Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i vlade mnogih država su politiku suzbijanja bolesti KOVID-19 koju izaziva novi korona virus, i proceduru lečenja izmenile na osnovu neispravnih podataka jedne male američke kompanije koja se navodno bavi analitikom u zdravstvu.
Tako je sada u pitanju čak i pouzdanost ključnih studija o lečenju te bolesti, objavljenih u nekim od najprestižnijih medicinskih časopisa sveta – ekskluzivno danas piše londonski list „Gardijan“ koji je to istražio.
Nepoznata američka kompanija „Surgisphere“, među čijom nekolicinom zaposlenih su „pisac naučne fantastike“ i „manekenka za odrasle“, dala je podatke za nekoliko studija o KOVID-19, a koautor tih studija i vlasnik te firme, koji ne uspeva da objasni odakle mu podaci i kako su obrađeni.
Podaci za koje ta firma tvrdi da su legitimno dobijeni od više od hiljadu bolnica širom sveta, bili su osnova naučnih članaka koji su potvrđeno doveli do promena u lečenju KOVID-19 u latinoameričkim zemljama.
Ta firma je dala osnovu i za odluke SZO i istraživačkih instituta širom sveta da obustave ispitivanja kontroverznog leka „hidroksihlorokina“.
Dva vodeća svetska medicinska časopisa – britanski „Lanset“ i američki „Nju Ingland džornal of medisin“, objavila su studije na osnovu podataka firme „Surgisphere“.
Koautor tih studija je direktor te firme, Sapan Desai.
U utorak, pošto mu se „Gardijan“ obratio, „Lanset“ i „Nju Ingland džornal of Medisin“ su „izrazili zabrinutost“ što su objavili te studije, a ostali autori tih članaka koji nisu povezani s firmom „Surgisphere“ su danas naručili hitnu nezavisnu reviziju porekla i validnosti njenih podataka i takođe izrazili zabrinutost.
„Gardijanova“ istraga je pretragom javno dostupnih podataka utvrdila da nekolicina zaposlenih firme „Surgisphere“ ima malo ili nimalo naučnih kvalifikacija.
Jedan zaposleni, naveden kao „naučni urednik“, autor je naučne fantastike i „umetnik fantazije“. Jedna žena zaposlena u toj firmi, koja se navodi kao „direktorka marketinga“ u stvari je „manekenka za odrasle i hostesa“.
Ta kompanije koja na „LinkedInu“ ima manje od 100 pratilaca, prošle nedelje je imala samo šest zaposlenih, a danas ih je svega troje.
Iako „Surgisphere“ tvrdi da vodi jednu od najvećih i najbržih baza bolničkih podataka na svetu, te firme skoro da nema internetu.
Na „Tviteru“ ima manje od 170 pratilaca, a tamo nije imala objava od oktobra 2017. do marta ove godine.
Do ponedeljka, link „Stupite u kontakt“ na početnoj stranici sajta „Surgisphere“ usmeravao je na oglas „kripto-valute“.
Vlasnik te firme, Desai, optužen za tri slučaja nesavesnog lečenja, 2008. godine je sakupljao novac preko interneta za svoj „uređaj nove generacije za povećanje sposobnosti koji vam može pomoći da postignete ono za što nikada niste mislili da je moguće“, ali taj uređaj nikada nije napravljen, piše „Gardijan“.
Ipak, na osnovu podataka baš te firme, „Lanset“ je 22. maja objavio studiju prema kojoj je antimalarijski lek „hidroksihlorokin“ kojeg je promovisao američki predsednik Donald Tramp, povezan s većom stopom smrtnosti kod pacijenata s KOVID-19 i s povećanim srčanim problemima.
Studija objavljena u „Lansetu“, u kojoj je Desai naveden kao jedan od koautora, tvrdi da je analizirala podatke firme „Surgisphere“, prikupljene od gotovo 15.000 pacijenata sa KOVID-19, u 1.200 bolnica širom sveta, koji su primali „hidroksihlorokin“.
Negativni nalazi te studije su bili svetska vest i podstakli SZO da obustavi svetska ispitivanja „hidroksihlorokina“.
Ali, samo nekoliko dana kasnije „Gardijan“ je u Australiji otkrio greške u podacima iz te zemlje u toj studiji.
Desai, vlasnik firme „Surgisphere“ koja je izvor tih podataka, rekao je da je to bila greška u sabiranju, a „Lanset“ je iz članka na interentu povukao deo o Australiji.
„Gardijan“ je kontaktirao pet velikih bolnica u Australiji, čija bi saradnja bila od presudne važnosti za dobijanje podataka iz te zemlje, i sve one su negirale da su davale podatke za bilo kakvu „bazu“ i rekle da nikada nisu ni čule za firmu „Surgisphere“.
Desai nije odgovarao na zahtev da to komentariše.
U drugoj studiji na osnovu baze podataka firme „Surgisphere“, čiji koautor je takođe Desai, tvrdi se da anti-parazitski lek „ivermektin“ smanjuje stopu smrtnosti među bolesnima od KOVID-19, te je Vlada Perua uvrstila taj lek u svoje smernice za lečenje KOVID-19.
„Nju Ingland džornal of Medisin“ je objavio još jedno istraživanje Desaia, takođe na osnovu podataka njegove firme „Surgisphere“, o neškodljivosti nekih lekova za srce za pacijente sa KOVID-19.
Danas su i taj časopis i „Lanset“ objavili da su zabrinuti zbog studije o hidroksihlorokinu i da su pokrenuli istragu podataka.
Jedno od pitanja koj najviše zbunjuju naučnu zajednicu je kako je firma „Surgisphere“ koju je Desai osnovanao 2008. godine da bi izdavala udžbenike, postala vlasnica moćne međunarodne baze podataka o 96.000 pacijenata u 1.200 bolnica širom sveta.
Kad ga je „Gardijan“ kontaktirao, Desai je rekao da njegova kompanija ima samo 11 ljudi, ali taj list navodi da su zaposleni na „LinkedInu“ registrovani pre samo dva meseca.
Izgleda da nekoliko njih nema nikakvu naučnu ili statističku stručnost, već pišu da su stručnjaci za „strategiju“, „pisanje članaka“, „menadžment“ i „nabavku“.
Doktor Džejms Todaro koji vodi veb stranicu „Medicine Uncensored“ koja objavljuje rezultate ispitivanja „hidroksihlorolina“, rekao je za „Gariđan“ da je „firma ‘Surgisphere’ došla niotkuda i za samo nekoliko nedelja sastavila možda najuticajniju svetsku studiju tokom pandemije“.
– To jednostavno nema smisla – rekao je on.
– Bilo bi potrebno mnogo više istraživača nego što ta firma tvrdi da ima, da bi uopšte bila moguća međunarodna studija u tom roku i u tom obimu.
Desai je za „Gardijan“ odgovorio da njegova firma „koristi mnogo veštačke inteligencije i mašinskog učenja kako bi što više automatizovala proces, što je jedini način da takav zadatak uopšte bude moguć“.
Iz studija na osnovu podataka firme „Surgisphere“ i iz njene veb-stranice nije jasno kako je sklopila sporazume o dobijanju podataka mnogih bolnica širom sveta, od kojih neke čak i nemaju potrebnu kompjutersku tehnologiju, kako je pomirila različite mašinske jezike i razne sisteme kodiranja koji se koriste u evidenciji, i kako je sve to ta firma izvela da bude u skladu s raznorodnim propisima o zaštiti podataka svake od tih zemalja pojedinačno.
U izjavama Desaija ima kontradikcija čak i o tome ko zapravo praktično prikuplja, obrađuje i analizira podatke, jer pominje još dve slične firme.
Zato Piter Elis, glavni stručnjak za podatke međunarodne konsultantske agencije „Nous Group“ koja radi složene analize za države, smatra da je baza podataka firma „Surgisphere“ „gotovo sigurno prevara“.
On je objasnio da je čaki samo prikupljanje i sabiraje podataka o lečenju pojedinačnih pacijenata „toliko veliki i težak proces, da to bolnice ne mogu da obave same, već na tome godinama rade čitavi timovi državnih statističkih službi“.
Nijedna informacija o Desaijevoj bazi podataka još nije objavljena, čak samo ni nazivi bolnica, uprkos tome što je „Lanset“ bio među mnogim potpisnicima svečane deklaracije o razmeni podataka za studije KOVID-19.
Posledica je da studiju „Lanseta“ sada direktno osporava 120 lekara.
Desai je kao vaskularni hirurg optužen u tri slučaja nesavesnog lečenja u SAD, te je napustio bolnicu u Ilinoisu, gde je radio.
Na sada izbrisanoj stranici „Vikipedije“ o njemu, pisalo je da ima doktorate prava, anatomije i ćelijske biologije, kao i kvalifikacije da radi kao lekar.
U biografiji Desaija u brošuri jedne međunarodne konferencije lekara piše da je imao „više vodećih uloga u kliničkoj praksi“ i da je „diplomirani majstor timske poslovne saradnje“ – s jednog kursa, prenosi „Gardijan“.
6 značajnih lekcija o drugom talasu korone koje možemo naučiti od Azije
Dodaj komentar