Malo mesto nadomak Kanjiže oduševljava skladnim odnosom njegovih stanovnika i prirode. Meštani ovog sela pronašli su način da spoje ljubav i posao i uživaju radeći ono što vole.
Trešnjevac je naselje u Srbiji u opštini Kanjiža u Severnobanatskom okrugu. Ovo mesto broji nešto više o d 1.500 stanovnika a većinsko stanovništvo čine Mađari. U praistorijsko doba Trešnjevac je bio nastanjen, a prvi pisani dokumenti potiču iz 1271. godine i pominje se ime Gornji Adrien – Feel Adrien.
Kasnije je dobio naziv Tetehedeš, zatim Šipošfalva ili Zakofelde-Zakievo zemljište, Uzunovicevo, Oromheđeš i Trešnjevac.
Danas je Trešnjevac poznat po izuzetnim talentovanim ljudima koji su svoju ljubav prema prirodi pretočili u zanimljive radinosti koje okupljaju meštane ali i posetioce sa strane.
Lejlina bašta
Lejla Randovičć se iz hobija već godinama bavi uzgajanjem cveća, a o ovakvoj bašti maštala je godinama. Baštu je dizajnirala uz pomoć svog supruga i kako kaže za ovakav vrt potrebno je puno odricanja i truda.
Jako puno truda treba za ovo u početku, oko dve-tri godine, ali posle kad se cveće ukoreni, onda nema toliko posla jer korovi ne dobiju mesto da zarastu“, objašnjava Lejla.
Lejlina bašta 2015. osvaja prvu nagradu na takmičenju za najlepšu baštu Srbije, oduševljavajući žiri svojom preglednošću i raskošnim biljkama. U njoj ima preko tri stotine vrsta biljaka, a ljubitelji cveća često svraćaju u njen dom.
– Goste primam već tri godine. Svakog vikenda organizujem posete, za koje moraju najpre da se prijave i posle ih kao grupu primam i tek onda ih vodim u baštu i pričam im, imamo malo gošćenje na dva sata, onda pogledamo malo baštu i tako – ispričala je Lejla za RTV.
Pored ljubavi, za ostvarenje ovakvog sna neophodno je i znanje, pa je Lejla pohađala trogodišnju edukaciju o hortikulturi i gajenju biljaka. Ova bašta predstavlja odličan spoj kreativnosti, vrednoće i pre svega dobrog ukusa.
Umetnička kolonija
Zahvaljujući entuzijazmu samoukih stvaralaca, selo Trešnjevac kod Kanjiže, domaćin je neobične umetničke Kolonije, koja neguje duborez u plemenitom drvetu.
Ištvan Erdelji, domaćin kampa duboreza u selu Trešnjevac kod Kanjiže po zanimanju je pekar koji je testo zamenio drvetom i sada je vlasnik fabrike za izradu nameštaja.
Na svom imanju okuplja ljude sa kojima ga vezuje ljubav prema obradi drveta. Tako je nastao međunarodni kamp duboreza koji se održava skoro deceniju.
Čovek ako hoće on može svašta da nauči rekao je on i dodao da I ako čovek ima neki talenat za to onda ide lakše. Za sebe Ištvan Erdelji, majstor duboreza iz Trešnjevca, kaže da nije ni znao da može da nauči da rezbari jer je bio pekar pekar 20 godina.
Majstori duborez rade najčešće sa orahovim drvetom, trešnjom, višnjom, hrastovim drvetom ili od lipe. Ovde u trešnjevačkom kampu kao materijal koriste tvrdi hrast i japanski brest. Nastali radovi krase javne površine, kako u Trešnjevcu, tako i u susednim mestima.
Konjički klub
Konjički klub Mustang iz Trešnjevca aorganizuje jahanje u prirodi gde polaznici dobijaju osnovna znanja o jahanju i bavljenju konjima. Ovaj kub sa dugom tradicijom takođe u svojoj ponudi nudi povorku konja prilikom raznih manifestacija, prevoz na venčanjima itd…
Dodaj komentar