Koronavirus Magazin

Naučnici predviđaju šta će se desiti 2021. godine i posle toga?

koronavirus buducnost

Pandemija koronavirusa za osam meseci potpuno je izmenila naš svet, a što je najgore, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta nas čeka u budućnosti.

Šta se sve može dogoditi u 2021. godini?

Jun 2021. godine. Svet se nosi sa pandemijom već godinu i po dana. Virus nastavlja da se širi sporim tempom: povremeni karantini su nova normalnost. Odobrena vakcina nudi šest meseci zaštite, ali međunarodni pregovori su usporili njenu distribuciju. Procenjuje se da je širom sveta zaraženo 250 miliona ljudi, a da brojimo 1,75 miliona mrtvih.

Ovo je jedan od scenarija o kojem piše ugledni časopis “Nature”, koji je objavio tekst sa predviđanjima načina na koji će se pandemija odvijati u bliskoj i daljoj budućnosti.

Epidemiolozi širom sveta prave kratkoročne i dugoročne projekcije kao način da se pripreme i potencijalno ublaže širenje i uticaj SARS-CoV-2, virusa koji izaziva bolest kovid 19. Njihove prognoze i vremenski rokovi se razlikuju, ali su saglasni oko dve stvari: kovid 19 je tu da ostane, a budućnost zavisi od mnogih nepoznanica – da li će ljudi razviti trajni imunitet na virus, da li sezonalnost utiče na njegovo širenje i od možda najvažnije stavke: odluka koje donose vlade i pojedinci.

“Budućnost će u velikoj meri zavisiti od toga koliko ćemo se kao društvo mešati, ali i kakvu prevenciju ćemo preduzimati”, kaže Josef Vu, naučnik sa Univerziteta u Hong Kongu.

Pandemija se ne odigrava na isti način svuda, već to zavisi od mesta do mesta. Zemlje poput Kine, Novog Zelanda i Ruande imale su nizak broj slučajeva – nakon karantina različitih trajanja. U drugim zemljama, poput Sjedinjenih Država i Brazila, broj novozaraženih se brzo povećava nakon što su vlade brzo ukinule karantinske mere ili ih nikada nisu ni uvodile.

Rani nalazi sugerišu da se promene u ponašanju ljudi, poput pranja ruku i nošenja maski, nastavljaju i posle karantina, pomažući da se zaustavi novi talas infekcija. U junskom izveštaju, tim iz MRC Centra za globalnu analizu zaraznih bolesti na Kraljevskom koledžu u Londonu, otkrio je da u 53 zemlje koje su tada ukinule karantin, nije bilo tako velikog porasta infekcija kao što je bilo predviđeno na osnovu ranijih podataka.

“Potcenjeno je koliko se ponašanje ljudi promenilo u pogledu maski, pranja ruku i društvenog distanciranja. Ništa nije kao što je bilo”, kaže Samir Bat, epidemiolog i koautor studije.

Istraživači iz žarišta virusa proučavali su koliko su takva ponašanja korisna. Na Univerzitetu Anhembi Morumbi u Sao Paulu, u Brazilu, biolog Osmar Pinto Neto sa kolegama je napravio više od 250.000 matematičkih modela strategija socijalnog distanciranja, koje su opisane kao konstantne, povremene ili „silazne“ – sa ograničenjima koja se ukidaju u fazama – uz računanje na ponašanja ljudi u smislu nošenja maski i pranja ruku.

Tim je zaključio da ako bi se 50–65% ljudi ponašalo odgovorno u javnosti, tada bi ukidanje mera socijalne distancije svakih 80 dana moglo pomoći u sprečavanju daljih vrhunaca infekcije u naredne dve godine.

“Moraćemo da izmenimo kulturu načina na koji komuniciramo sa drugim ljudima”, kaže Neto.

U regionima u kojima broj zaraženih opada, istraživači kažu da je najbolja strategija pažljiv nadzor testiranjem i izolacijom novih slučajeva i pronalaženjem njihovih kontakata. Takva je situacija, na primer, u Hong Kongu.

“Eksperimentišemo, posmatramo i polako se prilagođavamo”, kaže Josef Vu.

On očekuje da će ova strategija sprečiti nagli porast inficiranih – osim ako povećani vazdušni saobraćaj ne donese značajan broj uvezenih slučajeva.

Ali koliko su traženje i izolacija kontakata efikasni u suzbijanju pandemije? Analiza radne grupe Centra za matematičko modeliranje zaraznih bolesti pri Londonskoj školi za tropske bolesti simulirala je izbijanje različitih žarišta – od 5, 20 ili 40 slučajeva. Tim je zaključio da traženje kontakata mora biti brzo i opsežno – mora se pronaći 80% kontakata u roku od nekoliko dana – da bi se kontrolisala epidemija. Grupa sada procenjuje efikasnost digitalnog praćenja kontakata i koliko dugo je moguće držati izložene osobe u karantinu, kaže koautor studije Ego.

“Pronalaženje ravnoteže između onoga što je strategija koju će ljudi tolerisati i ona koja će da suzbije epidemiju je zaista važno“, naglasio je.

Traženje 80% kontakata moglo bi biti gotovo nemoguće ostvariti u regionima koji se još uvek bore sa hiljadama novih slučajeva nedeljno. Naučnici sa Kembridža, koji su analizirali podatke iz 84 zemlje, tvrde da je broj novih slučajeva na globalnom nivou bio 12 puta veći, a smrtni slučajevi 50% veći od službeno prijavljenih podataka.

“Ima mnogo više slučajeva nego što to pokazuju podaci. Kao posledica toga, postoji veći rizik od infekcije nego što ljudi možda veruju da postoji“, kaže Džon Sterman, koautor studije.

Šta će se desiti kada zahladni?

Sada je jasno da leto ne usporava virus, ali toplo vreme ga ipak donekle suzbija. U područjima koja će postati hladnija u drugoj polovini 2020. godine, stručnjaci smatraju da će verovatno doći do povećanja prenosa.

Mnogi ljudski respiratorni virusi – grip, drugi ljudski koronavirusi i respiratorni sincicijski virus (RSV) – imaju sezonske oscilacije koje dovode do zimskih epidemija, tako da je verovatno da će SARS-CoV-2 ponašati u skladu sa tim.

“Očekujem da će se zimi pogoršati stopa infekcije SARS-CoV-2, kao i potencijalni ishodi bolesti,“ kaže Akiko Ivasaki, imunobiološkinja sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl.

Dokazi ukazuju da suvi zimski vazduh poboljšava prenos respiratornih virusa, a imunološka odbrana može biti oslabljena udisanjem suvog vazduha, dodaje ona.

Pored toga, u hladnijim vremenima ljudi imaju veću verovatnoću da ostanu u zatvorenom prostoru, gde je prenos virusa kapljicama veći, kaže Ričard Neher, biolog sa Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj. Simulacije Neherove grupe pokazuju da će sezonske varijacije verovatno uticati na širenje virusa i mogu otežati stanje na Severnoj hemisferi ove zime.

U budućnosti, žarišta SARS-CoV-2 mogla da izbijaju u talasima svake zime. Rizik za odrasle koji su već imali kovid 19 mogao bi biti smanjen, kao i kod gripa, ali zavisi od toga koliko će brzo da oslabi imunitet na ovaj koronavirus, kaže Neher.

Da bi se okončala pandemija, virus mora biti eliminisan širom sveta – za se većina naučnika slaže da je gotoo nemoguće zbog toga što je postao široko rasprostranjen – ili ljudi moraju da izgrade imunite, putem infekcija ili vakcinom. Procenjuje se da 55-80% populacije mora biti imuno da bi došlo do suzbijanja paddemije. Testovi koji otkrivaju antitela pokazuju da je zaražen samo mali procenat ljudi.

Šta će se desiti 2021. godine i posle toga?

Razvoj pandemije sledeće godine uveliko će zavisiti od dolaska vakcine i od toga koliko je dugo imuni sistem efikasan nakon vakcinacije ili oporavka od infekcije. Mnoge vakcine pružaju zaštitu decenijama – poput one protiv boginja – dok se druge, na primer one protiv gripa, vremenom istroše. Isto tako, neke virusne infekcije podstiču trajni imunitet, a druge prolazni imuni odgovor.

Istraživači do sada znaju malo o tome koliko dugo traje imunitet na SARS-CoV-2. Jedno istraživanje 15 oporavljenih pacijenata otkrilo je da neutralizirajuća antitela ostaju u organizmu i do 40 dana nakon početka infekcije; nekoliko drugih studija ukazuje da nivo antitela opada posle nedelja ili meseci. Ako kovid 19 sledi sličan obrazac kao SARS, antitela mogu postojati na visokom nivou tokom 5 meseci, sa sporim padom tokom 2-3 godine.

Ipak, proizvodnja antitela nije jedini oblik imune zaštite; memorijske B i T ćelije takođe brane telo od budućih susreta sa virusom, a malo se zna o njihovoj ulozi u infekciji SARS-CoV-2. Za jasan odgovor o imunitetu, istraživači će morati da prate veliki broj ljudi tokom dužeg vremena, kaže Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti (CIDRAP) na Univerzitetu Minesote.

“Samo ćemo morati da sačekamo”, kaže on.

Ako broj zaraženih i dalje brzo raste, bez vakcine ili trajnog imuniteta, imaćemo redovnu cirkulaciju virusa. U tom slučaju virus bi postao endemičan. To nije nezamislivo: malarija svake godine ubije više od 400.000 ljudi.

“Ovi najgori scenariji se dešavaju u mnogim zemljama sa preventivnim bolestima, koje već uzrokuju ogromne gubitke života“, kaže Bat.

Ako virus izaziva kratkotrajni imunitet – kao virusi OC43 i HKU1, za koje imunitet traje oko 40 nedelja – tada možemo da imamo izbijanja na godišenjm nivou, navodi tim sa Harvarda. Izveštaj CIDRAP-a, zasnovan na obrascima iz osam globalnih pandemija gripa, predviđa značajnu aktivnost novog koronavirusa tokom narednih 18–24 meseci, bilo u vidu malih žarišta, ili kao sporiji nastavak prenosa bez jasnog talasnog obrasca. Ipak, ovi scenariji ostaju samo nagađanja.

Druga mogućnost je da je imunitet na SARS-CoV-2 trajan. U tom slučaju, čak i bez vakcine, moguće je da bi posle epidemije virus mogao sam da nestane do 2021. Međutim, ako je imunitet umeren i traje oko dve godine, onda može izgledati kao da virus je nestao, ali mogao bi da se vrati natrag već 2024. godine, otkrio je tim sa Harvarda.

Ta prognoza, međutim, ne uzima u obzir razvoj efikasnih vakcina. Verovatno će biti vakcine, s obzirom na ogromnu količinu uloženog truda i novca i činjenicu da se neke već testiraju na ljudima. Čak i vakcina koja pruža nepotpunu zaštitu pomogla bi smanjenjem težine bolesti i sprečavanjem hospitalizacije, kaže Vu. Ipak, trebaće meseci da se uspešna vakcina distribuira.

Postoji jedna stvar koju svaka zemlja, grad i zajednica koje je sustigla pandemija imaju zajedničko.

“Postoji toliko toga što još uvek ne znamo o ovom virusu. Dok ne budemo imali bolje podatke, jednostavno ćemo imati veliku neizvesnost”, rekla je naučnica Džulijet Pulijam.

Izvor: Božica Luković/Nova

Svetski stručnjak za finansije: Penzija više neće biti, radićemo celog života, ali to nije tako strašno

20 Shares
Share via
Copy link