svetislav-mijatovic
Magazin

Svetislav je u Srbiju stigao u izbegličkoj koloni, a danas je jedan od najmlađih doktora nauka

Svetislav Mijatović je pre 24 godine, u maju 1995, bio samo četvorogodišnjak u izbegličkoj koloni koja je iz Slavonije krenula za Srbiju. Danas je on jedan od najmlađih doktora nauka u istoriji Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Svetislav Mijatović, drugi najmlađi doktor nauka na Fizičkom fakultetu u istoriji navodi da je put do te pozicije uz dobru organizaciju, njemu išao relativno lako, za razliku od početka srednje škole, javlja RTS.

Matematatičku gimnaziju završio je pre vremena. U tom periodu stanovao je u đačkom domu, jer mu je bilo daleko da putuje iz Barajeva.

Velika pomoć od profesorke fizike

„Bilo je dosta teško dok nije došla profesorka fizike koja me je usmerila i zbog koje sam na kraju krajeva i završio na fizici, mada i na fizici ima dosta matematike, tako da je to neka kombinacija jednog i drugog“, objašnjava Mijatović.

Sećanja na izbegličku kolonu i period koji je usledio su mu bleda. Kaže da ima samo fleševe, poput onog kada mu je bio rođendan. Njegovi roditelji nisu dozvolili da on i njegova sestra ijednog trenutka osete nemaštinu.

„Shvatali su to ovako – bilo je šta je bilo, idemo sada dalje, gledamo da napravimo najbolje od onoga kako je sada i gledali su to da prenesu na sestru i mene. Jeste to strašno i tužno što je bilo ali prosto kažeš sebi – okej, bilo je ali nastavljamo dalje. Naravno, ne smemo zaboraviti, ne iz nekih prkosnih razloga, već ja bih rekao iz razloga da naučimo da se tako nešto slično nikada više ne ponovi nijednom pojedincu a kamoli gomili ljudi“, navodi Mijatović.

Povratak u Srbiju

Pre četiri godine je sa dvojicom drugova dobio posao u Budimpešti, ali se nakon šest meseci vratio u Srbiju.

„Dva su razloga za moj povratak. Prvi je lični, volim atmosferu u Srbiji, posebno Beograd, falili su mi prijatelji, porodica, falio mi je na kraju i taj moj istraživački posao. Iako sam mislio da ću moći da se zadovoljim biznisom, ipak mi je veoma falio istraživački posao. Drugi razlog je taj što bi zaista voleo da se bavim, kao što se bavim obrazovnim i naučnim sistemom u zemlji i da pomognem koliko god mogu da se on unapredi što je više moguće“, objašnjava Mijatović.

Dodaje da je taj posao pun izazova, da stalno donosi neke nove inovacije.

„Taj trenutak kada nešto shvatite, nešto otkrijete i to se ispostavi kao tačno, zaista je neverovatan osećaj, kao i kada nekome prenesete svoje znanje, pa vidite da je taj neko to shvatio“, ističe Mijatović.

Navodi da je njegova želja da ostane na fakultetu ali da su ulaganja u istraživački rad na veoma niskom nivou.

Istraživači u neravnopravnom položaju

Po mišljenju Svetislava Mijatovića, Nacrt zakona o nauci i istraživanjima, istraživače na fakultetima stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na kolege u drugim institucijama, čime se, kako kaže – dugoročno u potpunosti degradiraju visokoškolske ustanove.

„Nacrt zakona o nauci i istraživanjima koji je izašao u decembru 2018. predviđa da su istraživači, zaposleni na fakultetima u veoma diskriminisanom položaju u odnosu na istraživače zaposlene po drugim institucijama, što u nekom daljem roku znači da budući mladi doktori ili doktorandi neće odabrati fakultet kao ustanovu u kojoj će raditi doktorat i baviti se istraživanjem kasnije, nego će izabrati neke druge institucije“, objašnjava Mijatović.

Dodaje da se njime predviđa institucionalno finansiranje istraživača koji nisu na fakultetima, dok bi, kako kaže, na fakultetima bilo finansiranje po projektu, i tu je, kako kaže – „pitanje da li ćete dobiti projekat ili ne“.

„I zašto bi sada neko izabrao da dođe na nesigurno mesto umesto da ode tamo gde će imati sigurna primanja i baviti se onim što voli. Time se i istraživački i visokoobrazovani rad izmešta sa fakulteta koji bi trebalo da budu centralne institucije takvog rada u bilo kojoj državi“, ocenjuje Mijatović.

Ističe da bi za mlade postojala šansa da ostanu u Srbiji ako bi se Nacrt zakona o nauci i istraživanjima popravio.

„Ukoliko bi se nacrt popravio kako treba, obezbedilo bi se institucionalno finansiranje ljudi, mladih istraživača na fakultetima svakako da. Čovek koji bi se zaposlio tu imao bi donekle siguran posao. Taj Nacrt zakona se dotiče i finansiranja istraživačkog rada i ukoliko bi se i to dovelo u neku razumnu normu ljudi bi bili voljni da ostanu u zemlji. Jer ako nemate oruđa da se bavite nečim, onda je sve besmisleno“, zaključio je Mijatović.

Profesor iz Novog Sada doktorirao na poeziji Džonija Štulića

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku