U srpskoj javnosti već danima bukti medijski sukob oko prekida snimanja filma i serije „Košare“, a glavni akteri su režiser Balša Đogo i producenti Nemanja Mićić i Vladan Anđelković.
U raspravu se sada uključio i Balšin kolega Srđan Dragojević.
Podsetimo, Balša Đogo je obavestio javnost da je snimanje prekinuto i da su producenti pokušali da izvrše pritisak na njega kako bi promenio scenario i ubrzao rad, na šta on nije pristao. Iste večeri producenti su se oglasili i saopštili da Đogo više nije reditelj “Košara”.
Od tada traje njihovo međusobno optuživanje koji će pokušati da reši Filmski centar Srbije na medijaciji koja bi trebalo da počne u utorak.
Srđan Dragojević ocenio je da su producenti hteli da na Košarama uzmu pare, ali su napravaili kobnu grešku jer su izabrali Đoga za reditelja koji ne pristaje da, kako kaže Dragojević, ispoliva film i ode dalje.
Dragojevićev post sa Fejsbuka portal Nova prenosi u celosti:
– Pošto se toliko piše oko prekidanja snimanja filma “Košare”, voleo bih da, zbog svog prijatelja Balše Đoga, iznesem sopstveno viđenje “problema” koji je nastao između producenata i njega.
Zapravo, može se reći, nije tu niko kriv!
Radi se o dva dijametralno suprotna viđenja filma i filmske umetnosti. O dva suprotstavljena Svetonazora.
Naime, mladi ali promućurni producenti su dobili ideju da je film o Košarama u epohi svinjske hunte, epohi kiča, lažnog i lukrativnog patriotizma – siguran “zgoditak” i garantovan prolazak na fondu Filmskog centra!
I – dobro su to procenili, zbog svih mogućih staro i novoradikalskih osujećenja oko nikada ostvarene granične fantazmagorije “Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica” i naknadnog “trijumfa” nad Hrvatima, Bošnjacima, Albancima – ali ovaj put, na filmskom platnu!
Pošto su na konkursu prošli, verovali su da su ostvarili “džekpot”. Snimiće, “nešto”, poput onog “nešto” po imenu Nemanjići, publika će malo gunđati zbog lošeg kvaliteta, ali će se oni, iz čitave “biznis operacije” lako izvući, sa po stotinak hiljada evra u džepu jer stvar će, kao što je kod nas običaj, biti veoma brzo zaboravljena…
Onda čine, po njih, kobnu grešku!
Umesto nekog reditelja koji će film i seriju da, kak mi velimo “istambura”, “ispoliva”, ne mešajući se puno u sopstveni posao, angažovali su – Balšu Đoga. Našeg Bakija. Čoveka koji je umetnik od integriteta, velikog srca koji je uvek, i kao pomoćnik režije, spreman da za tuđi film – “Pogine”! A kako tek neće za svoj film!?
Film koji se bavi temom Balši veoma važnom. Balša je učesnik rata, jedan od najvećih rodoljuba koje poznajem. I zato, Balša je odbio da seriju i film “ispoliva”, uzme honorar i – ide dalje.
Kakva tragična greška dvojice promućurnih momaka!
“Kako to-kako to?”, kako bi rekao eminentni Vojko V. Sve smo uradili, prošli na “foru”, dobili “džekpot” kad ono – Šipak. Jer mladi, promućurni momci nemaju pojma da, ako hoćes da napraviš dobar film, moraš mnogo toga da žrtvuješ. Da zaboraviš na novac, honorar, profit. Pravljenje dobrog filma je – Žrtvovanje. U svakom smislu. Usudiću se da upotrebim još jedan izraz, to je, zapravo – Pokora.
Samo tako će gledalac osetiti energiju filmskih slika, muku i dilemu autora, sva njegova žrtvovanja, neprospavane noći, osamnaestočasovno radno vreme, gde čitava ekipa diše kao jedan, verujući da svi zajedno streme ka tom – Višem cilju. Filmu. Zato ovde, šta god odluči “medijacija” Filmskog centra, niko kriv nije. Jer to je taj nepremostiv jaz između “Fore” i “Pokore”, napisao je Srđan Dragojević.
Dodaj komentar