Magazin

Toma Je*ote Mona, sa prstima bržim od pameti: Teško je biti deo Vučićeve Vlade

toma i šreder
Printscreen

Ministar Tomislav Momirović postavio je na svoj Tviter nalog fotografiju sa nekadašnjim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom i u usputnoj poruci nesvesno ili svesno, što bi pak bilo još skandaloznije, priznao da je on deo Vučićeve Vlade.

Iako je Aleksandar Vučić predsednik Republike i čini drugi deo izvršne vlasti od Vlade kojom predsedava Ana Brnabić, svi su svesni da Vlada postoji samo u teoriji. Mi nemamo republiku, već imamo despotiju, sultanat i mistika na čelu kvazi demokratske države.

Srbija je višestruko zarobljena zemlja. Pre svega od stranih sila, korporacija i globalnih institucija koje isključivo gledaju svoj interes. Ta zamka koju smo progutali o prosperitetu, o raširenim rukama „naših evropskih partnera“ obija nam se o glavu. Vučić je samo posledica psihičkog poraza i moralnog posrnuća nakon decenija nadanja da stiže bolje sutra.

Bolje sutra je stiglo te 2012. godine u liku mladog radikalnog preletača koji se po potrebi presvlači u kostime Betmena i Supermena za odrasle. Naši „evropski partneri“ zaista i jesu baš to, utoliko što smo mi kao narod njima submisivni partneri za zadovoljavanje njihovih strasti, potreba i bahanalija. U tom orgijanju mi smo oni pokorni.

Toma Mona iznikao je kao gorak plod iz ove naše društvene kaljuge, a njegov nedostatak inteligencije boli svako iole razumno stvorenje koje je ikada poslušalo neku njegovu izjavu. Evo, baš pre neki dan, mačke sa kojima trenutno delim životni prostor su mi se požalile kako ih mozak boli od Tominih nebuloza, te su me najljubaznije, mjaukom, zamolile da istog ’mjutiram’ kako bi na miru mogle da slušaju cvrkut ptica.

Naravno, ovo je samo deo moje svakodnevne basne, ali Toma Mona nije onaj strašni vuk u toj basni. To je Vučić, odnosno to su sve njegove pretnje sopstvenim građanima koji bi valjda trebali svakoga dana zahvaljivati samom Bogu što je tako udenuo da se baš on rodi u ovom našem Srbistanu.

Taj „niti sere, niti piša“, niti spava niti jede, već neumorno radi na našem blagostanju, na tome da od „ekonomskog tigra“ postanemo ekonomska aždaja, koje će se čak i azijski tigrovi plašiti. Eto još malo mistike, naučne fantastike i basne u kojoj participiramo.

Jezivo je iskustvo provesti čitav život sa SRS, SNS, SPS, DS, JUL, SSP, DSS, G 17+ i ostalim pijavicama. Neki u toj žabokrečini odlično plivaju, lepša im je ta baruština puna fekalija od bilo kog ekološki čistog predela. Pitanje je da li bi se i mi ovakvi, odrasli sa svim tim političkim bubašvabama, umeli posle svega da se nosimo sa čistoćom, ljubaznošću i normalnošću.

Život u Srbiji zahteva dugu rehabilitaciju i mentalni oporavak, a ova naša duševna bolnica čiji je prinudni upravnik i načelnik psihijatrije Aleksandar Vučić uskoro neće moći da primi sve svoje pacijente. Od kovida zaboravili smo na psihijatriju, a opšte ludilo izraženije je svakim novim danom. Nikako ne treba smetnuti sa uma i svu navalu lažnih doktora koji nam određuju terapiju.

Toma Mona može da luperata koliko hoće, jer političkih posledica nema ni za mnogo gore stvari od lupetaranja. Kada konačno kaže istinu, iako je protivustavna, čak i protiv zdravog razuma, niko više ne obraća pažnju.

Navikli smo na bezakonje, na samovolju, bahatost. Navikli smo da tamo neki lik sa TV-a ne spava zbog nas. Žalim ga. Ne koliko i sve nas ostale. Ali i njega žalim, na neki duševno oboleli način.

Toma Mona u filmu “Uvuci se muški” kaže da će ga istorija zapamtiti i apsolutno je u pravu

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
249 Shares
249 Shares
Share via
Copy link