Balkan Magazin

Zašto na Svetu Goru ne sme da kroči ženska noga, osim mačije i kokošije

sveta gora
Foto: P. Milošević

Ženama je dozvoljeno da krstare oko ovog grčkog poluostrva, ali da kroče na Svetu Goru nikako ne smeju! O razlozima zašto je to tako postoje mnoge legende, ali i svetovno objašnjenje.

Na Svetoj Gori nalazi se 20 pravoslavnih manastira i još mnoštvo manjih monaških zajednica i kelija u kojima žive pustinjaci koji život posvećuju molitvi, ne želeći nikakav kontakt sa savremenim svetom. Nalazi se na poluostrvu Halkidiki na severu Grčke, na najistočnijem od tri poluostrva — Atosu. Duhovno, Sveta Gora je pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada.

Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj Gori, dok oni koji je posećuju moraju imati posebnu dozvolu za to. Na poluostrvu trenutno živi oko 2 hiljade monaha. Sve osobe koje žive ovde, nakon što se zamonaše, postaju grčki državljani bez ikakvih formalnosti.

Zašto je ženama zabranjen pristup?

O tome zašto je Sveta Gora zabranjena za žene danas postoji zapravo samo legenda. Prema njoj, Bogorodica je jednom tuda plovila sa Svetim apostolom Jovanom ka Kipru kada se podigla velika oluja. To ih je prisililo da pristanu baš na Atosu, kraj današnje luke manastira Iviron.

Bogorodica je izašla na obalu i, oduševljena lepotom blagoslovila je i zamolila Isusa da poluostrvo daruje njoj. Tada se začuo glas: “Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“. Od tog trenutka Sveta Gora je posvećena Majci Božjoj i zato tu nije dozvoljen pristup drugim ženama.

Svetovno objašnjenje

Nešto prozaičnije objašnjenje govori da je Sveta Gora mesto na kome žive isključivo muški monasi i da je ženama zabranjen pristup kako ih ne bi dovodile u iskušenje i skretale im misli da njihove misije.

Na primer, sve do 11. veka na poluostrvu je tolerisano prisustvo pastira, a onda je vaseljenski patrijarh strogo zabranio njihovo prisustvo. Pastirice su često znale da izazivaju i uznemiruju monahe i dešavalo se da zbog toga manastiri gube kaluđere.

Nisu dozvoljenje ni životinje ženskog pola

Navodno, zabrana se proteže i dalje od ljudskog sveta, pa je na Svetoj Gori zabranjeno prisustvo i ženskih domaćih životinja.

Postoje samo dva izuzetka – mačke (koje love miševe i tako čuvaju i namirnice ali i drevne spise koji se nalaze u manastirskih arhivima) i kokoške (koje legu jaja od čijih žumanaca se prave boje koje se koriste u ikonopisanju).

Zanimljiva tradicija

Atos je u prethrišćansko vreme zapravo bio čuven po mnogobožačkim hramovima, a naročito je poznat bio hram Zevsa Munjobije na samom vrhu planine. Oko ovih bogomolja živelo je i stanovništvo, ali kada i zašto je raseljeno, nije baš najjasnije.

Legenda kaže da su, onog trenutka kada je Bogorodica kročila na obalu, svi paganski hramovi popadali, uključujući i Zevsov hram. Videvši ovo, stanovnici Atosa su primili hrišćanstvo, a na mestu Zevsovog hrama podigli drveni manastir Sveti Kliment, piše Istorijski zabavnik.

Istoričari veruju da je činjenica da su arabljanski gusari “glavni krivci” za raseljavanje stanovništva sa ovog mesta. Oni su terorisali priobalne gradove Halkidikija, pa je narod pobegao sa Atosa, a ostala je tek šačica siromašnih isposnika koje morski razbojnici nisu dirali jer nisu imali ništa što bi se moglo opljačkati.

Nauka kaže da tek od 7. veka postoje pisani tragovi sa Svete Gore koja tada postaje utočište izbeglih monaha koji se povlače pred islamskim osvajačima.

Sveta Gora je kao manastirska zajednica formalno osnovana 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, danas najveći i najznačajniji od 20 manastira. Manastir je uživao zaštitu vizantijskih careva, Rusije, a u dugom periodu kad se Romejsko carstvo urušilo, a rusko se još nije uzdiglo i – Srbije!

Srpski vladari i njihove porodice vekovima su davale novac i bili čuvari čitavog Atosa. Osim Hilandara, izgradili su manastire Simonopetru, Grigorijat, Svetog Pavla gde se nekoliko vekova služilo na srpskom jeziku.

Još jedna Srpkinja se pominje kao osoba koja je možda posetila Svetu Goru. Naime, manastir Svetog Pavla podigao je despot Đurađ Branković, a zajedno sa još nekoliko svetinja, darivala ga je despotova ćerka Mara.

Turske hronike navode da je ovom prilikom Mara posetila Svetu Goru dok manastirsko predanje kaže da je istina da je potonja osmanska sultanija (bila je udata za sultana Murata II) bila ktitorka, ali da nije kročila na tlo poluostrva upravo jer je znala da je ženama to zabranjeno.

Zatvor za nepoštovanje zabrane

Sve do početka 20. veka na Svetu Goru je bilo moguće ići preko zemljouza kod Provlake, koji spaja poluostrvo s kopnom.

Međutim, nakon što su pojedine žene počele da koriste ovaj put da krišom uđu na Svetu Goru grčke vlasti postavile su na tom mestu visoku ogradu i strogo zabranile ulazak pešacima, bez obzira na pol. Kazna za kršenje ove naredbe je godinu dana zatvora!

Izvor: Stil

Monah sa Svete Gore jedinstven fenomen: Nikad nije video ženu, a proživeo 82 godine

Redakcija Luftika.rs

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

150 Shares
150 Shares
Share via
Copy link