Njihove priče su u šumama, voćnjacima, vinogradima, u starim kafanama, a svaka njihova turistička tura nosi povest o ljudima, tradiciji, istoriji i spomenicima koji čekaju da budu otkriveni.
Odstupajući od klasičnih obilazaka Topole i Aranđelovca, Dragana Kostić, Nenad Blagojević i Petar Ristić zašli su dublje u okolinu kraljevskog kraja i pronašli mesta koja su dragulji i veliki potencijal za turističku ponudu Šumadije, piše portal Priče sa dušom.
Dragana živi sa porodicom u Topoli, gde vodi svoju agenciju, a Nenad radi u opštini Aranđelovac, u Gornjoj Trešnjevici.
Petar živi i radi u Smederevskoj Palanci, ali je zbog prirode posla često na putu, pa svako malo prolazi kroz šumadijski region. Svi su se obrazovali iz oblasti turizma.
– Od momenta kada sam se preselila u Topolu iz Beograda, noseći sa sobom dugogodišnje iskustvo u turizmu, odmah sam započela sa istraživanjem turističke ponude. Do tada, turisti su kroz poludnevne i jednodnevne obilaske posećivali Zadužbinski kompleks na Oplencu. Vinski turizam sa bajkovitim vinogradima i savremenim vinarijama, nepregledne prirodne lepote okolnih sela, spomenici kulture od izuzetnog značaja čekali su da se postave na turističku mapu ovog regiona i, naravno, oni su zapravo bili moja inspiracija, priča Dragana.
Od kako je prošle godine objavio knjigu „50 najlepših mesta u Šumadiji“, Nenad je shvatio da postoji veliko interesovanje za destinacije „na sat i 15 od Beograda“.
– Ideja da u prvom modernom vodiču kroz Aranđelovac i Topolu predstavim skrivena mesta Šumadije donela je i nov poslovni projekat sa Draganom i Petrom, a to je organizovanje domaćih tim bildinga i obilazaka za inostrane agencije, dodaje Nenad.
– Topola nije samo Oplenačka berba, a Aranđelovac nije samo kisela voda, ima tu još mnogo toga za modernog turistu, priča on.
Nesvakidašnji obilasci tog dela Srbije najpogodniji su za grupe inostranih gostiju, a posebno za kompanijska druženja i tim bildinge.
Individualni posetioci takođe su dobrodošli jer, kako ovaj trojac kaže, moguće je organizovati ture i za manji broj gostiju.
Ponudu su predstavili na sajtu Central Serbia tours, a programi se rade na engleskom, francuskom i srpskom jeziku.
– Topola je malo mesto ali ima skoro 30 sela, od kojih svako ima neku svoju draž, bilo da su to neotkriveni prirodni dragulji ili ljudi koji svojim zanatima i proizvodima mogu da privuku nove goste. Lipovac, na primer, ima čak 7 vinarija – kaže Dragana.
Od tura koje su u ponudi ističu se Zimnica tura, Istorija i misterija, 1804, Van utabanih staza, kao i obilasci vinograda, degustacija vina, srednjovekovnih manastira i skrivenih mesta koja nisu na mapama turističkih agencija.
– Danas je sve manje izražen klasičan turistički obilazak znamenitosti uz fotografisanje i dobar ručak u poznatom restoranu – dodaje Dragana.
Prema Draganinim rečima, moderan turista želi blizak kontakt sa lokalnim stanovništvom, želi da odluta u nepregledna prostranstva vinograda, da bere voće i povrće, da nauči stare zanate i stare recepte jednog kraja, da ih oseti, proba, doživi.
– Savremeni gosti žele da se voze traktorima, da piju lokalna vina od autohtonih sorti grožđa, da postanu arheolozi otkrivajući stare građevine. Ponajviše su željni priča, koje se ne vezuju za datume već za heroje, legende, misterije, objasnila je Dragana za Priče sa dušom.
Proučavajući Šumadiju, Petar je čuo za Nenada i njegov sajt, ali i za knjigu. Ubrzo su se sreli na kafi i razmenili ideje i iskustva.
– Uživao sam u njegovog knjizi i razgovoru, koji je bio edukativan, jer Nenad poznaje Šumadiju kao na dlanu. Kako je svet mali, saznali smo da imamo zajedničku prijateljicu Draganu, sa kojom sam sarađivao i obišao celu Topolu. Svi zajedno smo otišli na probnu turu i obišli crkvu u Goroviču, skriveno blago u srcu Šumadije. Sve to nam je dalo inspiraciju da zajedno približimo ljudima Šumadiju, naš kraj, a i celu Srbiju, priča Petar.
On dodaje da je jedan od primera ne baš sjajnog razvoja turizma upravo njegov rodni grad, Smederevska Palanka. To mu je bio motiv da napravi instagram stranicu i sajt Turizam Srbije i krene u promociju.
– Smederevska Palanka se nalazi na osamdesetak kilometara od Beograda, a tamo možete uživati u Kudrečkom jezeru, obići banju Palanački kiseljak, manastir Pinosavu i Glibovac, rodno mesto Stanoja Glavaša. U mirnoj i gostoprimljivoj Šumadiji u jednom danu možete videti Rudnik i Srpski Holywood, nakon toga spustiti se do Oplenca, ići putevima Karađorđa do Viševca i Radovanjskog luga, a onda sa prelepe Bukulje videti sve na dlanu, tvrdi Petar.
– Da se turistima dopada ovo što smo spremili govore i iskustva Francuza sa kojima moja agencija radi. Tri osnovne stvari koje oni traže su: srednjovekovni manastiri u kojima mogu da se sretnu sa sveštenim licima, lokalni restorani sa tradicijom i susret sa domaćim proizvođačima. Turisti jednostavno rečeno žele da vide život, kaže Nenad.
Ovi vredni preduzetnici već imaju rezervisane obilaske za septembar i oktobar, a jaču promociju na domaćem i inostranom tržištu planiraju pred sezonu 2023. godine.
Izvor: Priče sa dušom
Dodaj komentar