Toma Mona, ministar Praziluković, psuje radnike i dežurnog referenta za iživljavanje Zorana Drobnjaka

„Dajte bre, nemoj da me zajebavaš, stavite jebene sijalice u tunelu“, deo je obraćanja ministra Tomislava Momirovića radnicima na obilaznici oko Beograda, kao i dežurnom džaku za udaranje bez lica i naličja direktoru Puteva Srbije Zoranu Drobnjaku i njegovom saradniku Miodragu Jociću. Naravno, postoji uštogljena verzija tašnara u kontroli putnih radova, sa uključenim novinarskim kamerama u kojoj se Momirović obraća podređenima po uzoru na svog šefa Aleksandra Vučića.

– Nemojte sebi da dajete za pravo da vi rastežete rokove. Niste vi državni vrh, niste vi ugovorili ove poslove. Vi ste ovde da radite – deo je „zvaničnog“ razgovora između ministra i radnika, sa posredstvom poltrona Drobnjaka i Jocića. Ova dvojica ofiraju radnike, davajući informacije ministru i prepuštajući iste te radnike bahatoj samopromociji lažnog autoriteta. Radi se o potencijalnom probijanju roka završetka radova koji je bio do 15. aprila.

Zamislimo samo kako se ovo bezobrazluk samo preliva sa vrha do onog dečka na gradilištu koji je samo došao da zaradi svoju pišljivu dnevnicu.

Kada je ministar pomislio da su se kamere ugasile, svoj rečnik prilagodio je lokalnom đilkošu koji je obukao odelo jer mu je neko rekao da će sakriti praziluk iz guzice. Počeo je psovkama, ubrzavši govor na, kako je neko na mrežama lepo primetio, brzinu Andrije Miloševića iz nekome simpatične serije „Andrija i Anđelka“. Isti film, amaterski snimak lepo je primetila novinarka Jelena Obućina.

– Jociću bre, hoćemo da se završi sve bre jebote. Nemamo više jebote… Već smo rekli da ćemo završiti. Evo ga tu je Drobnjak. Pa vi ste ovde jebote, došli ste k’o Mesi jebote i Kristijano Ronaldo, daj završite. Čovek ima problem na tunelu. Pa nemoj da me zajebavaš. Hoćeš ja da ti menjam sijalice? Stavite jebene sijalice bre, pa nije to neka filozofija jebote. Kak’e probleme imamo na tunelu?! Nije ovo železnica, ne pravimo mi avione jebote – uz lepu molbu „ajde molim vas da to završimo jebote“.

– Ovo mi je prvi penal, nemojte tu da me prodate jebote – rekao je Momirović, a Drobnjak je odgovorio onako, kako samo jedna ljiga bez srama to ume rečima „nećemo ministre!“.

– Ti si mi najsumnjiviji – našao je isfrustrirani ministar onog ko mu za leđima „drži nož“, a i nije mnogo pogrešio jer ko će te prodati Tomo nesretni ako ne onaj koga kinjiš i ponižavaš i koji se tako kiselo smeje na uvredu njemu lično upućenu.

– A ako me zajebete?! – rekao je na kraju pre „otišao sam“ Momirović. Jok i neće, vidi se iz tog pomenutog aviona druže Tomo.

Ovo je ponašanje ministra u Vladi Srbije. Svi psujemo, prvi autor ovog teksta. Ali određene pozicije, zahtevaju određene manire i pravila ponašanja, makar pristojnog govora i poštovanja sagovornika. Drobnjak je ne tako redak fenomen u našem društvu, on je pravi predsednički kandidat. On predstavlja većinu ovog jajarskog društva koje dozvoljava da sa njim rade šta i kako stignu, ne birajući poze.

Ponosni Srbi, jel’ tako? Imao sam na fakultetu asistenta kojem se profesor obraćao sa nipodaštavanjem u svakoj prilici i to pred nama studentima. Umeo je da mu naredi „promešaj mi kafu“ kao krajnji vid bezobrazluka, a ovaj je to ćutke trpeo znajući da će matori uskoro u penziju.

E tako je i ovaj Drobnjak, direktor čovek, a vreća iz teretane mu nije ravna. Puštajte deci ovaj snimak i recite im da nikada ne dozvole sebi da se nađu u poziciji u kojoj je čika Zoran Drobnjak. Nije vredno fotelje draga deco.