U gužvi oko ukidanja vanrednog stanja i nastavka predizborne kampanje, jedna “vest” prošla je manje-više nezapaženo – EXIT festival upriličio je otvoreno pismo u kojem poručuje kako su im „od uvođenja vanrednog stanja zaustavili sve aktivnosti na promociji festivala i sve svoje snage usmerili na društveno korisne akcije“ (Radio 021).
Nije precizirano koje su to akcije, da li se odnose na podelu maski, rukavica, dezinfikacionog sredstva, paketa pomoći ugroženima ili bilo šta slično. Nadam se samo da nije reč o akciji poput onog sramnog pošumljavanja Fruške gore sa milionima milijardi nevidljivih stabala, piše Dalibor Stupa za portal Autonomija.
I sad, uprkos izjavama ljudi koji drže ključeve od kasa na koje EXIT računa, poput novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića, koji ne vide mogućnost da festival bude organizovan, oni i dalje ne žele da se izjasne hoće li odložiti festival ili neće.
Podsećam da je odmah po proglašenju globalne pandemije odložen veliki broj svetski značajnih manifestacija – Liga šampiona i sva nacionalna fudbalska prvenstva su prekinuta. Teniski turniri među prvima, Roland Garos umesto za koji dan počinje tek krajem septembra, Formula 1 nije ni počela sezonu i otkazuje jednu po jednu trku. Čak su, po prvi put u istoriji, odložene i Olimpijske igre i prebačene za dogodine. Nemci su odložili čak i Oktober fest!
A EXIT razmatra je li početak jula ok za masovno okupljanje. Nije.
Svaka od navedenih manifestacija ima finansijski značaj od nekoliko desetina puta veći od EXIT-a, tu se vrte milijarde evra, ali je ipak poslednju reč imala struka. Naša “struka” pala je pod rafalnom paljbom političara i ne treba je više uzimati za ozbiljno, ali ponašanje uređenih država mora da nam bude reper za sve buduće poteze.
A njihovi stručnjaci upozoravaju na drugi talas pandemije, za razliku od estradnog doktora Branimira Nestorovića koji sa B92 (ne onog B92) poručuje da smo završili ovaj krug i da će ove godine „sigurno biti održani festivali Egzit i Guča“. Prevedeno na zdravorazumski to zapravo znači – nismo završili sa epidemijom i ne bi trebalo organizovati ni Exit ni Guču.
Za organizaciju ovogodišnjeg festivala sklopljeno je, navodi se dalje u pismu, više stotina ugovora sa izvođačima, produkcijama, hotelima i drugim privrednim subjektima iz zemlje i sveta, a da bi se ovi ugovori raskinuli, između ostalog je potrebno i da se ispuni uslov više sile koji će biti validan pred zakonima bilo koje evropske ili svetske zemlje.
Ne vidim po čemu se to razlikuje od prethodno navedenih manifestacija?
Na veliki profit se računalo i od Formule 1 i od Lige šampiona, pa ništa. Kada se nastavi, fudbaleri će igrati pred praznim tribinama.
Usput, reč je o manifestacijama koje nisu nakačene na budžete zemalja, pokrajina ili gradova u kojima se održavaju. To što za 21 godinu postojanja EXIT nije postao samoodrživ njegov je problem. A priče o tome kako bi bez subvencija karte bile preskupe za domaćeg posetioca ne stoje, jer su već godinama preskupe za prosečnog domaćeg potrošača, kao i piće i čitav prateći program.
Iz Exita su upozorili i da se gubici, uz opasku da ih nije moguće proceniti, kreću u milionima evra i „prete da ugase ne samo Exit i druge manifestacije, već i da ostave na hiljade porodica bez izvora primanja“.
Hiljade porodica su već ostale bez primanja zbog vanrednog stanja. Porodice poljoprivrednika i prodavaca na pijacama, te zaposlenih u raznim uslužnim delatnostima koje nisu radile tokom gotovo dva meseca. Zbog toga je ova patetika pomalo i bezobrazna jer svi znamo da se festival nećete ugasiti. Suviše je važan zupčanik u mehanizmu vladajućeg tehno-menadžersko kreativno-industrijskog svetonazora, te će ga sigurno spasiti novo zavlačenje u džep poreskih obveznika.
Niko ne zamera na strahu i zaista je u redu brinuti se za svoje, država i postoji da se u ovakvim nedaćama nađe svojim građanima i pomogne im. Ali upravo to se neće desiti. Država neće pomoći svima. Na cedilu će ostati oni najslabiji, oni kojima pomoć najviše treba. Mnogi od njih neće dobiti ni 100 evra kojima nas vođa “časti”.
Na kraju krajeva, možda je i zasluženo da na svojim plećima ekipa iz EXITA ponese deo tereta koji podnose svi ostali građani koji su prethodnih meseci zaradili premalo ili ništa, a slično ih čeka i u narednih nekoliko. Pandemija je globalno opustošila ekonomije, Srbija će najverovatnije biti među najvećim žrtvama.
Gro novca koji je za festival planiran u budžetima Republike, Pokrajine i grada Novog Sada, morao bi biti upotrebljen za spasavanje nezaposlenih, radnika koji su ostali bez posla, pa i brojnih umetnika koji prethodnih meseci nisu imali nikakva primanja, ili su dobili mizerne svote.
Kultura je gubitnik rebalansa, ne vidim zašto EXIT ne bi delio njenu sudbinu. Red je da plati za sve one ranije konkurse na kojima su alternativna i nezavisna kulturna scena dobile mrvice ili manje od toga, dok je EXIT usisavao ogromna sredstva.
Zaparala mi je uši i jedna rečenica u kojoj se pominje “jubilarni” festival. Gospodo, EXIT je prvi put održan 2000. godine, što znači da je ovogodišnji 21. po redu. Pošto je nemoguće da ne znate tako jednostavnu računsku operaciju, postavlja se pitanje stidite li se tog prvog koji je sve ono što EXIT danas nije? Žulja li vas to? Neka, i treba.
Pismo Exitu: Često menjate partnere iz vlasti
Dodaj komentar