Nedavno održani parlamentarni izbori u Mađarskoj i njihov potencijalni uticaj na Srbiju predmet su detaljne analize politikologa Aleksandra Ivkovića, koji ocenjuje da spoljni izborni ciklusi retko imaju direktan i presudan uticaj na unutrašnju političku dinamiku Srbije. Iako se ne očekuju tektonske promene u zvaničnim odnosima dveju zemalja, Aleksandar Ivković za Marker naglašava da određeni aspekti mađarske političke scene, pre svega način vođenja kampanje, mogu imati posredne, ali značajne efekte na dešavanja unutar srpskog političkog spektra.
Komentarišući to što deo opozicije u Srbiji na neki način slavi poraz dosadašnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana, uz konstataciju da je to neka vrsta najave moguće promene vlasti u Srbiji, i da li rezultati parlamentarnih izbora u Mađarskoj uopšte tako mogu baš da se obrazlože, politikolog Ivković objašnjava da rezultati izbora u drugim državama vrlo retko direktno utiču na rezultat izbora u Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji.
“Neće biti sad nekog direktnog uticaja na rezultate izbora u Srbiji. Na rezultat izbora u Srbiji uticaće unutrašnji faktori u Srbiji, pre svega. Ja bih rekao, jedan od bitnih faktora je kako će se ovaj antirežimski deo organizovati i koliko će biti uspešan u tome. Ali postoje, naravno, neke posredne činjenice koje mogu da delimično barem utiču, a to je ovaj faktor povišenog optimizma, faktor inspiracije, faktor možda primera efikasne uspešne kampanje opozicije u Mađarskoj koju bi, oni koji su izazivači srpskih vlasti mogli da primene, doduše, prilagođene lokalnim okolnostima”, smatra Ivković.
Govoreći o tajni uspeha Mađarove partije TISA i da li ono što je taj pokret uradio tokom kampanje u Mađarskoj može da se preslika ili primeni u Srbiji, Ivković odgovora potvrdno ali dodaje da to mora da se prilagodi lokalnim okolnostima.
“Ono što je bitno jeste da je Peter Mađar i njegova partija su radili baš udžbenički primer kampanje. Dakle, oni su imali, a, jasnu ciljnu grupu kojoj su se obraćali. Imali su jasne poruke, imali su snažnu terensku kampanju, imali su jaku organizaciju, imali su dobar tajming u kampanji u smislu kada je trebalo da otkriju program. Otkrili su ga. Kada je trebalo da otkriju ko će biti ministri u budućoj vladi. Otkrili su ih. Znači, oni su to sve radili onako kako bi inače trebalo da se rade uspešne izborne kampanje i to im je, kao što vidimo, donelo veliki rezultat. I ja mislim da te sve stavke mogu da se primene u Srbiji. Opet kažem, samo, naravno neće moći da se direktno kopira šta se pričalo u Mađarskoj, ali i Izborni sistem je drugačiji, ali, ali, a, ti neki opštiji zaključci o tome kako voditi kampanju i koje elemente imati u kampanji da bi ona bila uspešna su svakako nešto što bi trebalo opoziciji u Srbiji da prouči”, mišljenja je politikolog.
Ivković objašnjava da je u Mađarskoj postojala referendumska atmosfera, odnosno, građani su glasali za promenu ili za ostanak vlasti.
“Ono što je bitno jeste da je postojala referendumska atmosfera u Mađarskoj, odnosno glasalo se za promenu vlasti ili za ostanak aktuelne vlasti. To je bila glavna tema izbora i mađarski glasači su većinom glasali za promenu vlasti. Referendumska atmosfera može da se postigne i ako ne postoji samo jedna lista, samo što je to onda teže i komplikovanije jer zahteva dodatnu koordinaciju, zahteva da druge liste ne padnu ispod cenzusa, tako da, a, ne postoji, a konačan odgovor na to pitanje. Samo postoji konstatacija da je potrebna referendumska atmosfera i da se ona najlakše postiže preko jedne liste, ali nije nužno da postoji samo jedna lista”, ističe Ivković.
Dok je Viktor Orban kampanju gradio na dramatičnim porukama o ‘nestanku države’ i ugroženoj bezbednosti u slučaju promene vlasti, mađarski glasači su te parole odbacili, otvarajući put proevropskom konzervativcu Peteru Mađaru.
Ovaj izborni preokret postavlja ključno pitanje: Da li taktika ‘spoljnopolitičkih pretnji’, toliko prisutna i u političkom narativu vlasti u Srbiji, gubi moć kod birača i može li se sličan scenario preliti preko granice? Ivković kađe da to zavisi od konteksta.
“Prethodni put kad su bili izbori u Mađarskoj 2022. godine to je bilo nekoliko nedelja nakon izbijanja rata u Ukrajini i tada je Orban jako dobro iskoristio to izbijanje rata u Ukrajini kao spoljnopolitičku temu da poveća svoju podršku. I on je tada ostvario veliku izbornu pobedu. Ali sada je on pokušao na sličan način da pristupi kampanji, ali već je prošlo četiri godine. Ta tema je ipak postala malo, a, zastarela. A, glasači su se okrenuli drugim, drugim temama. Zapravo, istraživanja pokazuju da su glasači bili najzabrinutiji oko unutrašnje politike ovog puta, odnosno ekonomske situacije, korupcije stanja demokratskih institucija. To je nešto na čemu je insistirao Peter Mađar i opozicija, tako da opet to tu zavisi od konteksta. Ja mislim da su i građani u Srbiji trenutno više okrenuti unutrašnjim političkim pitanjima nego spoljnim pretnjama. Tako da mislim da bi i u Srbiji, a, kampanja zasnovana na nekim spoljnim pretnjama po Srbiju dala ograničene rezultate”, smatra Ivković.
Na pitanje da li je promenom vlasti u Mađarskoj ugrožena i saradnja SNS-a i Saveza vojvođanskih Mađara, odnosno da li bi moglo da se dogodi da se Savez vojvođanskih Mađara, pod određenim pritiskom matice, na neki način od SNS-a i te koalicije ili će kao stranka izuzetno bliska Fidesu inače nastaviti saradnju sa Vučićevom strankom usprkos eventualnom pozivu novih vlasti da to ne radi, Ivković kaže da on nije siguran u to koliko možemo da očekujemo pozive nove vlasti iz Budimpešte da Savez vojvođanskih Mađara istupi iz koalicije sa Srpskom naprednom strankom.
“Mislim da je i vlastima u Budimpešti jasno da treba da postoji neka stranka mađarske nacionalne manjine koja će biti u institucijama sistema. (Dakle, neka vrsta mosta?). To može da se desi. Moraćemo da vidimo kako će definisati odnose. Peter Mađar, njegova vlada sa Savezom vojvođanskih Mađara. Konkretno, ja mislim da tu postoje dva scenarija. Jedan scenario je da se nastavi sve kako je do sad bilo sa Viktorom Orbanom. Samo je promenjena vlast. To je sad Peter Mađar, ali Savez vojvođanskih Mađara ostaje ono što je bio i tokom vlasti Viktora Orbana. A drugi scenario je da možda vlada Petera Mađara prestane da favorizuje Savez vojvođanskih Mađara, konkretno tu stranku i što će možda dovesti do nekog rasta političkog pluralizma među mađarskom zajednicom u Srbiji. Zato što u mađarskoj zajednici u Srbiji postoji apsolutna dominacija Saveza vojvođanskih Mađara”, smatra politikolog.
Savez vojvođanskih Mađara ima šest mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali i devet u Skupštini AP Vojvodine. Ivković kaže da je u toj kalkulaciji – to značajan broj u koaliciji sa SNS. Ipak, on trenutno ne vidi indikatore koji govore u prilog tome da će Peter Mađar da odluči o navedenim opcijama.
“Trenutno nemamo neke indikatore šta će Peter Mađar da odluči o tim opcijama. Moraćemo da vidimo kad preuzme vlast kako će se postaviti. Ali, mislim da je teško očekivati da će makar kratkoročno, makar dok su ovakvi politički odnosi u Srbiji, dok se ne organizuju neki novi izbori, uključujući izbore u Vojvodini, da on utiče na Savez vojvođanskih Mađara da napusti koaliciju sa SNS zato što bi svugde, sem u Kuli, to značilo da Savez vojvođanskih Mađara mora da ide u opoziciju. A da li je dobro za mađarsku zajednicu, kakva god bila stranka Savez vojvođanskih Mađara, pošto oko nje postoje isto kontroverzna pitanja, ali da li je dobro za mađarsku zajednicu da ima samo stranku opozicije, a ne na na vlasti u vojvođanskim opštinama. Mislim da i Peter Mađar se neće založiti za to i da će smatrati da to nije dobro”, smatra Ivković.
Sagovornik Insajdera je komentarisao i to što su tokom vlasti Viktora Orbana Srbija i Mađarska imale više zajedničkih projekata, među njima najvažniji – projekat brze pruge Beograd-Budimpešta, dok su se države uzajamno pomagale i u energetskom sektoru, uključujući i činjenicu da preko Srbije ide i gas za Mađarsku.
Govoreći o tome da je u Mađarskoj obezbeđeno skladištenje gasa za Srbiju, ali i o pitanju kupovina NIS-a preko mađarskog MOL-a, koja je sad u toku, kao i o tome koliko nova vlast u Budimpešti može da bude pouzdan partner Beogradu, Ivković ocenjuje da se njemu, na osnovu dosadašnjeg ponašanja Petera Mađara i nekih njegovih komentara. ne čini da će Peter Mađar da zaoštrava odnose Mađarske i Srbije.
“Mislim da će on ipak pokušati da odnosi Mađarske i Srbije budu koliko-toliko konstruktivni i dobrosusedski. Odnosi Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića s jedne strane i Viktora Orbana s druge strane bili su daleko više od toga, dakle to je bilo neko privilegovano političko partnerstvo, političko savezništvo. To sada više ne možemo očekivati. Verovatno neće postojati toliko uzajamno poverenje i usluge koje su te dve stranke jedna drugoj činile. (A glas u Briselu, na primer?) I tu mislim da će Srpska napredna stranka pre svega izgubiti saveznika. U tom smislu da se ranije Viktor Orban trudio da ublaži kritike koje su dolazile iz Evropske unije prema vlastima u Srbiji. Sada Peter Mađar nema nekog interesa da to radi i ne verujem da će on to raditi. Ali što se tiče ovih međudržavnih pitanja, mislim da tu ne treba da očekujemo neke prevelike potrese. Naravno, to sad zavisi od konkretnog projekta do konkretnog projekta. Ukoliko se bude zaista istraživalo da li je bilo korupcije u nekim od tih projekata i ukoliko se to razotkrije, to može imati uticaja, ali to sad ne možemo da znamo da li će se i gde pronaći”, navodi Ivković.
Komentarišući informaciju koju je u petak preneo Politico da se u Evropskoj uniji razmatra mogućnost da se Srbiji uskrate sredstva iz plana rasta zbog stanja demokratije u našoj zemlji i da li bi ta odluka bila veći udar na vlast ili na državu, Ivković smatra da bi to bi u ovom trenutku to bio veći udar po vlast.
“Zato što bi se nadovezalo na percepciju da vlast polako gubi saveznike u svetu i polako gubi konstruktivan odnos sa Evropskom unijom. To neće uticati na prevelik broj glasača, ali može da utiče na neke glasače koji smatraju da ipak nije dobro da Srbija ima zaoštrene odnose sa Briselom i da treba da napreduje i u procesu evropskih integracija i da ove neke vrste finansijskih sankcija koje se najavljuju, odnosno zadržavanje novca koje je namenjeno za Srbiju, da je to znak da ti odnosi teško da mogu da idu u boljem pravcu, da mogu da idu samo u gorem pravcu. To može, dakle, da utiče na opredjeljivanja glasača i da bude zatim samim tim nezgodno za vladajuću stranku”, zaključuje politikolog Aleksandar Ivković.
Izvor: Insajder
Obraćanje Petera Mađara na trgu u Budimpešti: Ispisali smo istoriju
Dodaj komentar