Ponekad umeju da budu izluđujuće tvrdoglavi i da rade brojne stvari koje vas dovode do nervnog sloma, ali ne smete zaboraviti činjenicu da se deca uvek ugledaju na roditelje.
Pazite kako se ponašate i šta pred decom govorite.
Profesor kliničke psihologije Met Sanders otkriva tri važne roditeljske greške/uverenja na koja treba da obrate pažnju.
To radi samo da bi me nervirao/la
Profesor Sanders ističe da su ovu grešku napravili gotovo svi roditelji. “Samo mali broj dece koji nema bihevioralne probleme može da objasni svoje postupke. Većina dece jednostavno ne zna zašto se ružno ponaša, a sasvim mala deca imaju problem da svoje misle pretoče u reči”.
Dakle, malo je verovatno da nešto rade samo da bi nervirala roditelje!
Sanders kaže da se deca ponekad loše ponašaju jer su hladni, umorni… Dakle, pokušajte da utvrdite u čemu je problem, savetuje on, umesto što ćete misliti i reći: “Sve je to samo da bi me nervirao/la!”.
Sve je moja krivica
Mnogi roditelji za sve krive sebe, što i nije iznenađujuće jer su stalno pod nekim pritiskom.
“Neki roditelji za loše ponašanje dece krive sebe. Tokom godina rada, upoznao sam mnoštvo roditelja koje izjeda krivica zbog toga što sebe smatraju krivcima za sve što dete radi. Ponekad ih to čak dovede i do depresije”.
Profesor psihologije ističe da je “neku decu jednostavno teže vaspitati nego neku drugu”. Tako, na primer, neka deca na sve odgovaraju plakanjem, neka imaju problema sa spavanjem, objašnjava on.
Međutim, on naglašava da je važno da roditelji shvate da postoje neke stvari koje mame i tate ne mogu da kontrolišu.
“Preuzimanje krivice za sve je destruktivno. To može da vas dovede dotle da niste u stanju da uvedete ni najmanju promenu u rutinu. Možda bi vam to pomoglo da rešite problem. Zato, imam jedan važan savet: Ne budite toliko strogi prema sebi”.
Ovo je samo faza
Deca, istina, prolaze kroz različite faze u životu. Sanders ipak ističe da je važno da roditelji shvate da neki problemi u ponašanju nisu neizbežni i da nisu obavezna faza dečjeg razvoja.
“To što histerisanje svog dvogodišnjeg deteta pripisujete normalnom ponašanju dvogodišnjaka je potpuno mašenje poente”, kaže psiholog.
To važi i za neka druga agresivna ili neprijatna ponašanja koja deca mogu da ispolje – ne reagujte na to u stilu “ma, to je samo faza, proći će”.
Umesto toga, Met savetuje, što pre se uhvatite u koštac sa lošim ponašanjem svoje dece.
Dodaj komentar