Magazin

Razvojni pad Stefanovića – od omiljenog Vučićevog ministra do Nebojše iz Beograda

vucic-grli-stefanovica-tanjug
Foto: Tanjug

Nebojša Stefanović, dečko koji je od Nebojše iz Beograda dogurao do pozicije Vučićevog naslednika vrtoglavom brzinom, definitivno je pušten da pada slobodnim padom, a kolikom će se silinom razbiti o beton zavisi samo od toga koliko afera treba zamaskirati njegovim žrtvovanjem.

Pođimo redom od lične karte čoveka koji je svoju kratku i impresivnu karijeru počeo kao Nebojša iz Beograda, a završava je aferom “Prisluškivanje”.

U politiku je ušao kroz Srpsku radikalnu stranku, a 2008. je učestvovao u osnivanju Srpske napredne stranke.

Koliko se dobro mladi Nebojša pokazao govori i to da je odmah po osvajanju vlasti postavljen na mesto predsednika Skupštine Srbije od 2012. do 2014. godine.

Novi izbori donose mu i bolju poziciju. Bio je šef srpske policije punih šest godina. Funkciju ministra unutrašnjih poslova obavljao je od 2014. do 2020. godine, a iako su čitav period njegovog učešća u vlasti pratile jezive afere i skandali, iako nije bio uz šefa Vučića na proslavi istorijskog izbornog rezultata, u novoj Vladi Ane Brnabić na upravljanje mu je povereno jedno od vitalnih ministrarstava – Ministarstvo odbrane.

Još prošlog leta videlo se da stvari u SNS-u ne štimaju i da veliki šef gubi konce. Nebojša iz Beograda je narastao jednako koliko su rasle i afere za koje je direktno vezano njegovo ime.

Počele su priče o sukobu Nebojšinih i Vučićevih struja u SNS-u. Čovek koji je uz Vučića bio najsrećniji nakon prethodnih izbora, koji viri iz Vučićevog zagrljaja, nije uopšte prisustvovao proslavi istorijske izborne pobede. Istog trenutka postalo je jasno da će Nebojša morati da ode.

Slučajno ili ne, bukvalno sve velike neoprostive afere ovdašnje vlasti na čelu sa Aleksandom Vučićem, uvek u centru imaju Nebojšu Stefanovića.

Doktorat, diploma i studiranje u Sava centru

Hronologija afera direktno vezanih za Nebojšu Stefanovića počinje aferom plagiranog doktorata i studiranjem u Sava centru. I sve to davne 2014. godine.

Naime, trojica naučnika iz Srbije koji rade na britanskim univerzitetima javno su osporila verodostojnost doktorata ministra Stefanovića, koji je zvanje doktora nauka stekao na Megatrend univerzitetu.

Kako su naveli, njegov doktorat obiluje plagijatima – kako doslovno kopiranim, bez odgovarajućeg navođenja izvora, tako i onim „mozaičkog“ tipa, odnosno parafraziranim izvodima koji prikrivaju sličnost plagijata originalu.

Pored očiglednog plagiranja, tvrdili su oni, ministrov rad ne ispunjava ni minimalne tehničke standarde akademskog rada.

Međutim, komisija koju je formirao Megatrend, nije našla osnov za njeno poništavanje.

Posle sumnji u doktorat Nebojše Stefanovića pojavila se još jedna – sumnja u diplomu sa osnovnih studija. Naime, aktuelni ministar odbrane diplomirao je na Megatrend International Expert Consortium Limited, ustanovi koja je registrovana u Londonu, da bi potom diplomu nostrifikovao na beogradskom Megatrendu.

Ispostavilo se međutim da ta ustanova nije akreditovana, što je potvrđeno Insajderu u britanskom ministarstvu prosvete.

Diplomu Nebojše Stefanovića prvo su osporili lideri Saveza za Srbiju i pokreta Dveri koji su saopštili da je Stefanović prekršio zakon time što je nostrifikovao diplomu koju je navodno stekao u Velikoj Britaniji, u školi koja, kako su rekli, ne postoji. Oni su izjavili da je kompanija Megatrend International Expert consortium limited samo jedne godine prijavila prihod i to 1994. godine u vrednosti 412 funti.

Stefanović je potom izjavio da da se nije školovao u Londonu, već u Srbiji, te da su ovde bili „programi koje su odobrile različite vlade, vlasti od devedesetih pa dalje, a po projektima koje su predviđali zakoni SRJ, SCG, Srbije u našoj zemlji“.

„Konkretno u Sava Centru su se održavala predavanja, veliki broj ljudi je išao i sve je u skladu sa zakonom. Kao što su izmišljali i za moj doktorat, kao i za sve ostalo i ovo će se pokazati kao obična izmišljotina“, rekao je Stefanović.

U odbranu mladog Stefanovića javno je skočio i Vučić rekavši “da nikad nije čuo gluplje obrazloženje plagijata”.

– Gluplje obrazloženje nisam u životu pročitao. Bilo bi me sramota da sam se potpisao ispod tako glupog obrazloženja. Na osnovu čega ste vi utvrdili da je to plagijat. Ne znate da mi kažete – rekao je Vučić i istakao da je postalo popularno “udarati” po Nebojši.

Potpuni idiot i afera Savamala

Prvo veliko preispitivanje odgovornosti Nebojše Stefanovića kao ministra policije, bar u delu javnosti, vezuje se za slučaj nezakonitog rušenja privatnih objekata u noći između 24. i 25. aprila 2016. u Hercegovačkoj ulici kada se policija nije odazvala na pozive građana.

Do danas nije utvrđeno ko je bagerima rušio kuće, ko je maltretirao svedoke i prolaznike, ograničavajući im kretanje i oduzimajući telefone. Nije otkriveno ni ko je „vrh policije“, koji je prema transkriptu razgovora sa broja 192 naredio da policija ne izađe na teren u noći rušenja. Na kraju je jedini čija je odgovornost utvrđena bio šef smene u nadležnoj policijskoj upravi te noći.

Na brojna pitanja o ovom slučaju Stefanović je odgovarao da on ne vodi istragu, ali svake godine svog ministrovanja policijom obećavao je da će “slučaj” biti rešen.

– Ako mene pitate, ja mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletni idiot, jer je to trebalo da uradi u po bela dana, jer su u pitanju bespravni objekti, koji su ružno izgledali i od kojih su korist imali samo oni čiji su bili – rekao je tada Vučić.

Kada je počeo da se guši u aferama koje se pripisuju njegovim ljudima, Vučić je pokušao da stavi tačku na tu priču ponovivši da bi on “sam seo u bager u sred belog dana i srušio udžerice u Hercegovačkoj” da se napravi mesto za naprednjački projekat ponosa Beograd na vodi.

Gim, šta je to Gim? Afera Krušik

Jedna od najvećih afera iza koje stoji Stefanović je afera „Krušik“, odnosno priča o ispumpavanju novca iz državne fabrike namenske industrije kroz favorizovanje privatne firme bliske ocu ministra policije.

I ovu aferu zaustavio je Vučić. Tada je on objasnio da je pitao Nebojšu Stefanovića šta mu je otac u GIM-u a iz njegovog odgovora „ništa“ zaključio da je običan zaposleni.

Ipak, upitan da prokomentariše dokument koji pokazuje da je Branko Stefanović bio ispred GIM-a u Krušiku, Vučić je kazao da to ništa ne dokazuje i da ne zna gde je tada bio Stefanović „jer mu nije ni otac ni majka“.

Slučaj Krušik u javnost je dospeo nakon što je uzbunjivač Aleksandar Obradović izneo podatke o tome da je rukovodstvo fabrike radilo na štetu državnog, a u korist privatnog preduzeća s kojim je povezan otac ministra Nebojše Stefanovića.

Dok su predstavnici vlasti negirali da tu ima bilo šta sporno, pa su čak tvrdili da sada pokojni otac ministra Stefanovića nema veze sa privatnom firmom GYM, dokumentacija je pokazivala drugačije.

Između ostalog je otkriveno i da je otac Nebojše Stefanovića počeo da se bavi trgovinom oružjem tek nakon što je njegov sin imenovan na funkciju ministra unutrašnjih poslova, a bez saglasnosti tog ministarstva nema trgovine oružjem.

Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je predistražni postupak kako bi utvrdilo da li su u poslovima sa državnom fabrikom Krušik privilegovani pojedini privatni trgovci, među kojima i firma povezana sa ocem ministra policije, ali tako što su zaobišli policiju na čijem je čelu tada bio Stefanović.

Naime, u ovom slučaju Tužilaštvo nije od policije tražilo prikupljanje potrebnih obaveštenja, što je uobičajena procedura, već po zahtevu Tužilaštva potrebne podatke prikupljaju BIA i VBA.  Objašnjenje je, da se na takav način obezbeđuje nepristrasnost.

Do danas nije saopšteno šta je rezultat ovog predistražnog postupka.

Zviždanje policije na Pančićevom vrhu

Do danas je ostalo nerazjašnjeno zbog čega je policija odbila da pruži asistenciju da bi se po rešenju Ministarstva građevinarstva srušio nelegalni objekat na Pančićevom vrhu.

Taj objekat i dalje nije srušen, a rušenje koje je bilo zakazano još u avgustu 2018. odloženo je zbog odbijanja policije da pruži asistenciju. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović pozivao se na zakon i tvrdio da mu trebaju dokazi da je rušenje pokušano bez asistencije.

S druge strane, uz obrazloženje da ne želi da ugrozi bezbednost svojih zaposlenih, tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović odbila je da bez asistencije policije sprovede rušenje nelegalnog objekta.

U vezi sa informacijama da je inspektorima prećeno, Stefanović je tvrdio da nadležne institucije u kojima je on proveravao o pretnjama nisu obaveštene.

Stefanović je odgovarajući na pitanja novinara Insajdera još u septembru 2019. Rekao da će objekat uskoro biti srušen, ali nije želeo da precizira datum. U martu 2020. je naglasio da ne ruši on lično, ponavljajući obećanje da će objekat biti srušen do poslednje cigle.

Tako se slučaj nelegalnog zdanja na Pančićevom vrhu našao u pat poziciji.

Dovodila se u pitanje odgovornost policije i za to što je u mestu stajao predistražni postupak  u slučaju sumnje u poreklo novca kojim je investitorka Snežana Mitković finansirala izgradnju spornog objekta. Naime, kako je još 2019. Rečeno za Insajder u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, nadležno Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP Republike Srbije nije odgovorilo na njihov zahtev ni posle šest urgencija.

Afera “Jovanjica” i zataškavanje mirisa

Država je razrešila slučaj Jovanjica i pohapsila ljude, izjavio je Vučić u brojnim pokušajima da stavi tačku na priču o najvećoj plantaži za proizvodnju opojne droge u ovom delu Evrope.

Otkrivanje imanja “Jovanjica”, na kome je novembra 2019. godine pronađeno skoro četiri tona marihuane, definitivno je jedna od najvećih afera koje su potresle državni vrh Srbije. Iako je “Jovanjica” navodno, slučajno otkrivena, sve je više nagoveštaja da je ceo slučaj zapravo posledica obračuna između dva klana unutar Srpske napredne stranke (SNS) – ljudi okupljenih oko bivšeg ministra policije, a sada odbrane, Nebojše Stefanovića i, sa druge strane, predsednika Aleksandra Vučića i brata Andreja.

Slučaj „Jovanjica“ od trenutka otkrivanja je u žiži javnosti, a način proizvodnje, sama organizacija, kao i činjenica da je reč o najvećoj plantaži za proizvodnju opojne droge u ovom delu Evrope, definitivno stvara uverenje da to nije moglo da se događa bez znanja najviših državnih zvaničnika.

Vučić prvi najavljivao hapšenja ljudi iz BIA, VOA, MUP, za koje je govorio da su bili Koluvijin prsten zaštite u poslu sa marihuanom. Međutim, kada su se hapšenja dogodila, istrage završene, a optužnice podignute, ministar policije Aleksandar Vulin najavljuje neku novu istragu oko Jovanjice, koja je misterija i za Tužilaštvo.

„Ne znamo mnogo stvari o Jovanjici, saznaćemo kroz istragu, zato služi tužilaštvo, zato služi policija, sud u krajnjoj liniji. Sve ćemo mi to saznati, ali za sada znamo samo jednu stvar – Andrej Vučić nema nikakve veze sa Jovanjicom“, rekao je Vulin.

Da li je slučaj Jovanjica prerastao u aferu Jovanjica kada je branilac Koluvije, i optuženog policajca Milana Kendije, postao jedan od najbližih saradnika Vučića, narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, koji je ujedno i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe. Za Đukanovića je Jovanjica puka izmišljotina.

„Ja odgovorno tvrdim ovi ljudi koji su na optuženičkoj klupi i u prvom i drugom postupku nemaju nikakve veze ni sa čim. Tu se gajila industrijska konoplja“, rekao je Koluvijin branilac Vladimir Đukanović.

DEA, Američka agencija za borbu protiv droga, ipak je opreznija. Oni su Koluvijinog vozača Miloša Tofilovića držali na oku i pošto ga je sudija Višeg suda u Beogradu Milan Dilparić, pustio iz pritvora zbog Jovanjice. I, početkom februara, uhapšen je kao prodavac heroina.

Podsetimo, slučaj Jovanjica odjeknuo je i kada je opozicioni političar Miroslav Aleksić rekao da je Koluvija tokom hapšenja zvao brata predsednika Srbije Andreja Vučića. To je, bez ikakvih amandmana Evropskog parlamenta, polovinom februara, rešio Prvi osnovni sud u Beogradu. Aleksić je prvostepeno osuđen da zbog povrede časti i ugleda Andreju Vučiću, plati odštetu od 300.000 dinara.

Afera „Jovanjica“ je otkrivena zahvaljujući obračunu između braće Vučić i Stefanovića.

O nesuglasicama između Andreja i Stefanovića pisalo se u više navrata. Ipak, raskol između njih dostiže vrhunac u trenutku kada u javnost dospeva afera „Krušik“ i informacija da otac Nebojše Stefanovića, Branko, ima izvesnu ulogu u kupovini oružja. Da su sukobi uveliko uzeli maha govori i činjenica da se Stefanović nije nalazio na listi SNS na prethodnim izborima, a na pobedničko slavlje došao je na samom kraju.

Upravo zbog sukoba koji tinja duže vreme, javnost u Srbiji stekla je utisak da je „Jovanjica“ zapravo odgovor Stefanovića na aferu „Krušik“. Dodatne sumnje u sve ovo podrila je i nedavna Koluvijina odbrana. Koluvija je istakao da su mu policajci MUP, sektora kojim je u trenutku afere rukovodio Stefanović, nudili da lažno optuži Andreja i kontroverznog biznismena s Kosova Zvonka Veselinovića.

Slučaj prisluškivanja predsednika države

Informacije o prisluškivanju u javnosti je prvi izneo sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u novogodišnjem intervjuu krajem prošle godine izjavio da ima dokaze da je prisluškivan, da to traje godinu i po dana i da ne zna direktno imena ljudi koji su ga slušali, ali da misli da zna ko stoji iza toga. Usledile su tvrdnje da je umešan i „strani faktor”, a kako piše Insajder u javnosti je postavljeno pitanje o odgovornosti ministra Stefanovića.

Stefanović se u vreme prisluškivanja nalazio na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, a da je zbog toga „morao da zna za prisluškivanje” rekao je i sam Vučić.

U vezi sa prisluškivanje predsednika dva puta je u policiji saslušavana i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović.

Stefanović je, s druge strane, osudio prisluškivanje predsednika i naveo da je važno da oni koji su zloupotrebili svoja ovlašćenja i funkcije odgovaraju. I tada je demantovao da postoje nesuglasice u vrhu SNS-a.

„Od 2008. slušamo o sukobima unutar SNS-a, a za to vreme sve te stranke koje o tome govore se cepaju, dele, ne mogu da zauzmu jedinstven politički stav ni o najprostijim temama, a kamoli o važnim temama za građane Srbije. I neka oni ne brinu za SNS, ona ima i svog predsednika, svoje rukovodstvo, svoje članove, i mi se bavimo pitanjima koji su važni za građane Srbije, a oni se bave nama”, naveo je Stefanović.

Paralelno sa aferom prisluškivanje, a po imenovanju novog ministra policije Aleksandra Vulina, uhapšena je i kriminalna grupa Veljka Belivuka, koju  po nivou organizovanosti predstavnici vlasti porede sa nekadašnjim Zemunskim klanom.

Na pitanje kakva je odgovornost ministra Stefanovića za to što je grupa Veljka Belivuka dostigla takve razmere da se poredi sa zemunskim klanom što znači da može da ugrozi bezbednost države, odgovor nismo dobili, niti je premijerka Ana Brnabić dala Stefanoviću mogućnost da odgovori.

Pitanje da li postoji bilo kakva odgovornost bivšeg ministra policije, a sada ministra odbrane, za sve što se dešavalo, uključujući i prisluškivanje , novinari Insajdera postavili su i predsedniku Vučiću.

„Pošto stalno slušam primedbe oko Nebojše Stefanovića ponoviću – niko od nas nije idealan, pritom sam ja grešniji od svih. Znam mnogo dobrih stvari koje je uradio, kao i neke loše. Znam i kod sebe više loših nego kod njega“, odgovorio je predsednik.

“Znam za drugog političara pedofila”

Taman kada je Stefanović malo prodisao i pored afere “prisluškivanja”, Jovanjice, Dijane Hrkalović, Belivuka i mlevenja ljudi, na red je došla i pedofilija. Taman da se priča zaokruži.

Tokom ministrovanja policijom, Nebojša Stefanović primio je Igora Jurića povodom podvođenja i pedofilije u vrhu srpske političke scene, navodeći da ima dokaze i svedoke.

– Kazao mi je da jeste nešto čuo, da nije bio siguran za njega, ali da zna za jednog drugog – rekao je Jurić.

Igor Jurić objašnjava da je ime političara pedofila i sva svoja saznanja predočio tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i načelniku UKP-a Dejanu Kovačeviću, ali da oni nisu naredili nikakvu istragu u ovom slučaju. Ovakva informacija budi sumnju da su Stefanović i Kovačević svesno prećutali kako bi imali potencijal političkog uslovljavanja prema tom, još uvek nepoznatom, političaru i njegovoj stranci.

– Ključna stvar je bila momenat kada sam ja bio u MUP kada smo se dogovorili, to je bila sreda, ja sam trebalo u petak da se vidim sa porodicom. Već sutradan je izašao u jednom mediju tekst o tome da ću ja posetiti porodicu i da je to izašlo iz kancelarije gde je bilo nas troje. Oni su mi rekli ‘ako ti ne možeš da sačuvaš informaciju kada je vas troje, kako ćemo očekivati kada dođe do tužilaštva i kako ćemo mi biti zaštićeni’. Mislim da je tu bio ključni momenat gde su se odlučili da nisu spremni za to – rekao je Jurić.

Pored ove dvojice, Jurić je svoja saznanja, kako je rečeno, preneo i dve tužiteljke kojima međutim, zbog očiglednog nepoverenja, nije otkrio identitet političara sklonom pedofiliji.

Mladi SNS jurišnik Janko puca na ministarsku fotelju javljanjem u Utisak k’o onomad Nebojša iz Beograda

114 Shares
114 Shares
Share via
Copy link