketa, eventualno i kesu mladih krompirića i nekoliko veza mladog luka sa pijace. I kilo sira. I da te Bog vidi.

Procedura ide otprilike ovako: Pođeš ujutru u tržni centar u šoping. Ali podraniš. Nema veze što se punkt za vakcinaciju otvara tek u podne, pođi ti za svaki slučaj u 6, zorom, da u’vatiš mesto, jer, ako si među prvih 50 ili sto u tom redu za vakcinu, dobiješ i vaučer za šoping.

Pa se em vakcinišeš, em kupiš pantalone ili šta već ima za taj vaučer da se kupi, em dobiješ posle još tri crvene iz državne kase za tvoj skromni doprinos imunitetu krda. I mentalitetu krda.
Jer, u šoping centrima se guraju ko će prvi, idu majke s decom, ide baba, ide deda, ide i onaj što se do juče kleo u sve što ima da neće da pristane da ga ‘čipuju’.

Ide baja za tri ‘iljade, pa ne da bi pustio da ga čipuju, nego bi dao i da mu ugrade matičnu ploču, grafičku kartu i internet direkt da ima, i to 5G, i to, da prostite, u guz’cu.

Sve za pare.

Sve za tri hiljade.

I ne, ovo nije ni antivakserski ni antimaskerski ni antikoronaški tekst. Ovo je antigluperdasti tekst. Ovaj tekst se protivi srpskom mentalitetu krda, kome podleže veliki broj građana Srbije, ma koje nacije bio.
Sećate se kada je, onomad, bilo bombardovanje Jugoslavije, onaj ‘Milosrdni ađeo’? I tada rekoh da su Ameri glupi, i, da su umesto bombi iz aviona bacali pare na Srbiju, sami bi se poklali. Baci ti bajo pare da vidiš šta je bratoubilački rat. kamen na kamenu ne bi ostao.

Izgleda da me Alek čuo tad nekako, valjda jer imam čip, pa sistem primenio. Baci koske da se glođemo, brate, baci parice, svi će na vakcinu. A ovaj video koji kruži internetom tužna je slika naših Palmi, Vučića, Vučićevića, Kebara, Mona, Sarapa, svih podrepaša kojima smo se ikada nasmejali. I u njemu ništa nije smešno, ovo je gola istina:

Znate kako: Ja sam od onih što su za vakcine, ispitane, korisne, gde ne moraš da potpišeš da ako ti od nje nešto fali ne treba obeštećenje od države, ja sam za medicinu, i farmaciju iz apoteke i iz prirode, ja sam za sve što je dobro, lepo, korisno, bezbedno, principijelno.

Nisam od onih što su se zaklinjali i pljuvali po vakcinama pa sad polizali sve to za tri crvene. Nisam ni protiv onih što su protiv vakcine, jer, njihova stvar. Meni dokle rečeno živeću, sa vakcinom, njima isto, bez vakcine, svako kako mu volja. Ali, ova „stimulacija“ i „pozitivna diskriminacija“ vakcinisanih već mi ide na nerve, da ne pominjem da mi utiče i na Ustav, zakone i podzakonske akte.

Nisam od onih što se prodaju. Svoja načela, uverenja, u šta god da verujem, ne prodajem. Vakcina je prioritet i bez para. Samo to što je besplatna je dovoljno. Ne, ne znam je li sigurna i bezbedna, za sad mi nije ništa, toliko znam. O njihovoj bezbednosti nisam sigurna da znaju više od mene ni oni što su ih proizveli. Njima je cilj da prodaju, jelte. Nama je cilj da se zaštitimo.

Antivakserima je cilj…Izgleda da je dobrom delu njih u stvari da uzme tri ‘iljade. odmah zaborave i na Gejca i na čipove i na fajv dži, i na kontrolu, i na sebe. nema veze šta će sutra biti, daj samo da uzmemo danas neki poklončić, juče vaučerčić, neka bodu i sa 6 vakcina ako treba.

Setim se samo onog proročanskog stiha Bore Đorđevića iz vremena kad se nije lično bavio politikom i naježim se:

„S konja gazda maše, svi bacaju cveće.
Video sam krajputaše, umiru od sreće.
hajde gazda, baci malo parica od srebra,
da lomimo ruke, noge, vilice i rebra.

Ja na konju, Oni dole,
Bog te jebo, što me vole.“