Poslodavac koji uvozi radnike iz Nepala: Na njima uštedim 3.000€

Dok naši ljudi odlaze u inostranstvo “trbuhom za kruhom” u nadi da će zaraditi malo veći novac kojim bi mogli da pomognu sebi i porodici u Srbiji, u našu zemlju dolazi prosta radna snaga iz dalekih zemalja sa istim ciljem, preživeti  i zaraditi za porodicu. Mnoge firme u Srbiji prepune su radnika iz Nepala, Indije i Šri Lanke.

U oba slučaja se radi o tužnoj posledici kapitalizma, a iako je Srbija i zvanično zemlja jeftine i kvalitetne radne snage, mnogi naši poslodavci muče se da u pokušaju da pronađu adekvatne zaposlene.

Rešenje su pronašli u agencijama koje firmama pribavljaju radnike koji će biti zahvalniji robovi od nas nezahvalnika kojima 300 evra nije dovoljno da preživimo prokletih mesec dana ovog pakla koji imenujemo – život.

Umesto da se građani Srbije pobune i traže veće plate, oni ćute i svojom čuvenom alhemijom uspevaju da preguraju od prvog do prvog. Sada su srpski poslodavci uočili da im je mnogo isplativije da angažuju strance za manje pare, jer po svom dobrom starom sitničarskom običaju gledaju svaki dinar koji bi mogli da „ućare“ na svojim radnicima.

Mondo je objavio članak o domaćem vlasniku firme za izradu nameštaja koji se javno hvali kako i koliko uspeva da uštedi na svojim radnicima, Nepalcima koji su došli da u Srbiji da zarađuju „vrtoglavih“ 300 evra mesečne plate.

Nepalci rade za 300 evra, Srbi traže bar 600

Prošle godine je u Srbiji izdato više od 10.000 radnih dozvola strancima, objavljuje nezvaničnu infomarciju ovaj internet portal. Osim toga određen broj stranaca dolazi u Srbiju kako bi radili na crno i njihov tačan broj se ne zna.

Radnici koji su iz Nepala došli u Srbiju to su učinili preko agencije, koja vrši ovaj posao poštujući zakon, ali u moralnom smislu to što rade vrlo je diskutabilno jer sve nalikuje potpuno legalizovanoj trgovini ljudima kao isključivo jefitnim alatkama, koje umesto gorivom valja nahraniti tri puta na dan i obezbediti im nekoliko sati sna u pauzama rada.

Ovi zahvalni robovi, sa druge strane, imaju samo reči hvale za svoje poslodavce koji na njima lepo zarađuju i uštede. Ti hvalospevi nižu se iz razloga što je u njihovoj domovini radnik još uniženiji nego u Srbiji.

– Došli smo pre nekoliko meseci kako bismo zaradili novac i poslali ga porodici u Nepalu. U Srbiji imamo platu 300 evra, dok kod nas možemo da zaradimo oko 100 dolara. Ovde mnogo radimo i ne trošimo novac, u smeštaju spava nas četvorica, imamo sva tri obroka i to nam je uglavnom dovoljno. Nije nam problem da ostanemo duže na poslu pošto generalno nemamo ništa drugo da radimo tokom dana. U Srbiji nas ljudi tretiraju bolje nego u Nemačkoj i Austriji. Prema iskustvima kolega koji su otišli tamo, plate su veće, ali odnos prema radnicima je lošiji – tvrdi Raz Magara sa Nepala.

Na radnicima uštedim do 3.000 evra

Milan Pavlović je vlasnik fime za izradu nameštaja iz Aranđelovca koji zapošljava pet radnika iz Nepala i pet radnika iz Kine. Priča da je prosečna plata koju je nudio radnicima iz Srbije bila nešto viša od 50.000 dinara.

– Svakome ko je došao to je bilo malo, jer za isti posao u Nemačkoj može da zaradi mnogo više. Plata od 60.000 takođe nije dovoljna, čak i kada nemaju nikakvo iskustvo, smatraju da zaslužuju više i često se precenjuju. Na kraju se zaposle u velikim kompanijama i rade lakše poslove za isti novac. Stariji bi pristali da rade i fizikališu, ali ne mogu fizički da izdrže smenu od osam sati dnevno – kaže Milan Pavlović.

I sam kaže da je odlučio da zaposli Nepalce nakon što je godinu dana imao problem da pronađe radnike iz Srbije.

– Tražio sam naše radnike, povećavao plate, ali ništa nije vredelo. Dođu, budu mesec dana i odu jer dobiju ponudu za inostranstvo ili prosto ne žele da rade. Bio sam potpuno desetkovan sa radnom snagom i malo je falilo da zbog toga ugasim proizvodnju. Na kraju sam našao radnike preko agencije koja dovodi strance, jer nisam imao izbora – objašnjava Milan Pavlović.

Ponuda radnika iz inostranstva je velika, iako još uvek veliki broj vlasnika firmi u Srbiji ne želi da angažuje strance, tvrdi on i objašnjava kako i na koji način se može uštedeti angažovanjem Nepalaca. Tu će sigurno privući pažnju mnogih svojih kolega koji nemaju nameru da povećavaju plate našim radnicima kako bi ih privukli i motivisali.

– Računica je takva da na jednom stranom radniku godišnje možete da uštedite i do 3.000 evra. Kada gazde u Srbiji shvate koliko su strani radnici jeftiniji, da rade više od osam sati dnevno, ne traže više od jednog slobodnog dana nedeljno i zadovoljni su ako dobiju više od 300 evra, na kraju ipak pristanu da ih angažuju. Zahvaljujući tome su neke firme u Srbiji opstale, iako su bile pred gašenjem – tvrdi Milan Pavlović.

Prema rečima vlasnika firme, najlakše se dolazi do radnika iz Turske i Indije, ali je veliki broj njih dolazi da radi na crno.

– Turci i Indijci rade za male plate iako među njima ima i iskusnih radnika i stručnjaka. Ipak, u većini slučajeva nemaju dokumenta. S druge strane, Kinezi i Nepalci uglavnom nemaju iskustvo i za svaki posao koji nije fizički potrebna im je obuka. Ali, došli su kod mene preko agencije, sa potrebnim papirima, imaju radnu dozvolu i boravak im je prijavljen – kaže Milan Pavlović.

Šta se poručuje? Ako hoćete bolje, palite iz Srbije

Čitajući ovakve tekstove jasno vam je u kom pravcu idu radnička prava u ovoj zemlji. Ukoliko nećete vi da budete zahvalni što ne možete dostojanstveno da živite od svog rada, ništa ne brinite, ima neko ko hoće. Zašto Nemcima ne spuste plate kada dođu Srbi ili Nepalci da rade po 6 ili 7 dana u nedelji, da spavaju po njih nekoliko u jednoj sobi i sve to uz tri obroka dnevno?

Ta kratkoročna dobit koju poslodavci u Srbiji vide kroz angažovanje još jefitinih radnika od naših dovešće do toga da se proces izumiranja ove nacije dodatno ubrza. Mladi i stari odlaze odavde jer se isti poslovi koje ovde rade, tamo negde plaćaju višestruko više.

Umesto da se plate povećavaju i da pokušavamo da dostignemo neki pristojniji životni standard mi sve činimo da gmižemo po liniji siromaštva i propasti dok nas svakodnevno ubeđuju da za bolje i nismo i da ukoliko hoćemo da „progledamo“, jedino rešenje je da napustimo ovu našu Srbiju.