Mnogi se u životu zaborave, lete visoko u potrazi za nekom imaginarnom srećom i onda najednom toliko snažno tresnu natrag o zemlju da im je neophodno potpuno resetovanje i povratak na fabrička podešavanja. Tada uglavnom dolazi do saznanja da je sreća u dobrom zdravlju, osmehu, lepom danu i dobrim dušama u našim životima.
Postoji pleme u Brazilu za koje kažu da je najsrećnija zajednica na svetu. Postoji oko 400 pripadnika plemena Piraha i oni već vekovima opstaju u šumama Amazona oslanjanjem na sopstvena verovanja i običaje. Ne žele utapanje u savremeni svet, iako za to imaju prilike.
Iako je komunizam ideologija sa kojom su građanima ispirali mozak i na Zapadu i na Istoku, svako iz svog stanovišta, on nikada nigde nije uspostavljen. Odnosno nikada nije dostignut ideal komunizma. U modernom svetu, naročito nakon prevladavanja kapitalizma to se verovatno neće ni dogoditi, makar ne u skorijoj budućnosti, ali u ovoj maloj plemenskoj zajednici se može reći da su dobacili najbliže do sada.
Najvažnija vrednost ovog plemena je ravnopravnost. Kod Piraha su svi jednaki, ne postoji vođa, niko nije bolji ili lošiji, svi su apsolutno isti. Niko od njih ne poseduje nikakvu imovinu, ne postoji nikakva hijerarhija, ali ni kriminal i krađe. Istraživači koji su ih posetili kažu da oni spontano pevaju usred noći, a uz to veruju kako su i snovi i stvarnost jednako važni.
Oni nemaju problem modernog čoveka, da teško živi u ‘sadašnjem trenutku’. U plemenu Piraha ne postoje vremenske odrednice, nema prošlosti ni budućnosti, postoji samo sadašnjost.
Uprkos uvreženom mišljenju da je san dobar za organizam, ovi neobični ljudi smatraju da je on štetan i da čini čoveka slabim i ranjivim. Duboko veruju da kada zaspite, možda se probudite kao druga osoba, pa zato ne bi trebalo rizikovati.
Takođe veruju da što manje spavate, duže živite. Čak i kada spavaju, oni ne odlaze u krevet, a nakon buđenja odmah počinju da rade svoje uobičajene poslove.
U njihovom jeziku ne postoji ime za većinu brojeva. Pripadnici malog, izolovanog brazilskog plemena, kako su otkrili američki naučnici, poznaju samo pojmove „jedan“, „nekoliko“ i „mnogo“.
Ne poznaju datume, dane u nedelji ni kalendar, a jedu jednom do dva puta na dan. Ljudi iz plemena Piraha poznaju samo tri vrste odnosa – onaj sa detetom, s roditeljima i sa braćom i sestrama.
Lingvisti sveta i dalje su zadivljeni neobičnim jezikom plemena Piraha.
Još jedan zanimljiv podatak je da u jeziku kojim se služe imaju tri samoglasnika i sedam suglasnika. Nema zamenica „ja“, „ti“, „oni“, niti odrednice „desno“ i „levo“. O složenim rečenicama tek nema ni govora.
Za njih ne postoji koncept starenja, jer nisu upoznati sa anatomijom i veruju da se jednostavno kreću iz jednog tela u drugo. Stoga, svakih od šest do osam godina, članovi plemena menjaju svoje ime koje u sebi sadrži naznaku starosti, tako da se čak i bez viđenja osobe može reći da li je dete ili otac.
Iako su za to imali prilike, nijedan pripadnik plemena Piraha nije kročio u moderni svet, prenosi DDL.
Najsrećniji nisu oni koji imaju sve najbolje, već oni koji izvlače najbolje iz onoga što imaju
Dodaj komentar